Zelene strane – Tvrđava za privilegovane

Piše Mara Knežević Kern

Kako izgledaju „pametna“ arhitektonsko -urbanistička rešenja za kontrolu populacije, trijumfalno predstavljena kao „pametan grad“

Početak 21. veka karakteriše ubrzano raslojavanje društva na siromašne žitelje Planete (čiji broj geometrijskom progresijom raste) i sve uži krug bogatih u čijim rukama su mehanizmi za ostvarivanje vizije budućnosti osmišljene Agendom 21. Bitka „za spas Planete“ pretvorila se u bitku protiv malog čoveka, a borba se vodi pod lažnom zastavom „samoodrživi razvoj“, uz agresivne medijske poruke o kazni koju ćemo platiti što smo živi, dišemo i reprodukujemo se. Osvešćeni plebs je, u međuvremenu, počeo da se pita šta će se desiti kad bogati postanu još bogatiji? Ne radi se o onih jedan posto najbogatijih, već o jedan posto od jedan posto.

 

SMART DRON UMESTO SMARTFONA S obzirom da je poljoprivredno zemljište, zahvaljujući zelenoj revoluciji, u velikoj meri preuzeto od malih seoskih domaćinstava, poljoprivrednik je postao bezzemljaš pretvoren u urbanu sirotinju. Svesni opasnosti od pobune neslućenih razmera, planeri su bacili na zeleni sto predloge o „pametnim“ arhitektonsko-urbanističkim rešenjima za kontrolu populacije, trijumfalno predstavljenu kao „pametan grad“.

Pametan grad je, po definiciji, mesto u kojem je tehnička platforma na kojoj je građen svakodnevni život u privatnom vlasništvu, što znači da je ceo sistem baziran prema neoliberalnom principu s minimalnim uplitanjem države. U toku su intenzivni pregovori o varijantama na temu: Kako zadovoljiti potrebe ekonomske „elite“ za gradom-tvrđavom, kako organizovati život u „pametnom gradu“ za privilegovanu manjinu zaposlenih, koji sebi mogu da priušte boravak u strogo kontrolisanom, relativno bezbednom prostoru i na koji način „unaprediti“ organizaciju starih gradova, po uzoru na London – najpametniji među gradovima, pretvoren u živu laboratoriju za tehnološke eksperimente. U planu su Pariz, Njujork, Barselona i San Francisko. Jedan od pametnih gradova je i Rio Dežaneiro sa sistemom nadziranja kojim se danonoćno kontroliše svaki ugao grada.

[restrictedarea]

I tako su na scenu stupili ambiciozni urbanisti i projektanti, utrkujući se u domišljatosti i bezobzirnosti prema žrtvama „progresa“ i njihovih orvelijanskih zamisli. Odlučujuću ulogu u osmišljavanju sistema za komunikaciju i njegovo funkcionisanje imaju kompanije IBM, „Samsung“, „Cisko“ i „Intel, koje imaju i najveću finansijsku korist, dok je uloga građanina i njegovih potreba u potpunosti marginalizovana.

O načinima uključivanja starih delova Londona u pametnu mrežu diskutovalo se tokom Samita Re, Work Future Cities. Ulaznica za ovaj Samit koštala je 600 evra, a prisutnima su prikazani reklamni filmovi o „biološki inspirisanim“ zgradama, kojom prilikom je jedan od izlagača izjavio: „Potrudite se da umesto smartfona u džepu nosite smart dron.“ Salom je u tom trenutku proleteo dron veličine pesnice, opremljen kamerom i uređajima za prisluškivanje. Tokom skupa su dominirale ključne reči: efikasnost, optimalizacija, predvidljivost, komoditet, bezbednost… uz poentiranje uloge tehnologije u donošenju pametnih odluka.

MONSTRUOZNA NASEOBINA U planu je i restrukturiranje 50 manjih gradova, u kojima će živeti „elita“, što predstavlja otvoreno uvođenje socijalnog aparthejda, podržanog pametnim sistemom za izbacivanje nepoželjnih posetilaca.

Ovaj futuristički projekat već se ostvaruje u Indiji, pred očima miliona ljudi osuđenih na smrt zbog visokih temperatura i manjka raspoloživih javnih prostora sa sistemom za rashlađivanje. I dok nedodirljivi vegetiraju na ulicama gradova-tamnica, proterani sa sopstvene zemlje, indijska vlada priprema teren za izgradnju sto novih „Gift-City“ – (Bogomdanih gradova), koji će do 2021. biti spremni da prihvate odabrane.

Guajaran International Financial Tec-City podseća na šumu staklastih plavih nebodera uzdignutih iznad reke Sabarmati, a centralno mesto zauzima spiralni neboder visine 410 metara, koji podseća na zaleđeni stalagmit. U ovoj građevini nalazi se komandni centar za regulisanje funkcionisanja čitave monstruozne naseobine; taj robotski mozak predstavlja srce sistema za kontrolu saobraćaja, elektronskih sistema, kamera za praćenje svih aktivnosti i lovaca na nepoželjne posetioce. U ovoj enklavi – izgrađenoj prema vrhunskim dometima građevinarstva – biće uvek čiste vode, električne energije, klima-uređaja… Smeće će biti izbacivano van grada uz pomoć moćnog sistema odvodnih cevi, brzinom „većom od brzine bilo kojeg indijskog voza“. U zemlji u kojoj preko 300 miliona ljudi živi bez električne energije, a 600 miliona nema pristup toaletu, u kojoj deci − sem vakcina – nijedna civilizacijska tekovina nije garantovana, replike ovih gradova širom Indije predstavljaju noćnu moru.

Autor projekta Palava City, akademik Pramod Najar, ponosno garantuje da sem korisnika i zaposlenih radnika niko neće imati mogućnost slobodnog kretanja. „To će biti svojevrsna tvrđava, namenjena smeštaju posebne klase gospodara i slugu“, kaže Najar, opisujući ovu noćnu moru koja postaje globalni trend.

Duž regionalne mreže autoputeva planira se izgradnja 24 nova „pametna grada“, među kojima je Dholera – deo megainfrastrukturalnog projekta u industrijskom koridoru, povezanom sa političkom prestonicom Delhijem i ekonomskom prestonicom Mumbaijem. Dolera, koja trenutno postoji, biće sravnjena sa zemljom, kao i naseobine poljoprivrednika sa poljima pamuka i sistemom za navodnjavanje. Progon stanovništva je legalizovan donošenjem posebnog zakona o eksproprijaciji, posle čega su usledili „nezakoniti“ protesti pokreta zelenih JAAG. Policija je ubrzo zabranila bilo kakve javne aktivnosti oštećenih, uključujući mirne proteste.

U monografiji za konferenciju o pametnim gradovima u Mumbaiju, ove naseobine su opisane kao „specijalne enklave“, što za konsultanta projekta Laveš Bandarija predstavlja samo „prirodan sled događaja“. On priznaje neophodnost totalne kontrole prostora: „Ako ih ne držimo podalje oni će nam onemogućiti održavanje takve infrastrukture.“ Bandari kaže da su pojedini gradovi zamišljeni kao „neoliberalne biznis-prijateljske zone, oslobođene taksi i obaveza vezanih za zakon o radu, u kojima će vladati ,privatizovan pravni sistem‘. Podrazumeva se da zakon zemlje domaćina ovde neće važiti. Finansijskom konstrukcijom je predviđeno da država učestvuje samo u izgradnji infrastrukture, dok sve ostalo u potpunosti izmiče lokalnoj kontroli.

 

IZOSTANAK PRAVILA Niko još ne zna za koga se grade ovi gradovi, niti se zna koga će opsluživati savremeni robovi, kojima se pompezno obećava „veliki broj radnih mesta“, a na evidentnu opasnost od socijalnog bunta upozoravaju i studenti sa Odseka za socijalne konflikte u urbanim zonama. Oni ukazuju na dodatni problem vezan za izgradnju autoputeva koji povezuju ove luksuzne gradove, prelazeći preko plodne obradive zemlje. U okolini Delhija je došlo do oduzimanja zemlje u „javnom interesu“, zarad izgradnje autoputa, sportsko-rekreativnog centra i trase za Formulu 1. Višemesečni protesti seljaka doveli su do pogibije nekolicine, ali je investitorski urbanizam odneo pobedu.

Među pametnim gradovima se nalazi i Songdo, u Južnoj Koreji. Ovaj grad je, prema knjizi Antonija Taunsenda – „Smart Cities“ (2013) definisan kao „oružje za vođenje trgovinskih ratova“, potpomognuto idejom o niskim porezima uz izostanak pravila i finansijske kontrole.

Neke kompanije, kao što je Simidyne nude kompjuterizovane modele gradova, kako bi se proverila njihova održivost, dok druge nude programe za umetničke performanse u vidu video prikazivanja starog Rima ili prikazivanje koncentracionih kampova iz ScanLAB projekta „Living Death Camps“. Među projektima se našao i beogradski lokalitet Staro sajmište, prikazano uz pomoć laserske tehnologije povezane s radarom, što potvrđuje glasine da je i Srbija uključena u razvoj „pametnog urbanizma“ (što Rokfeler fondacija i nagoveštava).

Na pitanje šta preostaje građaninu koji ne želi da bude umrežen, jedan od mogućih odgovora glasi: odrecite se svog mobilnog telefona. U protivnom, postajete hodajuća antena – izvor svih neophodnih informacija za totalnu kontrolu svesti. Ko kontroliše podatke vlada društvom, kao što je to slučaj s Guglom, koji ne mora više da vas pita šta želite i o čemu razmišljate.
Učesnicima Samita je poručeno da će pametan grad u budućnosti temeljno promeniti sistem vladanja, a proročanske reči jednog od izlagača već postaju deo naše stvarnosti: „Internet sve pojede, internet će progutati i vladu.“

[/restrictedarea]