Од поноса до срамоте

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Нико није дубље анализирао чињенице, а још мање споменуо разлоге због којих се преко 50 000 људи окупило на улицама да мирно протестује против лоповлука, корупције, крађе, манипулација и свих скандала на којима почива Експо 2015. Штавише, у медијским пресипањима из шупљег у празно, приписана им је етикета не само насилника већ и лудака и ретардираних идиота

Када су 30. марта 2008. италијански премијер Романо Проди и градоначелница  Летиција Морати пред ТВ камерама свечано објавили да је Милану припала част да буде домаћин Велике светске изложбе Експо 2015 – и обичан народ је искрено поверовао да је у питању историјска шанса да се целом свету покаже колико Италија вреди, зна и може, с обзиром да на тему „Како нахранити Планету“ и те како има шта да понуди. Славље по улицама и трговима трајало је данима, још је било оптимизма јер је економска криза тек почињала да значи лагани пад стандарда, а прве стидљиве мере штедње и лагани резови у домену социјалних права и давања проглашени су за „пролазни кризни феномен неопходног стезања каиша“, који са мало стрпљења и добре воље без проблема може да се превазиђе. И наравно, сви су као неку чаробну мантру бескрајно понављали да је управо Експо 2015 та велика шанса за излазак земље из кризе, која никако не сме да се прокоцка.

ЕКСПО – ОД ПОНОСА ДО СРАМОТЕ А да постоје велике шансе да се све прокоцка и упропасти и да врло лако од националног поноса Експо може да се претвори у националну срамоту, постало је јасно чим су отпочеле исцрпљујуће и жестоке свађе између политичара из десног и левог табора. Многи озбиљни аналитичари тада су упозоравали да се овде уопште не ради о неком сукобу око организационог концепта, а још мање о идеолошким разилажењима и супротним уметничким визијама, већ само о једној бескрупулозној борби око најпримитивније поделе плена – примамљивог колача од 15 милијарди евра колико је износио предвиђени буџет за реализацију Светске изложбе. Ова упозорења нико није схватао озбиљно све док није утврђено да је огроман новац мистериозно нестао, а на светлост дана почели да избијају незгодни детаљи разних малверзација које су прогутале на стотине милиона евра. Ни дан-данас нико не зна зашто је Општина Милано, у чијем власништву се, иначе, налази доста врло атрактивних грађевинских парцела, за локацију будуће Велике светске изложбе одабрала баш суморну северну градску периферију и за 1.000 квадратних метара земљишта,  стешњеног између затвора, гробља, железничке пруге и аутопута које је тада вредело једва 20 милиона евра, приватним власницима (групи Колуси) исплатила невероватну цифру од 160 милиона евра.

[restrictedarea]

Нико не зна ни како су у врло уносне грађевинске послове око изградње 750 квадратних метара овог својеврсног „Експо Дизниленда“ успеле да се увуку и многе врло сумњиве фирме за које се убрзо испоставило да су у власништву злогласне калабријске мафије – Ндрангете. Због мафијашких инфилтрација, корупције и директне пљачке и крађе ухапшено је неколико локалних политичких функционера и 18 „великих“ менаџера, али су на иницијативу премијера Матеа Ренција сви судски процеси до даљњег обустављени уз образложење да „не треба да се квари свечана Експо атмосфера“. Око 60 предузећа отишло је под стечај, а на хиљаде радника остало без посла. Посебну мистерију у скандалу званом Експо 2015 представљају астрономски хонорари који су галантно дељени блиским рођацима и пријатељима: зна се да је непознати ликовни критичар за поставку једне безначајне изложбе добио 750.000 евра, а млади компјутераш за конструкцију потпуно непотребног софтвера чак 900.000 евра. И ником ништа!

Време је одмицало, датум свечаног отварања се опасно приближавао, а организаторе је почела да хвата паника када је почетком априла дефинитивно установљено да нема шансе да све буде готово на време. Пронађено је спасоносно решење да се многи незавршени објекти једноставно обложе  исцртаним паноима и платнима, а ова модерна верзија „Потемкинових села“ добила је велики публицитет и помпезно је названа француским термином camouflage. Некоме се, ваљда, учинило да тако лепше и елегантније звучи, а  овај јефтини и брзоплети крпеж је чак од неких експерата проглашен за високу авангардну уметност.

Како не би дошло баш до потпуне бруке пред целим светом, кренуло се са озбиљним, даноноћним радом, а неко се сетио да би било добро и да се мало приштеди. На брзину је доведено на стотине додатних радника, углавном приучене афричке и источноевропске сиротиње, модерних робова који пристају на све и свашта и пуно не извољевају: ћуте и раде за мале паре, не питају за радно време, а ни не знају да постоји некаква заштита на раду и право на одштету уколико евентуално дође до повреде или смрти на радном месту.

А да је све урађено „квалитетно и прецизно“, најбоље илуструју следећи детаљи: неколико националних павиљона прокишњава, шут, ђубре и преостали грађевински материјал склоњени су са главне Експо авеније и набацани у споредне Експо улице, које су до даљњег затворене за публику. Једна посетитељка Турског павиљона хитно је пребачена у болницу са озбиљним повредама јер јој је на главу пала метална плоча, а касније се испоставило да је за плафон била фиксирана само обичним селотејпом.

ЖИВЕЛА НОВА ЗДРАВА ХРАНА Таман када су се сви већ навикли на Експо скандале и поверовали да их више ништа не може изненадити и шокирати, попут бомбе одјекнула је вест да су главни спонзори миланске Светске изложбе, која по иницијалној идеји треба да пропагира управо здраву, природну и квалитетну храну, ни мање, ни више него: „Кока-Кола“, „Мек Доналдс“, „Нестле“ и „Монсанто“. Виторијо Ањелоти, бивши посланик у ЕУ парламенту, овај апсурд је згрануто прокоментарисао: „Невероватно! Па то је као када би неко за симбол Уницефа данас одабрао краља Ирода који је, као што знамо из библијских легенди, сазнавши да је рођен Син божји, наредио да се у Витлејему потамане сва мушка новорођенчад.“ Сазнало се да су озлоглашени мултинационални колоси о сопственом трошку изградили изложбене павиљоне који надмашују и павиљоне највећих Експо излагача: Немачке, Кине и Русије, као и да нимало не шкртаре у спонзорству с обзиром да се у касе организатора свакога дана слива огроман новац. Али, кап која је прелила чашу и довела до озбиљног организовања оних што су против овакве Експо изложбе и одлуке да се на дан свечане инаугурације организује мирни протест, тзв. No Expo, биле су изјаве неких познатих личности које су стале у одбрану „тровача“ и упустивши  се у срамну пропаганду, почеле да величају њихову изложбену понуду. Умберто Веронези, светски познати онколог и бивши италијански министар здравља, са страница римске „Републике“ прво се жестоко окомио на „извесне реакционарне појединце и покрете, противнике науке и прогреса“ и апеловао да им се забрани да међу народом сеју страх и стварају панику, тврдећи да генетски модификована храна представља опасност за људско здравље и природни амбијент.  А затим је уследила права апологија производа „Монсанта“ и дружине: „Напротив, ова храна је изузетно здрава и, што је најбитније, она представља и идеалну превенцију против многих неизлечивих болести које су директна последица неадекватне и нездраве исхране.“ У одбрану „Мек Доналдса“, пропагирајући његову здраву и квалитетну понуду, стала је Валентина Апреа, повереница за образовање Ломбардије, која је топло  препоручила организаторима свих школских екскурзија да приликом посете Светској изложби децу обавезно воде  на ручак у „Мек Доналдсов“ павиљон: „Тамо је све тако шарено и весело, храна је одлична, а свако дете ће бесплатно добити и један лепи и здрави сладолед!“

EXPO PARTY УЗ МОЛОТОВЉЕВ КОКТЕЛ Дан пре официјелне церемоније свечаног отварања на централном градском Тргу Дуомо, испред симбола Милана − истоимене готске катедрале, организован је спектакуларни концерт чувеног тенора Андрее Бочелија, који је уз пратњу Хора и Оркестра Миланске скале, пред тридесет хиљада људи, извео сплет  популарних оперских арија. Исте вечери, Ђорђо Армани је дао свој скормни допринос „историјском тренутку“ и у част Експо 2015 приредио свечани пријем и тако уједно прославио 40 година рада и отварање музеја у којем су изложене све његове креације. У Милано су, на позив „краља моде“,  стигли и његови блиски пријатељи: Леонардо ди Каприо, Том Круз, Бред Пит, Анђелина Џоли и Џулија Робертс, који су својим ексклузивним присуством сутрадан улепшали и свечану инаугурацију Светске изложбе.

Коначно, 1. маја у подне, Експо 2015 је свечано отворен. Све је протекло како и доликује угледним и ексклузивним гостима – врло гламурозно и спектакуларно.  Премијер Ренци је у свом поздравном говору победоносно изјавио: „Успели смо! Експо више није скандал и фијаско, како тврде неки злонамерници, већ симбол италијанске креативности и амбиције.“ Присутнима се из Ватикана обратио и папа Франческо и у свом познатом патетичном стилу апеловао да не забораве на хришћанско милосрђе нагласивши да се искрено нада да ће се на овом светском скупу сигурно пронаћи начин да се искорени глад у свету.

У исто време, у центру Милана, у непосредној близини Трга Дуомо, почели су да се окупљају противници овакве Експо изложбе, тзв. припадници покрета No Expo: интелектуалци, архитекте, противници уништавања драгоцених градских зелених површина и дивљања грађевинске мафије, која, да никога не пита, слободно девастира старе градске четврти и подиже бетонске и челичне монструм − облакодере… Било је и доста младих, родитеља са малом децом, незапослених, запослених чија примања захваљујући новим радним реформама више нису довољна ни за пуко преживљавање… Протест је уредно пријављен и одобрен од званичних градских власти, а с обзиром да је 1. мај у Италији још увек државни празник, ово је уједно била и прилика да се Празник рада прослави конкретно – протестном шетњом градским улицама, уз песму и свирку, и да се градоначелнику преда званични документ у којем је тачно прецизирано шта то хоће No expo.

Изненада, из околних улица почеле су да пристижу разјарене групе младих људи: наоружани моткама, крамповима и металним шипкама, идентично обучени у црне синтетичке тренерке, са кацигама и фантомкама на главама, црним ранчевима на леђима, одакле су одмах почели да ваде додатни „борбени материјал“: димне бомбе, Молотовљеве коктеле, бензин, каменице и спрејеве за исписивање графита, успели су да пресеку мирну колону људи, жена и деце који су почели да се склањају у улазе зграда, кафиће и да панично беже на све стране. Знали су да су стигле јединице злогласне „Црне планете“, познатије још и као „Блек блок“, које где год да се појаве, праве хаос и притом не пазе баш много ни шта пале а ни кога ударају. Почели су да горе аутомобили, кренуло је разбијање излога, паљење продавница, девастирање банкомата, бацање сузавца и каменица у прозоре… Полиција је мирно ишла за изгредницима и пустила их да дивљају пуна два сата. На Ју тјубу постоји снимак на којем се јасно види да је при доласку „Блек блок“ гериле група полицајаца потрчала да их изолује, али је од команданта истог часа спречена уз коментар да у наређењу изричито стоји да се не интервенише. На новинарско питање како је могуће да полиција мирно гледа како хулигани заводе терор, пале, млате и разбијају, један карабињер је аутору овог текста резигнирано одговорио: „Шта ћете, ми смо војска и нисмо овде да размишљамо и одлучујемо, већ да само извршавамо наређења.“

Као што се „Блек блок“ герила изненада појавила, исто тако је одједном и нестала. Применили су тактику уличног стриптиза и у рекордном року скинули са себе и побацали по улици сав идентификациони материјал и измешали се са осталим демонстрантима. Биланс „миланског црног петка“ је почињена штета од 1,5 милиона евра, 11 повређених полицајаца и пет ухапшених изгредника који су убрзо пуштени – због недостатка доказа. Међутим, биланс целе ове немиле епизоде је ипак нешто сасвим друго. Наиме, већ сутрадан отпочело је медијско пресипање из шупљег у празно кроз коментаре у којима се искључиво разглабало о дивљању и насиљу покрета No Expo. Нико није дубље анализирао чињенице, а још мање споменуо разлоге због којих се преко 50 000 људи окупило на улици да мирно протестује против лоповлука, корупције, крађе, манипулација и свих скандала на којима почива Експо 2015. Штавише, приписана им је етикета не само насилника већ и лудака и ретардираних идиота.

„Тактика коју су примениле снаге сигурности била је добра јер је тако онемогућено да Експо 2015 буде обележен проливеном крвљу демонстраната и полиције“, поносно је изјавио министар унутрашњих послова Алфано, али га је Ђулијето Кијеза, један од ретких храбрих италијанских новинара, у свом уводнику демантовао: „Свака част! Био је то прави спектакл. Добро организован и координиран, са изврсно увежбаним професионалним разбијачима, тако да глупом плебсу већ једном треба да буде јасно да је онај ко командује увек паметан и увек у праву, а да је онај ко се буни и протестује обавезно луд и глуп. Јер, ако није тако, зашто они који су задужени и плаћени да предвиде овакве епизоде нису ништа предузели да до ње не дође? Ако ништа нису предузели, онда су или неспособни или су, што је много вероватније, само извршили наређење, пошто је овакав хаос неком одговарао и користио. Коме је користио? Па свима онима који у свом бахатом владању не желе да буду ометани и који су, док се на миланским улицама водио прави герилски рат, у Миланској скали на миру уживали  у Пучинијевом ‚Турандоту‘.“

[/restrictedarea]