Печат недеље

Ко плаћа Зорану Михајловић?

Министарка саобраћаја и потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, како је открио „Ало“, на службеној платној картици направила је трошак од преко милион и по динара (прецизно: 1.515.451), од чега је оправдала или рефундирала свега 619 хиљада динара. За собом је, навео је лист прошлог петка, „оставила дуг о невероватних 895.951“ динара.
Позивајући се на увид у документацију, „Ало“ наводи да се „Михајловићева није либила да чак плаћа и доњи веш. Тако је у једној од продавница познатих италијанских брендова женског веша и купаћих костима потрошила 83.992 динара… Током једне посете чувеној робној кући ‚Блумингсдејл’ у Њујорку искеширала је невероватних 233.389 динара… У једној престижној парфимерији у Италији потрошила је 78.384 динара…“
На „Ало“ се надовезао „Информер“, информацијом да је – одмах по објављивању текста о дугу на службеној картици и начину на који је тај дуг створен – „Зорана Михајловић у петак ујутро волшебно уплатила милион динара како би покрила минус на службеној платној картици у Влади Србије. Веровали или не, потпредседница владе и министарка саобраћаја Зорана Михајловић уплатила је у петак ујутро милион динара у кешу на рачун своје службене ‚виза’ картице и тако покрила минус који је претходно направила… Према речима нашег извора из владе, чим су медији објавили причу о њеном бахатом шопингу владином платном картицом, Зорана је брже-боље ‚испеглала’ дуг.“ „За један дан је успела да скупи милион динара. И одмах следеће јутро се у изјави за ‚Данас’ похвалила како на службеној картици није у минусу“, цитирао је „Информер“ речи свог „саговорника из владе“.
Најављујући тужбу због ових написа, у изјави „Политици“ министарка Михајловић изјавила је: „Ја се не стидим зашто и шта имам… Све што имам и примам, и ја и моја породица, пријављено је Агенцији у складу са законом. Зна се како се пријављује имовина и приходи.“
Управо то и збуњује, будући да њена имовинска карта, објављена на сајту Агенције за борбу против корупције, не само да не пружа одговор на питање одакле јој милион динара у кешу, ако је толики новац заиста уплатила, већ се из ње рађа и питање од чега она, уопште, живи. Судећи, наиме, по последњем извештају (од 3. јула 2015. године), ни као министарка, ни као потпредседница Владе Србије она не прима ни динара, а једино буџетско примање које има, од 43.615 динара месечно као председница Управног одбора Директората цивилног Ваздухопловства Републике Србије, „преусмерава се у хуманитарне сврхе“. Од имовине има четворособан стан од 140 квадрата и „тојоту рав 4“ из 2008. купљену на лизинг, док „депозита и штедних улога у банкама и другим финансијским организацијама у земљи и иностранству“ – нема. Регистар Агенције за борбу против корупције, нажалост, а уз то и из нејасног разлога, поред „прихода функционера из буџета и других јавних извора“ не поставља питање прихода функционера из других извора, који нису јавни, те стога – будући да министарка Зорана Михајловић, баш као и сви, од нечега мора да живи – то питање постављамо ми: Ко плаћа Зорану Михајловић?

Србија и Русија синоним јединства

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да би Србија и Русија требало да остану „синоними јединства“ и да „када поменете Србију, одмах можете уз њу да ставите Русију и обрнуто“. „Ја сам најпре захвалио председнику Путину за гласање на седници Савета безбедности против резолуције која би злочин почињен у Сребреници уписала у историју човечанства као синоним за геноцид“, рекао је Николић у интервјуу за „Спутњик“ одговарајући на питање о чему је разговарао са председником Русије Владимиром Путином са којим се сусрео на паради у Пекингу. „Председник Путин ми је одговорио са само две речи: Пријатељ – пријатељу“, додао је он. Николић је рекао и да „мигранти постају српски проблем“, а да то не би требало да буду. „Мигранти постају српски проблем, а нису српски проблем. Нису они из Африке запуцали због нас. Нисмо им ми однели ни руде, ни богатство, нисмо их ми бомбардовали, нисмо им ми уништили читав поредак, нисмо им оборили цену нафте… Ми заиста са свим тим народима и државама имамо историјски изванредне односе. Иста мука нас је притискала. Они су били богатији од нас“, рекао је он.

Зелено светло за референдум у РС

Отклањају се формалне препреке за одржавање референдума у Републици Српској, коjем се жестоко противе представници западне међународне заједнице, свесни да би његово успешно одржавање ојачало РС и тиме у значајној мери омело њихове планове за слабљењем српског ентитета у БиХ с циљем стварања централизоване државе.
Пошто је, 15. јула, Скупштина РС усвојила одлуку о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ – референдумско питање, нимало сугестивно, гласи: „Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ, и примену њихових одлука на простору Републике Српске?“ – клуб делегата бошњачког народа у Већу народа Републике Српске покренуо је 23. јула питање повреде виталног националног интереса доношењем одлуке о референдуму.
Ове среде, Веће за заштиту виталног националног интереса при Уставном суду Републике Српске одлучило је да витални национални интерес бошњачког народа у овом случају није повређен, чиме је фактички одбачен вето Бошњака, и одлука о расписивању референдума може да ступи на снагу.

Москва: Јацењук се борио на страни Чечена

Руске власти оптужиле су садашњег украјинског премијера Арсенија Јацењука да се борио против руских снага на страни чеченских сепаратиста 1994. и 1995. „Према сазнањима истражитеља, Арсениј Јацењук учествовао је у најмање два оружана сукоба који су се догодили 31. децембра 1994. на Тргу Минутка у Грозном и у фебруару 1995. код болнице број девет у главном граду Чеченије“, рекао је у једном интервјуу председник руског Истражног одбора Александар Бастрикин. Бастрикин је рекао и да је садашњи украјински премијер учествовао у мучењу и погубљењу руских војника у Грозном 7. јануара 1995. у јеку Првог чеченског рата. Јацењук се, према резултатима истраге, борио у батаљонима званим „Арго“ и „Викинг“ које је водио Александар Муцичко, зван Сашко Бели, регионални вођа украјинског ултранационалистичког покрета Десни сектор, кога је прошле године убила полиција. Према тим наводима Јацењук је затим напустио Чеченију почетком 1995. и вратио се у Украјину преко Грузије. Реагујући на ове оптужбе, портпаролка украјинског премијера Олга Лапо написала је на Фејсбуку да саветује руским властима да изврше психијатријску анализу председника Истражног одбора Бастрикина, а агенцији „Франс прес“ је рекла да је „тешко реаговати на такве апсурдне тврдње“. Руски истражитељи су међу другим јавним личностима у Украјини оптуженим да су учествовали у борбама у Чеченији навели Дмитра Јароша, вођу паравојног покрета Десни сектор, Олега Тјахнибока, вођу екстремнодесничарске партије Слобода и више званичника ултранационалистичке групе УНА-УНСО.

Условне за Амбасаду

Виши суд у Београду изрекао је благе казне оптуженима за паљење Амбасаде Сједињених Америчких Држава после митинга „Косово је Србија“ 21. фебруара 2008. године. У пожару је погинуо демонстрант Зоран Вујовић.
Деветоро оптужених осуђено је на условне затворске казне од пет до десет месеци, а двоје је ослобођено.
Сви оптужени су, истовремено, ослобођени оптужби за напад на хрватску и немачку амбасаду.
Реагујући на пресуду, Амбасада САД у Србији саопштила је да поштује владавину права у Србији, али је и, упозоравајући а уз то и бахато, навела: „Како схватамо, у току су допунске истраге. Понављамо наш позив за темељном истрагом чињеница и очекујемо да ће правда бити задовољена.“
Допунска истрага коју спомиње америчка амбасада заправо је предистражни поступак против Стевана Бјелића, тадашњег шефа београдске полиције, Боривоја Тешића, тадашњег команданта Жандармерије, тадашњег начелника Управе полиције МУП-а Србије Младена Курибака, те полицијских и жандармеријских функционера Слободана Вуколића, Бојана Марковића и Зорана Рашковића.

Дедеић протеран из Бијелог Поља

Округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о верским слободама који је у понедељак требало да буде одржан у Бијелом Пољу отказан је јер се у овом граду окупио велики број верника Српске православне цркве који су протестовали због доласка поглавара канонски непризнате Црногорске православне цркве Мираша Дедеића. Маса је у једном тренутку кренула према Дедеићу, кога његове присталице зову „митрополит Михаило“, али је брзом интервенцијом полиције спречен већи инцидент. Окупљени Бјелопољци су узвикивали: „Сотоно напоље“ и „Усташо напоље“. Нацртом закона о верским слободама незадовољни су у Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве, и према њиховом мишљењу тај акт је правно неупотребљив и у супротности је са традицијом деловања верских заједница у Црној Гори. Због тога тражи од предлагача, односно Министарства за људска и мањинска права да овај документ повуче из процедуре.