Арктик у бројкама

Арктик је тачка пресецања интереса различитих држава и највећа транспортна артерија која обухвата Северни морски пут и крозполарне авионске коридоре. У овој ризници ресурса, према мишљењу многих експерата, лежи будућност читавог човечанства

Године 1364. новгородски војвода Александар Абакумович је прешао Поларни Урал и стигао до Обског залива.
Арктичка зона чини 21% територије Русије, и у њој живи 2,3 милиона људи.
Године 1595. сибирски козаци стигли су до реке Полуј и изградили дрвену утврду која је постала једно од првих руских насеља у Сибиру.
На Арктику се производи 75% гаса и 20% нафте, што је 25% укупног извоза Русије.
Русија располаже са 41% нафте целог Арктика и око 70% гаса.
Према проценама стручњака, у арктичкој зони се укупно налази 20-25% резерви угљоводоника.
Године 1986. на острву Колгујев, које се налази на истоку Баренцовог мора, добијена је прва арктичка нафта.
„Приразломно“ је тренутно једино налазиште на руском морском приобаљу Арктика, чија је разрада већ почела. У том циљу направљена је јединствена ледоотпорна платформа, пројектована и изграђена у Русији.
По указу Петра Првог 1725. године организована је Прва камчатска експедиција чији задатак је био да истражи Тихи и Северни ледени океан, и да потврди постојање мореуза између Азије и Америке.

Фотографије чудесних призора Северног пола и живота на најсуровијем делу планете, као и најсавременијих научно-технолошких достигнућа које компанија „Газпром њефт“ развија и примењује како би заштитила нетакнуту лепоту ледених предела, урадили су руски фотографи Сергеј Анисимов, Максим Авдејев и Александар Таранкоја. Изложба њихових фотографија под називом „Откријмо Арктик“ донедавно је уз подршку компаније „Газпром њефт“ била отворена за посетиоце Калемегдана.