Pečat nedelje

Leva skretanja

Nova srpska levica – pokret Levica Srbije koji osniva donedavni potpredsednik Demokratske stranke Borko Stefanović – zadobila je ozbiljan udarac pre nego što je čestito i grunula na srpsku političku scenu. Njen (nesuđeni) ideolog, sociolog Jovo Bakić objavio je da odustaje od projekta formiranja „srpske Sirize“.
„A tzv. Levica Srbije? ’Borko i Jovo’? E tu ima nečega novog, ali zacelo nema ničega dobrog. Za početak, kako praviti levicu bez levičara? Za potonjeg je to teško ostvarivo, a prvi u tome ne vidi nikakav problem“, piše ovog utorka u „Politici“ Jovo Bakić. „Samo je jedna skupina odlučnih unutar ove ionako malobrojne aktivističke grupe bila spremna da se uključi u rad stranke, ali su i oni imali rezerve prema vođi Levice Srbije. Pisac ovih redova se nadao, a i Borko se s njim donedavno slagao, inače saradnje ne bi ni bilo, da bi, uprkos svemu, moglo doći do stvaranja jedne levičarske stranke… Radi se, naravno, o višegodišnjem procesu, jer da bi kuća bila dugotrajna, funkcionalna i prostrana, prvo je potrebno udariti joj čvrste temelje. Ništa od ovoga neće se dogoditi, jer primerni izdanak škole DS-a Borislav Stefanović žuri, želeći uspeh odmah… Njega prevashodno brinu naredni izbori i procenti koji bi mu omogućili mesto u skupštini… Naposletku, posle nešto manje od godinu dana gubljenja vremena, amater u politici može da zaključi da s profesionalcima, politički socijalizovanim u ovim i ovakvim strankama u Srbiji, ne može da se napravi pita, jer za nju je neophodan i odgovarajući materijal.“
Odgovor Borka Stefanovića? Profesionalan, politički socijalizovan: „Jovo Bakić je moj prijatelj i odlučio je da ne uđe u politiku. Nije bilo nikakve svađe. On nikada nije postao član pokreta Levica Srbije. Mi smo svi čekali i želeli da se to desi, ali, nažalost, on je odlučio drugačije.“

Miris dolara i uticaja

Poštujući zlatno pravilo američkog istraživačkog novinarstva – follow the money, prati tok novca – „Pečat“ je u više navrata otkrivao izvore finansiranja ovdašnjih nevladinih organizacija i nezavisnih medija, ukazujući time i na izvore mogućeg uticaja na njihovo delovanje. Slično istraživanje je, kroz seriju tekstova ovih dana, objavila i „Politika“. I došla do zaključka do koga smo došli i mi: novac stiže iz Sjedinjenih Američkih Država.
Reč je o milionima dolara. Oko 35 miliona dolara u poslednjih devet godina za nevladin sektor i to ne računajući novac podeljen preko USAID-a, kako proizlazi iz podataka javno objavljenih na sajtu Fondacija centra, „ustanove čiji se portal smatra najažurnijom bazom podataka o uplatama američkih fondacija ka ostatku sveta“.
Fond za humanitarno pravo je, navodi „Politika“, samo od 2006. do 2009. godine dobio 3,78 miliona dolara, Fond za otvoreno društvo 3,72 miliona, Trag fondacija 3,33 miliona, Inicijativa mladih za ljudska prava 1,17 miliona, Kanvas 2,59 miliona…
Među američkim plaćenicima u Srbiji su i Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN, CINS, E-novine…

Ognjišta se gasila da bi Srpska živela

Sa skupa „Sačuvajmo Republiku Srpsku“, u okviru kampanje koju su Srpski sabor Zavetnici pokrenuli u znak solidarnosti sa rukovodstvom i narodom Republike Srpske, u prisustvu brojnih zvanica, poslata je poruka da je RS najveća pobeda srpskog naroda u novijoj istoriji i da je zajednička obaveza da ona bude sačuvana.
U prisustvu predstavnika Kancelarije Republike Srpske u Srbiji i generala Vojske Republike Srpske, skup je otvorio predsednik pokreta Stefan Stamenkovski, koji je podsetio na put stvaranja Srpske, kao i izazove pred kojima se ona danas nalazi. „Mnoge srpske porodice ostale su bez potomstva, a brojna srpska ognjišta zauvek su ugašena da bi Republika Srpska živela“, naglasio je Stamenkovski.
Okupljenima su se, pored ostalih, obratili i češki režiser Vaclav Dvoržak i glumci Milan Gutović i Tanasije Uzunović.

Integrisanje zaštite

Srpska Civilna zaštita na severu Kosova i Metohije i definitivno je prestala da postoji, pošto je uspešno primenjen prošlogodišnji briselski sporazum Beograda i Prištine o njenom ukidanju.
Kako su ove nedelje saopštili i Vlada Kosova i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, svih 483 pripadnika ove službe potpisali su radne ugovore s prištinskim organima vlasti, čime su integrisani u institucije Kosova.
Ovaj čin je, prema oceni prištinske ministarke za briselski dijalog Edite Tahiri, „značajan korak u širenju državnog suvereniteta i na severnom delu zemlje i rezultat je dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji se vodi u Briselu“, dok je Kancelarija za KiM, pozdravljajući završetak procesa integracije, ocenila da će bivši pripadnici bivše Civilne zaštite nastaviti da budu u funkciji zaštite interesa srpske zajednice u pokrajini.

Bombardovana bolnica u Jemenu

Avioni ratnog vazduhoplovstva Saudijske Arabije bombardovali su bolnicu u centralnom delu Jemena u ponedeljak, samo dan pošto je međunarodna humanitarna organizacija Lekari bez granica saopštila da je avionska raketa ubila pet njihovih radnika u jednoj od bolnica u ovoj zemlji. Bolničke ustanove do sada su u više navrata bile mete napada u Jemenu. Tako je prošle nedelje u vazdušnom udaru u Sani pogođen Centar za slepe, a još u decembru je pogođena jedna bolnica Lekara bez granica u Sani. Organizacija „Hjuman rajts voč“ zatražila je međunarodnu istragu zbog navodne upotrebe kasetnih bombi od strane saudijskog vazduhoplovstva, što prema borcima za ljudska prava predstavlja ratni zločin.

Avganistanska vojska nesposobna

Bezbednosna situacija u Avganistanu pogoršaće se u 2016. godini, pošto je avganistanska vojska izgubila trećinu svog ljudstva. Armija će verovatno biti nesposobna da ispuni svoje obaveze, navodi se u tajnom izveštaju NATO u koji je imao uvid nemački časopis „Špigl“. Delovi ovog izveštaja ukazuju da je, uprkos više milijardi dolara međunarodne pomoći, avganistanska vojska ostala u najvećoj meri nesposobna da funkcioniše kao vojna sila. Od ukupno 101 vojne jedinice, samo jedna je ocenjena kao borbeno spremna, dok je za njih 38 ocenjeno da imaju „ogromne probleme“. Deset bataljona od po 600 vojnika je potpuno neoperativno. Veliki problem za avganistansku vojsku su i brojni borbeni gubici, u 2015. povećani za 42 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Avganistanska vojska je 2015. izgubila više od 80.000 vojnika, odnosno u proseku 22 dnevno. Brojnost borbenih gubitaka doprinela je i povećanju stope dezerterstva, među kojima su i mnogi avganistanski vojnici koji su prebegli u redove talibana. Godinu dana posle povlačenja snaga NATO, talibani su uspeli da preuzmu kontrolu nad velikim teritorijama južnih provincija Helmand i Kandahar, a vladine snage proterane su i iz najvećih delova severnih provincija Kunduz i Badahstan.

Aps za El Čapa

Intervju koji je holivudski glumac Šon Pen imao sa Hoakinom „El Čapo“ Guzmanom, čuvenim meksičkim narko-bosom, omogućio je hapšenje ovog begunca. Tokom razgovora, koji je objavio magazin Roling stoun, Guzman je rekao da je poslao inženjere na obuku u Nemačku pre nego što su iskopali kilometar i po dug tunel kroz koji je pobegao iz zatvora. U intervjuu Guzman nosi šarenu košulju i crnu kapu, a u pozadini se vidi ruralni predeo. Guzman se pohvalio Penu kako „isporučuje više heroina, metamfetamina, kokaina i marihuane od bilo koga drugog u svetu“ i da ima „flotu podmornica, aviona, kamiona i brodova“.

Ustanak u Oregonu

Naoružani muškarci, pripadnici samoorganizovanih oregonskih milicija, upali su u federalnu zgradu u nacionalnom parku Maler u Oregonu zahtevajući oslobađanje dvojice lokalnih rančera osuđenih za terorizam zbog paljenja vatre na poljima gde uzgajaju stoku. Najavljeno je da će ova okupacija trajati sve dok Dvajt i Stiven Hemond, otac i sin, ne budu oslobođeni. „Ustanici“ su u federalnu zgradu upali posle mirnih protesta 2. januara i od tada su u njoj zabarikadirani. Militanti zahtevaju i da zemlja kojom upravljaju federalne vlasti bude vraćena lokalnim rančerima.