Pečat nedelje

Ko plaća Zoranu Mihajlović?

Ministarka saobraćaja i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, kako je otkrio „Alo“, na službenoj platnoj kartici napravila je trošak od preko milion i po dinara (precizno: 1.515.451), od čega je opravdala ili refundirala svega 619 hiljada dinara. Za sobom je, naveo je list prošlog petka, „ostavila dug o neverovatnih 895.951“ dinara.
Pozivajući se na uvid u dokumentaciju, „Alo“ navodi da se „Mihajlovićeva nije libila da čak plaća i donji veš. Tako je u jednoj od prodavnica poznatih italijanskih brendova ženskog veša i kupaćih kostima potrošila 83.992 dinara… Tokom jedne posete čuvenoj robnoj kući ‚Blumingsdejl’ u Njujorku iskeširala je neverovatnih 233.389 dinara… U jednoj prestižnoj parfimeriji u Italiji potrošila je 78.384 dinara…“
Na „Alo“ se nadovezao „Informer“, informacijom da je – odmah po objavljivanju teksta o dugu na službenoj kartici i načinu na koji je taj dug stvoren – „Zorana Mihajlović u petak ujutro volšebno uplatila milion dinara kako bi pokrila minus na službenoj platnoj kartici u Vladi Srbije. Verovali ili ne, potpredsednica vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović uplatila je u petak ujutro milion dinara u kešu na račun svoje službene ‚viza’ kartice i tako pokrila minus koji je prethodno napravila… Prema rečima našeg izvora iz vlade, čim su mediji objavili priču o njenom bahatom šopingu vladinom platnom karticom, Zorana je brže-bolje ‚ispeglala’ dug.“ „Za jedan dan je uspela da skupi milion dinara. I odmah sledeće jutro se u izjavi za ‚Danas’ pohvalila kako na službenoj kartici nije u minusu“, citirao je „Informer“ reči svog „sagovornika iz vlade“.
Najavljujući tužbu zbog ovih napisa, u izjavi „Politici“ ministarka Mihajlović izjavila je: „Ja se ne stidim zašto i šta imam… Sve što imam i primam, i ja i moja porodica, prijavljeno je Agenciji u skladu sa zakonom. Zna se kako se prijavljuje imovina i prihodi.“
Upravo to i zbunjuje, budući da njena imovinska karta, objavljena na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ne samo da ne pruža odgovor na pitanje odakle joj milion dinara u kešu, ako je toliki novac zaista uplatila, već se iz nje rađa i pitanje od čega ona, uopšte, živi. Sudeći, naime, po poslednjem izveštaju (od 3. jula 2015. godine), ni kao ministarka, ni kao potpredsednica Vlade Srbije ona ne prima ni dinara, a jedino budžetsko primanje koje ima, od 43.615 dinara mesečno kao predsednica Upravnog odbora Direktorata civilnog Vazduhoplovstva Republike Srbije, „preusmerava se u humanitarne svrhe“. Od imovine ima četvorosoban stan od 140 kvadrata i „tojotu rav 4“ iz 2008. kupljenu na lizing, dok „depozita i štednih uloga u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu“ – nema. Registar Agencije za borbu protiv korupcije, nažalost, a uz to i iz nejasnog razloga, pored „prihoda funkcionera iz budžeta i drugih javnih izvora“ ne postavlja pitanje prihoda funkcionera iz drugih izvora, koji nisu javni, te stoga – budući da ministarka Zorana Mihajlović, baš kao i svi, od nečega mora da živi – to pitanje postavljamo mi: Ko plaća Zoranu Mihajlović?

Srbija i Rusija sinonim jedinstva

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da bi Srbija i Rusija trebalo da ostanu „sinonimi jedinstva“ i da „kada pomenete Srbiju, odmah možete uz nju da stavite Rusiju i obrnuto“. „Ja sam najpre zahvalio predsedniku Putinu za glasanje na sednici Saveta bezbednosti protiv rezolucije koja bi zločin počinjen u Srebrenici upisala u istoriju čovečanstva kao sinonim za genocid“, rekao je Nikolić u intervjuu za „Sputnjik“ odgovarajući na pitanje o čemu je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sa kojim se susreo na paradi u Pekingu. „Predsednik Putin mi je odgovorio sa samo dve reči: Prijatelj – prijatelju“, dodao je on. Nikolić je rekao i da „migranti postaju srpski problem“, a da to ne bi trebalo da budu. „Migranti postaju srpski problem, a nisu srpski problem. Nisu oni iz Afrike zapucali zbog nas. Nismo im mi odneli ni rude, ni bogatstvo, nismo ih mi bombardovali, nismo im mi uništili čitav poredak, nismo im oborili cenu nafte… Mi zaista sa svim tim narodima i državama imamo istorijski izvanredne odnose. Ista muka nas je pritiskala. Oni su bili bogatiji od nas“, rekao je on.

Zeleno svetlo za referendum u RS

Otklanjaju se formalne prepreke za održavanje referenduma u Republici Srpskoj, kojem se žestoko protive predstavnici zapadne međunarodne zajednice, svesni da bi njegovo uspešno održavanje ojačalo RS i time u značajnoj meri omelo njihove planove za slabljenjem srpskog entiteta u BiH s ciljem stvaranja centralizovane države.
Pošto je, 15. jula, Skupština RS usvojila odluku o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH – referendumsko pitanje, nimalo sugestivno, glasi: „Da li podržavate neustavno i neovlašćeno nametanje zakona od visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH, i primenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske?“ – klub delegata bošnjačkog naroda u Veću naroda Republike Srpske pokrenuo je 23. jula pitanje povrede vitalnog nacionalnog interesa donošenjem odluke o referendumu.
Ove srede, Veće za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa pri Ustavnom sudu Republike Srpske odlučilo je da vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda u ovom slučaju nije povređen, čime je faktički odbačen veto Bošnjaka, i odluka o raspisivanju referenduma može da stupi na snagu.

Moskva: Jacenjuk se borio na strani Čečena

Ruske vlasti optužile su sadašnjeg ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da se borio protiv ruskih snaga na strani čečenskih separatista 1994. i 1995. „Prema saznanjima istražitelja, Arsenij Jacenjuk učestvovao je u najmanje dva oružana sukoba koji su se dogodili 31. decembra 1994. na Trgu Minutka u Groznom i u februaru 1995. kod bolnice broj devet u glavnom gradu Čečenije“, rekao je u jednom intervjuu predsednik ruskog Istražnog odbora Aleksandar Bastrikin. Bastrikin je rekao i da je sadašnji ukrajinski premijer učestvovao u mučenju i pogubljenju ruskih vojnika u Groznom 7. januara 1995. u jeku Prvog čečenskog rata. Jacenjuk se, prema rezultatima istrage, borio u bataljonima zvanim „Argo“ i „Viking“ koje je vodio Aleksandar Mucičko, zvan Saško Beli, regionalni vođa ukrajinskog ultranacionalističkog pokreta Desni sektor, koga je prošle godine ubila policija. Prema tim navodima Jacenjuk je zatim napustio Čečeniju početkom 1995. i vratio se u Ukrajinu preko Gruzije. Reagujući na ove optužbe, portparolka ukrajinskog premijera Olga Lapo napisala je na Fejsbuku da savetuje ruskim vlastima da izvrše psihijatrijsku analizu predsednika Istražnog odbora Bastrikina, a agenciji „Frans pres“ je rekla da je „teško reagovati na takve apsurdne tvrdnje“. Ruski istražitelji su među drugim javnim ličnostima u Ukrajini optuženim da su učestvovali u borbama u Čečeniji naveli Dmitra Jaroša, vođu paravojnog pokreta Desni sektor, Olega Tjahniboka, vođu ekstremnodesničarske partije Sloboda i više zvaničnika ultranacionalističke grupe UNA-UNSO.

Uslovne za Ambasadu

Viši sud u Beogradu izrekao je blage kazne optuženima za paljenje Ambasade Sjedinjenih Američkih Država posle mitinga „Kosovo je Srbija“ 21. februara 2008. godine. U požaru je poginuo demonstrant Zoran Vujović.
Devetoro optuženih osuđeno je na uslovne zatvorske kazne od pet do deset meseci, a dvoje je oslobođeno.
Svi optuženi su, istovremeno, oslobođeni optužbi za napad na hrvatsku i nemačku ambasadu.
Reagujući na presudu, Ambasada SAD u Srbiji saopštila je da poštuje vladavinu prava u Srbiji, ali je i, upozoravajući a uz to i bahato, navela: „Kako shvatamo, u toku su dopunske istrage. Ponavljamo naš poziv za temeljnom istragom činjenica i očekujemo da će pravda biti zadovoljena.“
Dopunska istraga koju spominje američka ambasada zapravo je predistražni postupak protiv Stevana Bjelića, tadašnjeg šefa beogradske policije, Borivoja Tešića, tadašnjeg komandanta Žandarmerije, tadašnjeg načelnika Uprave policije MUP-a Srbije Mladena Kuribaka, te policijskih i žandarmerijskih funkcionera Slobodana Vukolića, Bojana Markovića i Zorana Raškovića.

Dedeić proteran iz Bijelog Polja

Okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o verskim slobodama koji je u ponedeljak trebalo da bude održan u Bijelom Polju otkazan je jer se u ovom gradu okupio veliki broj vernika Srpske pravoslavne crkve koji su protestovali zbog dolaska poglavara kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Miraša Dedeića. Masa je u jednom trenutku krenula prema Dedeiću, koga njegove pristalice zovu „mitropolit Mihailo“, ali je brzom intervencijom policije sprečen veći incident. Okupljeni Bjelopoljci su uzvikivali: „Sotono napolje“ i „Ustašo napolje“. Nacrtom zakona o verskim slobodama nezadovoljni su u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve, i prema njihovom mišljenju taj akt je pravno neupotrebljiv i u suprotnosti je sa tradicijom delovanja verskih zajednica u Crnoj Gori. Zbog toga traži od predlagača, odnosno Ministarstva za ljudska i manjinska prava da ovaj dokument povuče iz procedure.