Печат недеље

Добро дошао, генерале

После више од десет година затвора Хашког трибунала, генерал Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса (тадашње) Војске Југославије и потоњи заповедник Треће армије, вратио се кући.
Вратио се у Ниш како и доликује, авионом Владе Србије и у пратњи министара правде и војске Николе Селаковића и Братислава Гашића. На аеродрому су га дочекали и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, владика Теодосије, министар за рад и социјална питања Александар Вулин, градоначелник Ниша Зоран Перишић, начелник Нишавског округа Александар Цветковић, припадници Војске и МУП-а Србије, некадашњи саборци, суграђани…
Лазаревић је, иначе, у Хаг отишао добровољно 3. фебруара 2005. године. Првостепено је – на основу командне одговорности – био осуђен на 15 година затвора, што је после жалбе смањено на 14 година. На слободу је пуштен пошто је одслужио више од две трећине досуђене казне.
„Успео сам да преживим хашко губилиште…“, рекао је генерал Лазаревић по доласку у Ниш. „Иза себе имам десет изгубљених година. Зашто? Нисам осуђен ни за једно конкретно дело, нити своје, нити мојих бораца, којих је у Приштинском корпусу било више од 70.000. Нисам осуђен ни за једно дело против живота и имовине, нити за кршење правила и обичаја ратовања. Осуђен сам без иједног материјалног доказа и без иједног доказа ван разумне сумње, како у трибуналу кажу. Морам посебно да нагласим да су моји страдали саборци, њих 600 погинулих и више од 2.000 рањених, увек и у сваком часу били извор мог опстанка. Остао сам жив и издржао све, дубоко уверен у правду и истину. Претекао сам и ово губилиште јер сам убеђен у немерљиву вредност жртвовања за слободу своје земље и у славу наших предака и част потомака.“

Додик брани Младића

Председник Републике Српске Mилорад Додик посведочио је пред Хашким трибуналом, као сведок генерала Ратка Младића, да су лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић и његова Странка демократске акције у време рата штитили идеје исламског радикализма и желели да ту идеју наметну већини становништва, док је „српска страна била за очување СФРJ и останак БиХ унутар ње, те да jе независност БиХ резултат жеља само муслиманске стране“. „Принцип конститутивности, какав jе важио у бившоj СФРJ, ниjе испоштован, нарушен jе пре рата и то jе основни разлог зашто jе до рата уопште дошло“, посведочио је он и као главног кривца за рат навео Изетбеговића, јер је у „Парламенту изjавио да jе спреман жртвовати мир за независност“. Додик је оценио да је референдум о независности БиХ „био илегалан, jер jе био манифестациjа политичке воље муслимана“ и ароганциjе Бошњака и Хрвата. Додик је оценио и да су Хрвати схватили да су погрешили што су се удружили са Бошњацима против Срба, јер „да су знали да ће бити тако како jесте, никада не би гласали за независност“. „Oни су се у суштини надали приклањању хрватскоj држави“, додао је. Додик је указао и да је потпис Алије Изетбеговића на Деjтонском споразуму „сумњив jер он ниjе био председник БиХ како се лажно представљао“. Приликом уласка у судницу Mладић jе устао и салутирао председнику Додику због чега га jе судско веће опоменуло.

Русија неће признавати пресуде међународних судова

Доњи дом руског парламента, Државна дума, усвојио је закон који националном Уставном суду дозвољава да „неизвршивим“ проглашава неке одлуке међународних судова, пре свега Европског суда за људска права. Ово суштински значи да Русија своје законе диже изнад европских и међународних, али уз одређена ограничења и под одређеним условима. По новом закону нико на територији Русије неће моћи да изврши пресуду Европског суда за људска права уколико Уставни суд Русије утврди да је она у супротности са руским уставом. Иницијатори доношења овог закона били су посланици из свих посланичких група у Думи, и они су у образложењу упозорили да „цео низ одлука Европског суда за људска права има за циљ размекшавање државног суверенитета Руске Федерације“, што се „мора зауставити“.

Трамп уз Путина оптужује Турску

Кандидат у трци за републиканску номинацију за кандидата на председничким изборима у Америци Доналд Трамп стао је уз председника Русије Владимира Путина рекавши да изгледа да је Турска на страни Исламске државе. „Турска делује као да је на страни Исламске државе, мање или више на основу нафте“, рекао је Трамп. Амерички милијардер је, у другом говору, био још жешћи према муслиманима и позвао садашњег председника Барака Обаму да спречи све муслимане да улазе или излазе са територије САД док се „не установи шта се то дешава“ у вези са Исламском државом и терористичким нападима. На нападе које је овај његов став изазвао, Трамп је одговорио лаконски да је то што је рекао „врло значајно и важно“ и вероватно „политички некоректно“. „Али баш ме брига“, додао је.

ФБИ ИСТРАЖУЈЕ ДА ЛИ ЈЕ БЛАТЕР ЗНАО ЗА МИТО

Америчке власти истражују наводе да је суспендовани председник Међународне фудбалске федерације (ФИФА) Зеп Блатер знао за око стотину милиона долара мита исплаћеног бившим члановима ове организације. Наводи се да је спортска маркетиншка агенција ИСЛ подмићивала званичнике, укључујући и бившег председника ФИФА Жоаа Хавелангеа и бившег директора Рикарда Теихиеру. Заузврат, ова компанија је добила телевизијска и маркетиншка права током деведесетих година прошлог века. Блатер тврди да за ова подмићивања није знао, али ФБИ је, по свему судећи, дошао до писма које је написао Хавеланге где се наводи да је Блатер „знао за све активности“ и „био увек обавештен“. Блатер је био Хавелангеов главни секретар све до 1998. године када га је заменио на месту председника. Зеп Блатер је и мета швајцарске кривичне истраге о могућим малверзацијама у ФИФА и два милиона мита плаћеног 2011. године.

ММФ МЕЊА ПРАВИЛА ЗБОГ УКРАЈИНЕ

Међународни монетарни фонд промениће своја правила о позајмљивању новца како би могао да настави да помаже државама које дугују другим земљама, што се тренутно односи превасходно на Украјину, дужној Русији за гас. „Борд директора ММФ-а одлучио је данас да измени досадашњу политику нетолерантности у односу на кашњење у исплатама званичним кредиторима. Детаљи обима и образложење ове промене политике биће достављени касније“, рекао је портпарол ММФ-а Гери Рајс. Досадашња правила ММФ-а о позајмљивању таквим државама била су стриктна и подразумевала су да „ММФ не позајмљује земљама које не чине добронамерне напоре да елиминишу своја кашњења у односу на кредиторе“. Украјина је међу таквим земљама и Русији дугује три милијарде долара које неће исплатити до краја године, када истиче рок. Према старим правилима, то би онемогућило ММФ-у да позајми новац Кијеву. Москва је на ово реаговала бурно сматрајући да је одлука ММФ-а „донета на штету Русије и како би се легализовало да Кијев не плати своја дуговања“, како је рекао министар финансија Андреј Силуанов. Председник Русије Владимир Путин наложио је због овога Министарству финансија да тужи Украјину уколико не исплати свој дуг до краја месеца.

Време по Тасовцу

Министар културе и информисања Иван Тасовац изјавио је да ће реконструкције Народног музеја и Музеја савремене уметности ипак бити завршене током следеће године. Нагласио је и да су 2015. обезбеђена средства да се заврши Музеј савремене уметности, али да је тамо дошло до опструкције, о чему говоре и поднете кривичне пријаве. Сада је, тврди, припремљена комплетна пројектна документација за оба музеја, што је разлика у односу на прошлогодишњи буџет.
„Јесам најавио тачне датуме, не жалим због тога, јер смо имали довољно храбрости да испунимо циљеве. Нисмо их реализовали, то је наша грешка, испунићемо их са закашњењем. Напросто, морамо и сами да схватимо да треба далеко више да радимо, ти сатови су за мене више симболи брзог проласка времена и тога колико је битно да сви буду фокусирани на свој посао“, рекао је Тасовац.
Можемо ли, међутим, „сами да схватимо“ због чега нам већ пуних 12 година не ради најважнија национална музејска институција – Народни музеј у Београду? И где откуцавају сатови којима се мери ово протекло време?

Дитон: Миграциона криза и слаби економски раст су опасан коктел

„Најезда миграната са Блиског истока једна је од највећих претњи Европској унији и плашим се да ће озбиљно погоршати економску ситуацију“, оценио је Ангус Дитон, овогодишњи добитник Нобелове награде за економију и професор Принстонског универзитета.
„Веома је велика опасност да економија Европске уније не издржи тај притисак. Дужничка и миграциона криза су упоредиве по размерама. Људи би хтели да знају како да се боре са мигрантском кризом, а сада нико нема идеју како да тај проблем реши. Та криза заједно са слабим економским растом чини опасан коктел. Појачава се неравноправност и то је ужасно. То присиљава људе да ратују једни против других.“

Случај Гашић

Простачким коментаром у недељу у Трстенику, изговореним када је новинарка Б92 Златија Лабовић клекла да би се склонила пред ТВ камером – „Што волим ове новинарке које овако лако клекну“ – министар одбране Братислав Гашић изазвао је бурну реакцију јавности која ће га стајати министарске функције.
„Шокиран сам тиме што је данас урадио министар Гашић. То сматрам не само непримереним већ и неодмереним и непристојним понашањем и за такво срамно понашање не постоје речи оправдања“, изјавио је у недељу увече премијер Србије Александар Вучић, да би следећег дана отишао и корак даље и, после Гашићевог јавног извињења, рекао да је добро што се извинио, али да „извињење није довољно“ и да Гашић, кога је назвао својим пријатељем и „човеком који води рачуна о мом животу“, ипак не може да остане на месту министра одбране.
Брзом одлуком о одласку Братислава Гашића с функције Вучић је, очигледно, покушао да исконтролише штету начињену онаквим иступом, сигурно свестан да би га евентуална одбрана министра одбране – што је била друга могућност коју је имао пред собом – на крају одвела у много тежу политичку неприлику.
И сада је остало да се ова одлука спроведе у дело, при чему није најјасније зашто то већ није учињено и хоће ли Гашић с министарске функције отићи подношењем оставке, или пак разрешењем у Скупштини Србије. А после тога следи избор његовог наследника који ће – између партнерства с НАТО-ом и војне сарадње с Русијом – бити посебно занимљив…