Univerzum u eksperimentalnoj epruveti

Piše Mara Knežević Kern

Koje tajne krije podzemni naučnoistraživački centar na granici Ženeve, i kakve su posledice krajnje opasnih eksperimenata koji se izvode u CERN-u

Na švajcarsko-francuskoj granici, u blizini Ženeve, izgrađen je podzemni naučnoistraživački centar, zvanično predstavljen kao čudotvorna mešalica za miksanje atoma, ne bi li se, uz božju pomoć, čovečanstvo dokopalo „božje čestice“ što nosi tajnu života i smrti.

 

KOSMIČKA AVANTURA Ideja za ovu kosmičku avanturu rodila se 1960, kada je britanski fizičar Peter Higs postavio hipotezu o postojanju još neotkrivene čestice, danas poznate kao Higsova čestica, za kojom su krenuli u poteru korporativna elita, vojni stratezi i brojni anonimni pregaoci – izvlačeći iz ovog biznisa zlatne niti.

I bi stvoren CERN. U tunelu dužine 18 milja, okovanim gigantskim obručem visine katedrale i detektorima za praćenje sumanute trke „teških“ subatomskih čestica, odigrava se još jedna podzemna drama naše civilizacije. Ove aktivnosti ne podležu nikakvim etičkim ograničenjima, niti su se graditelji gigantske mešalice potrudili da pokrenu ekspertsku debatu zarad postizanja naučnog konsenzusa o opravdanosti i bezbednosti ove investicije. Njegovi tvorci, očigledno, račune polažu samo Bogu. Ambiciozni projekat zamišljen da omogući posmatranje ponašanja univerzuma u eksperimentalnoj epruveti, pokrenut 1994, naišao je na oštre kritike naučne elite, i jednog od najvećih poznavalaca tajni kosmosa, engleskog teoretskog fizičara i kosmologa Stivena Hokinga. Ovaj naučnik upozorava na opasnost od neodgovornih i krajnje opasnih eksperimenata u CERN-u, što se nedavno pokazalo u praksi: posle uključivanja LHC akceleratora dogodila se serija zemljotresa jačine preko 6 stepeni Rihtera (Nepal i Nova Gvineja).

U međuvremenu, ubrzano se povećava snaga sudara na 13 TeV, a planira se da LHC akcelerator sledeće tri godine kontinuirano „lovi“ crnu materiju, što podrazumeva podizanje snage neophodne za nastavak eksperimenta.

Hoking upozorava da LHC stvara najveće magnetno polje na planeti, ne računajući ono koje kreira sama Zemlja, što bi moglo biti uzrok zemljotresa i padova aviona u zoni koju pokriva ovaj eksperimentalni centar. Hokingove primedbe se odnose i na nekompetentnost tima u CERN-u koji je prisvojio pravo poigravanja magnetnim poljem, uz opasku da niko do sada nije izneo podatke kako ono deluje na Zemljin omotač, s obzirom na to da svaki put kad CERN pojača snagu sudara, emitovana energija proizvodi masivnu vibraciju planetinog magnetnog polja.

[restrictedarea]

IGRA ELEKTROMEGNETNIM TALASIMA CERN je priznao postojanje 90.000 mini crnih rupa, stvorenih na našoj planeti, kao i „zanemarljivu“ teoretsku mogućnost da mala greška dovede do nezamislivih posledica po naš univerzum. Nekoliko slobodnomislećih naučnika, predvođenih nemačkim biohemičarem Otom Roslerom, odlučilo je da stane u odbranu čovečanstva i osnovnog ljudskog prava na opstanak. Podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava, tvrdeći da ovaj eksperiment nije smelo započeti. Poznat po svojim radovima na teoriji haosa, Rosler kompetentno tvrdi da sa uvećavanjem snage akceleratora rastu propratni efekti, poput zemljotresa, mikrocrnih rupa, prirodnih katastrofa, kao i mogućnost ometanja navigacionih aparata i rušenja aviona. Dr Rosler upozorava javnost na planove CERN-a da se krajem 2015. snaga akceleratora LHC „Likely Hole Creator“ (kreator za proizvodnju crnih rupa) pojača na tri četvrtine planirane snage. „Rizik će tada biti duplo veći, a od posmatranja zemljotresa mnogo je egzotičnije posmatranje lokalnih promena u jonizaciji atmosfere.“

Značajan doprinos demistifikaciji ovog projekta dao je naučnik insajder Stiven Smit, pokretanjem sistematskog istraživanja u vezi sa povezanošću aktivnosti u CERNU-u sa eksperimentima na Long Ajlendu – u oglednim centrima „Brookhaven“, „Montauk“, „Shoreham“. Smit se od napada branio činjenicom da u istraživanju primenjuje priznate naučne metode, uz korišćenje javnih izvora i ličnog iskustva iz prve ruke. Iz njegovog izveštaja vidi se da je poigravanje elektromagnetnim talasima – u cilju uspostavljanja kontrole nad masama – započelo misterioznim filadelfijskim eksperimentom, što je prethodio izgradnji CERN-a. Eksperiment je koordiniran između „Brookhaven National laboratory“, Državnog parka „Montauk Point“ i rashodovane „Shoreham“ nuklearke.

MISTERIOZNE AVIONSKE NESREĆE „Brookhaven RHIC“ bila je prva mašina na svetu sposobna za izazivanje sudara teških jona. Iznad oblasti Montauka i Brukhejvena došlo je do čudnih kvarova na avionima, uključujući pad švajcarskog aviona na letu 111, septembra 1998. Zanimljivo je da su trake u obe crne kutije bile izbrisane pre pada, a među žrtvama ove nesreće našli su se naučnici saradnici iz „Brukhejven“ nacionalne laboratorije: dr Klaus Kinder-Gajger, vrhunski fizičar u grupi za Nuklearnu teoriju i dr Per Spane, pionir na polju terapije mikrotalasima.

Drugi misteriozni pad aviona dogodio se u istoj zoni, 17. jula 1996, kad je putnički boing TWA let 800 srušen iznad Atlantskog okeana. Uzroci pada nikada nisu objavljeni, iako je „London tajms“ u početku izvestio da su očevici primetili svetlosnu loptu što se kretala ka avionu pre pada. Snimci CIA satelita, pozicioniranog iznad „Brukhejven“ nacionalne laboratorije, takođe pokazuju svetleći objekat koji se kreće prema TWA, da bi promenio smer i udario u avion. Smit ukazuje na mogućnost da se radi o elektromagnetnim energetskim loptama, ispaljenim iz laboratorije, ali se niko nije potrudio da krene tim tragom.

Dana kad se srušio avion Kenedijevog sina, objavljeno je da RHIC postrojenje u Brukhejvenu izvodi testove ispaljivanja, nakon čega je usledio niz čudnih izveštaja iz te oblasti. Reč je o svedočenjima pilota koji su videli zaslepljujuće fleševe zelene svetlosti, da bi kasnije – u istoj oblasti – došlo do rušenja aviona Idžipt era 990.

Naučnici su, posle pada Lufthanzinog erbasa u francuskim Alpima, pokrenuli pitanje uticaja CERN aktivnosti, s obzirom na to da je u periodu (24. marta) planirana „pokusna paljba“ iz akceleratora. Usred eksperimenta došlo je do neočekivanog kratkog spoja u povezivanju jednog od vitalnih magneta, što je naglo omelo započetu operaciju.

Smit je skrenuo pažnju na još neispitane energetske strukture duž Centralnih Alpa, za koje je utvrđeno da se protežu iznad planinskog venca. Ovaj naučnik je predlagao istraživanja u tom pravcu, zbog mogućnosti da su elektromagnetne munje mogle biti odgovorne za poremećaj gravimetrijskih talasa. Slične anomalije otkrivene su iznad Himalaja, Jugoistočne Azije, Anda i Antarktika. Smit smatra da se buduće tragedije mogu izbeći samo ako se ozbiljno priđe ispitivanju ponašanja geomagnetnog polja u oblasti blizu akceleratora.

Nažalost, u novembru 2010. Smit je preminuo „pod sumnjivim okolnostima“, pridruživši se nizu ubijenih naučnika.

U međuvremenu je NASA lansirala četiri svemirska broda „za proučavanje magnetnih polja“, u isto vreme kada je ispaljen Atlas mlaz (aktivnost CERN-a najavljena 13. marta 2015). Nezavisni naučnici traže odgovor na pitanje: da li su svemirski brodovi lansirani kao podrška CERN eksperimentima?

Smrću Stivena Smita nije zaustavljeno samo istraživanje mreže postrojenja povezanih sa CERN-om već je prekinut i Smitov rad na razvoju „free energy engine“ – mašine za proizvodnju besplatne energije. Njegovi saradnici tvrde da je Smit bio nadomak rešenju – što bi vodilo realizaciji Teslinog zaveta o besplatnoj energiji.

[/restrictedarea]