Pečat nedelje

Dobro došao, generale

Posle više od deset godina zatvora Haškog tribunala, general Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa (tadašnje) Vojske Jugoslavije i potonji zapovednik Treće armije, vratio se kući.
Vratio se u Niš kako i dolikuje, avionom Vlade Srbije i u pratnji ministara pravde i vojske Nikole Selakovića i Bratislava Gašića. Na aerodromu su ga dočekali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, vladika Teodosije, ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, gradonačelnik Niša Zoran Perišić, načelnik Nišavskog okruga Aleksandar Cvetković, pripadnici Vojske i MUP-a Srbije, nekadašnji saborci, sugrađani…
Lazarević je, inače, u Hag otišao dobrovoljno 3. februara 2005. godine. Prvostepeno je – na osnovu komandne odgovornosti – bio osuđen na 15 godina zatvora, što je posle žalbe smanjeno na 14 godina. Na slobodu je pušten pošto je odslužio više od dve trećine dosuđene kazne.
„Uspeo sam da preživim haško gubilište…“, rekao je general Lazarević po dolasku u Niš. „Iza sebe imam deset izgubljenih godina. Zašto? Nisam osuđen ni za jedno konkretno delo, niti svoje, niti mojih boraca, kojih je u Prištinskom korpusu bilo više od 70.000. Nisam osuđen ni za jedno delo protiv života i imovine, niti za kršenje pravila i običaja ratovanja. Osuđen sam bez ijednog materijalnog dokaza i bez ijednog dokaza van razumne sumnje, kako u tribunalu kažu. Moram posebno da naglasim da su moji stradali saborci, njih 600 poginulih i više od 2.000 ranjenih, uvek i u svakom času bili izvor mog opstanka. Ostao sam živ i izdržao sve, duboko uveren u pravdu i istinu. Pretekao sam i ovo gubilište jer sam ubeđen u nemerljivu vrednost žrtvovanja za slobodu svoje zemlje i u slavu naših predaka i čast potomaka.“

Dodik brani Mladića

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik posvedočio je pred Haškim tribunalom, kao svedok generala Ratka Mladića, da su lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović i njegova Stranka demokratske akcije u vreme rata štitili ideje islamskog radikalizma i želeli da tu ideju nametnu većini stanovništva, dok je „srpska strana bila za očuvanje SFRJ i ostanak BiH unutar nje, te da je nezavisnost BiH rezultat želja samo muslimanske strane“. „Princip konstitutivnosti, kakav je važio u bivšoj SFRJ, nije ispoštovan, narušen je pre rata i to je osnovni razlog zašto je do rata uopšte došlo“, posvedočio je on i kao glavnog krivca za rat naveo Izetbegovića, jer je u „Parlamentu izjavio da je spreman žrtvovati mir za nezavisnost“. Dodik je ocenio da je referendum o nezavisnosti BiH „bio ilegalan, jer je bio manifestacija političke volje muslimana“ i arogancije Bošnjaka i Hrvata. Dodik je ocenio i da su Hrvati shvatili da su pogrešili što su se udružili sa Bošnjacima protiv Srba, jer „da su znali da će biti tako kako jeste, nikada ne bi glasali za nezavisnost“. „Oni su se u suštini nadali priklanjanju hrvatskoj državi“, dodao je. Dodik je ukazao i da je potpis Alije Izetbegovića na Dejtonskom sporazumu „sumnjiv jer on nije bio predsednik BiH kako se lažno predstavljao“. Prilikom ulaska u sudnicu Mladić je ustao i salutirao predsedniku Dodiku zbog čega ga je sudsko veće opomenulo.

Rusija neće priznavati presude međunarodnih sudova

Donji dom ruskog parlamenta, Državna duma, usvojio je zakon koji nacionalnom Ustavnom sudu dozvoljava da „neizvršivim“ proglašava neke odluke međunarodnih sudova, pre svega Evropskog suda za ljudska prava. Ovo suštinski znači da Rusija svoje zakone diže iznad evropskih i međunarodnih, ali uz određena ograničenja i pod određenim uslovima. Po novom zakonu niko na teritoriji Rusije neće moći da izvrši presudu Evropskog suda za ljudska prava ukoliko Ustavni sud Rusije utvrdi da je ona u suprotnosti sa ruskim ustavom. Inicijatori donošenja ovog zakona bili su poslanici iz svih poslaničkih grupa u Dumi, i oni su u obrazloženju upozorili da „ceo niz odluka Evropskog suda za ljudska prava ima za cilj razmekšavanje državnog suvereniteta Ruske Federacije“, što se „mora zaustaviti“.

Tramp uz Putina optužuje Tursku

Kandidat u trci za republikansku nominaciju za kandidata na predsedničkim izborima u Americi Donald Tramp stao je uz predsednika Rusije Vladimira Putina rekavši da izgleda da je Turska na strani Islamske države. „Turska deluje kao da je na strani Islamske države, manje ili više na osnovu nafte“, rekao je Tramp. Američki milijarder je, u drugom govoru, bio još žešći prema muslimanima i pozvao sadašnjeg predsednika Baraka Obamu da spreči sve muslimane da ulaze ili izlaze sa teritorije SAD dok se „ne ustanovi šta se to dešava“ u vezi sa Islamskom državom i terorističkim napadima. Na napade koje je ovaj njegov stav izazvao, Tramp je odgovorio lakonski da je to što je rekao „vrlo značajno i važno“ i verovatno „politički nekorektno“. „Ali baš me briga“, dodao je.

FBI ISTRAŽUJE DA LI JE BLATER ZNAO ZA MITO

Američke vlasti istražuju navode da je suspendovani predsednik Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) Zep Blater znao za oko stotinu miliona dolara mita isplaćenog bivšim članovima ove organizacije. Navodi se da je sportska marketinška agencija ISL podmićivala zvaničnike, uključujući i bivšeg predsednika FIFA Žoaa Havelangea i bivšeg direktora Rikarda Teihieru. Zauzvrat, ova kompanija je dobila televizijska i marketinška prava tokom devedesetih godina prošlog veka. Blater tvrdi da za ova podmićivanja nije znao, ali FBI je, po svemu sudeći, došao do pisma koje je napisao Havelange gde se navodi da je Blater „znao za sve aktivnosti“ i „bio uvek obavešten“. Blater je bio Havelangeov glavni sekretar sve do 1998. godine kada ga je zamenio na mestu predsednika. Zep Blater je i meta švajcarske krivične istrage o mogućim malverzacijama u FIFA i dva miliona mita plaćenog 2011. godine.

MMF MENJA PRAVILA ZBOG UKRAJINE

Međunarodni monetarni fond promeniće svoja pravila o pozajmljivanju novca kako bi mogao da nastavi da pomaže državama koje duguju drugim zemljama, što se trenutno odnosi prevashodno na Ukrajinu, dužnoj Rusiji za gas. „Bord direktora MMF-a odlučio je danas da izmeni dosadašnju politiku netolerantnosti u odnosu na kašnjenje u isplatama zvaničnim kreditorima. Detalji obima i obrazloženje ove promene politike biće dostavljeni kasnije“, rekao je portparol MMF-a Geri Rajs. Dosadašnja pravila MMF-a o pozajmljivanju takvim državama bila su striktna i podrazumevala su da „MMF ne pozajmljuje zemljama koje ne čine dobronamerne napore da eliminišu svoja kašnjenja u odnosu na kreditore“. Ukrajina je među takvim zemljama i Rusiji duguje tri milijarde dolara koje neće isplatiti do kraja godine, kada ističe rok. Prema starim pravilima, to bi onemogućilo MMF-u da pozajmi novac Kijevu. Moskva je na ovo reagovala burno smatrajući da je odluka MMF-a „doneta na štetu Rusije i kako bi se legalizovalo da Kijev ne plati svoja dugovanja“, kako je rekao ministar finansija Andrej Siluanov. Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je zbog ovoga Ministarstvu finansija da tuži Ukrajinu ukoliko ne isplati svoj dug do kraja meseca.

Vreme po Tasovcu

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da će rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti ipak biti završene tokom sledeće godine. Naglasio je i da su 2015. obezbeđena sredstva da se završi Muzej savremene umetnosti, ali da je tamo došlo do opstrukcije, o čemu govore i podnete krivične prijave. Sada je, tvrdi, pripremljena kompletna projektna dokumentacija za oba muzeja, što je razlika u odnosu na prošlogodišnji budžet.
„Jesam najavio tačne datume, ne žalim zbog toga, jer smo imali dovoljno hrabrosti da ispunimo ciljeve. Nismo ih realizovali, to je naša greška, ispunićemo ih sa zakašnjenjem. Naprosto, moramo i sami da shvatimo da treba daleko više da radimo, ti satovi su za mene više simboli brzog prolaska vremena i toga koliko je bitno da svi budu fokusirani na svoj posao“, rekao je Tasovac.
Možemo li, međutim, „sami da shvatimo“ zbog čega nam već punih 12 godina ne radi najvažnija nacionalna muzejska institucija – Narodni muzej u Beogradu? I gde otkucavaju satovi kojima se meri ovo proteklo vreme?

Diton: Migraciona kriza i slabi ekonomski rast su opasan koktel

„Najezda migranata sa Bliskog istoka jedna je od najvećih pretnji Evropskoj uniji i plašim se da će ozbiljno pogoršati ekonomsku situaciju“, ocenio je Angus Diton, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Prinstonskog univerziteta.
„Veoma je velika opasnost da ekonomija Evropske unije ne izdrži taj pritisak. Dužnička i migraciona kriza su uporedive po razmerama. Ljudi bi hteli da znaju kako da se bore sa migrantskom krizom, a sada niko nema ideju kako da taj problem reši. Ta kriza zajedno sa slabim ekonomskim rastom čini opasan koktel. Pojačava se neravnopravnost i to je užasno. To prisiljava ljude da ratuju jedni protiv drugih.“

Slučaj Gašić

Prostačkim komentarom u nedelju u Trsteniku, izgovorenim kada je novinarka B92 Zlatija Labović klekla da bi se sklonila pred TV kamerom – „Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“ – ministar odbrane Bratislav Gašić izazvao je burnu reakciju javnosti koja će ga stajati ministarske funkcije.
„Šokiran sam time što je danas uradio ministar Gašić. To smatram ne samo neprimerenim već i neodmerenim i nepristojnim ponašanjem i za takvo sramno ponašanje ne postoje reči opravdanja“, izjavio je u nedelju uveče premijer Srbije Aleksandar Vučić, da bi sledećeg dana otišao i korak dalje i, posle Gašićevog javnog izvinjenja, rekao da je dobro što se izvinio, ali da „izvinjenje nije dovoljno“ i da Gašić, koga je nazvao svojim prijateljem i „čovekom koji vodi računa o mom životu“, ipak ne može da ostane na mestu ministra odbrane.
Brzom odlukom o odlasku Bratislava Gašića s funkcije Vučić je, očigledno, pokušao da iskontroliše štetu načinjenu onakvim istupom, sigurno svestan da bi ga eventualna odbrana ministra odbrane – što je bila druga mogućnost koju je imao pred sobom – na kraju odvela u mnogo težu političku nepriliku.
I sada je ostalo da se ova odluka sprovede u delo, pri čemu nije najjasnije zašto to već nije učinjeno i hoće li Gašić s ministarske funkcije otići podnošenjem ostavke, ili pak razrešenjem u Skupštini Srbije. A posle toga sledi izbor njegovog naslednika koji će – između partnerstva s NATO-om i vojne saradnje s Rusijom – biti posebno zanimljiv…