Видовданске поруке

Драгомир Антонић 

Док у Србима постоји дух Видовдана, дотле ће их и бити. Где год живели, на било ком кутку планете се налазили, Срби ће на овај дан свећу запалити или на неки други начин празник обележити

Видовдан је највећи празник у Срба. Празник саборности Срба. Видовдан је симбол српске снаге и упорности да се брани сопствена слобода, вера, обичаји, језик и писмо. Да се бране вредности које чине културни и државотворни идентитет српског народа. Видовдан је доказ сталне борбе Срба и српског народа за опстанак. Док у Србима постоји дух Видовдана, дотле ће их и бити. Где год живели, на било ком кутку планете се налазили, Срби ће на овај дан свећу запалити или на неки други начин празник обележити. Неће заборавити да се подсете ком славном народу припадају. Народу небеског кнеза Лазара до Гаврила Принципа. Народу славних војсковођа и храбрих војника из Првог светског рата. Народу храбрих и вештих војних команданата који одолеше НАТО ратним злочинцима, убицама жена и деце на крају двадесетог столећа – 1999. године. Да крајем столећа заокруже злочиначку причу над Србима започету у Загребу 1902. годинe. Тад је у „цивилизованом“ граду уништавано и паљено све што је српско: продавнице, куће, занатске радионице. Срби су извлачени из кућа, пребијани, физички ликвидирани. Нападе су организовали чланови Хрватске странке права (оснивач Анте Старчевић). Беч је стао на њихову страну. Вођа странке и активни учесник у нападу на Србе био је Јосип Франк. Уништавање је послужило нацистима, као узор, за Кристалну ноћ, изведену над Јеврејима у Немачкој 8. новембра 1938. године.

[restrictedarea]

ЛЕПОТА ПРАЗНОВАЊА Видовдан 2015/7523 године Срби су обележавали широм планете. Свак на свој начин и по сопственој жељи. У томе је лепота српског празновања. Знамо чега се сећамо, спомињемо, сабирамо. Како ћемо то урадити – наша је брига. Од Јужне Африке, где су Срби разапели транспарент на зид конзулата Велике Британије којим се тражи одустајање од резолуције о Сребрници, до Андрићграда, где је откривен споменик славном Србину Николи Тесли. На Косову и Метохији литургију у манастиру Грачаница служила је Његова светост патријарх Српски. Код споменика видовданским јунацима служен је парастос. Његова светост је рекла: „Само са Косовом и Метохијом Србија је Света земља. Србија без њега је као тело без душе и срца.“ Државни врх је Видовдан обележио у Крушевцу. У Београду на Тргу Републике видовдански митинг су одржали чланови Српске радикалне странке са својим присталицама, који су са Војиславом Шешељом прошетали центром Београда. У парку у Немањиној улици откривен је споменик Гаврилу Принципу. Била су присутна два председника и многи министри. Председник Србије Томислав Николић и председник Републике Српске Милорад Додик. Подсетили су на све злочине учињене према Србима у двадесетом веку за које је мало ко осуђен и за измишљање злочина које су наводно Срби чинили;  због којих би требало да буду вечити кривци распети на стуб срама. Славили су Срби у Будимпешти. Кошаркашице су постале прваци Европе на Видовдан. Ватерполисти прваци Светске лиге. Одбојкаши се пласирали на завршни светски турнир. Возач аутомобила, Душан Борковић, победио на трци у Француској.

 

УНИШТИЛА ИХ „БОЛОЊА“ То што у Мађарској не знају симболе на застави Србије, у Француској српску химну, показује колико су евроунијате необразоване. Уништила их „Болоња“? Млади у кафићима славили су победе наших спортиста. Мало старији стигли су подно Риора на Равној гори. Свак је славио на свој начин. Оно што радује – да нигде никакве туче или зле намере није било. Свуд се клицало Србији, певале се српске песме, скандирало се: „Не дамо Косово“, „Не дамо Српску“. Изгледа да је све избило из српских душа оне вечери кад се Вељко Пауновић, тренер светских првака, са балкона некадашњег Старог двора помолио, захвалио Господу и очитао Оче наш. Молитве на јавном месту и пред десетинама хиљада присутних није било седамдесет година. Кад се догоди Божјом промишљу, све крене набоље. На нама је да разумемо знамење које са неба стиже. Монах Павле нас са љубављу гледа.

Видовдан је показао да се млади нису одрекли родољубља и вере. Напротив. Неће да трпе понижења зато што су Срби. Старији би од њих имали шта да науче. Влада са премијером нек о овом води рачуна. Стране екселенције долазе и одлазе. На младима свет остаје. Србија има снажну и родољубиву младост. Има будућност. Порука је Видовдана – Премијеру, окани се пута у Сребреницу. Не бацај љагу на потомке.

[/restrictedarea]