Od ponosa do sramote

Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović

Niko nije dublje analizirao činjenice, a još manje spomenuo razloge zbog kojih se preko 50 000 ljudi okupilo na ulicama da mirno protestuje protiv lopovluka, korupcije, krađe, manipulacija i svih skandala na kojima počiva Ekspo 2015. Štaviše, u medijskim presipanjima iz šupljeg u prazno, pripisana im je etiketa ne samo nasilnika već i ludaka i retardiranih idiota

Kada su 30. marta 2008. italijanski premijer Romano Prodi i gradonačelnica  Leticija Morati pred TV kamerama svečano objavili da je Milanu pripala čast da bude domaćin Velike svetske izložbe Ekspo 2015 – i običan narod je iskreno poverovao da je u pitanju istorijska šansa da se celom svetu pokaže koliko Italija vredi, zna i može, s obzirom da na temu „Kako nahraniti Planetu“ i te kako ima šta da ponudi. Slavlje po ulicama i trgovima trajalo je danima, još je bilo optimizma jer je ekonomska kriza tek počinjala da znači lagani pad standarda, a prve stidljive mere štednje i lagani rezovi u domenu socijalnih prava i davanja proglašeni su za „prolazni krizni fenomen neophodnog stezanja kaiša“, koji sa malo strpljenja i dobre volje bez problema može da se prevaziđe. I naravno, svi su kao neku čarobnu mantru beskrajno ponavljali da je upravo Ekspo 2015 ta velika šansa za izlazak zemlje iz krize, koja nikako ne sme da se prokocka.

EKSPO – OD PONOSA DO SRAMOTE A da postoje velike šanse da se sve prokocka i upropasti i da vrlo lako od nacionalnog ponosa Ekspo može da se pretvori u nacionalnu sramotu, postalo je jasno čim su otpočele iscrpljujuće i žestoke svađe između političara iz desnog i levog tabora. Mnogi ozbiljni analitičari tada su upozoravali da se ovde uopšte ne radi o nekom sukobu oko organizacionog koncepta, a još manje o ideološkim razilaženjima i suprotnim umetničkim vizijama, već samo o jednoj beskrupuloznoj borbi oko najprimitivnije podele plena – primamljivog kolača od 15 milijardi evra koliko je iznosio predviđeni budžet za realizaciju Svetske izložbe. Ova upozorenja niko nije shvatao ozbiljno sve dok nije utvrđeno da je ogroman novac misteriozno nestao, a na svetlost dana počeli da izbijaju nezgodni detalji raznih malverzacija koje su progutale na stotine miliona evra. Ni dan-danas niko ne zna zašto je Opština Milano, u čijem vlasništvu se, inače, nalazi dosta vrlo atraktivnih građevinskih parcela, za lokaciju buduće Velike svetske izložbe odabrala baš sumornu severnu gradsku periferiju i za 1.000 kvadratnih metara zemljišta,  stešnjenog između zatvora, groblja, železničke pruge i autoputa koje je tada vredelo jedva 20 miliona evra, privatnim vlasnicima (grupi Kolusi) isplatila neverovatnu cifru od 160 miliona evra.

[restrictedarea]

Niko ne zna ni kako su u vrlo unosne građevinske poslove oko izgradnje 750 kvadratnih metara ovog svojevrsnog „Ekspo Diznilenda“ uspele da se uvuku i mnoge vrlo sumnjive firme za koje se ubrzo ispostavilo da su u vlasništvu zloglasne kalabrijske mafije – Ndrangete. Zbog mafijaških infiltracija, korupcije i direktne pljačke i krađe uhapšeno je nekoliko lokalnih političkih funkcionera i 18 „velikih“ menadžera, ali su na inicijativu premijera Matea Rencija svi sudski procesi do daljnjeg obustavljeni uz obrazloženje da „ne treba da se kvari svečana Ekspo atmosfera“. Oko 60 preduzeća otišlo je pod stečaj, a na hiljade radnika ostalo bez posla. Posebnu misteriju u skandalu zvanom Ekspo 2015 predstavljaju astronomski honorari koji su galantno deljeni bliskim rođacima i prijateljima: zna se da je nepoznati likovni kritičar za postavku jedne beznačajne izložbe dobio 750.000 evra, a mladi kompjuteraš za konstrukciju potpuno nepotrebnog softvera čak 900.000 evra. I nikom ništa!

Vreme je odmicalo, datum svečanog otvaranja se opasno približavao, a organizatore je počela da hvata panika kada je početkom aprila definitivno ustanovljeno da nema šanse da sve bude gotovo na vreme. Pronađeno je spasonosno rešenje da se mnogi nezavršeni objekti jednostavno oblože  iscrtanim panoima i platnima, a ova moderna verzija „Potemkinovih sela“ dobila je veliki publicitet i pompezno je nazvana francuskim terminom camouflage. Nekome se, valjda, učinilo da tako lepše i elegantnije zvuči, a  ovaj jeftini i brzopleti krpež je čak od nekih eksperata proglašen za visoku avangardnu umetnost.

Kako ne bi došlo baš do potpune bruke pred celim svetom, krenulo se sa ozbiljnim, danonoćnim radom, a neko se setio da bi bilo dobro i da se malo prištedi. Na brzinu je dovedeno na stotine dodatnih radnika, uglavnom priučene afričke i istočnoevropske sirotinje, modernih robova koji pristaju na sve i svašta i puno ne izvoljevaju: ćute i rade za male pare, ne pitaju za radno vreme, a ni ne znaju da postoji nekakva zaštita na radu i pravo na odštetu ukoliko eventualno dođe do povrede ili smrti na radnom mestu.

A da je sve urađeno „kvalitetno i precizno“, najbolje ilustruju sledeći detalji: nekoliko nacionalnih paviljona prokišnjava, šut, đubre i preostali građevinski materijal sklonjeni su sa glavne Ekspo avenije i nabacani u sporedne Ekspo ulice, koje su do daljnjeg zatvorene za publiku. Jedna posetiteljka Turskog paviljona hitno je prebačena u bolnicu sa ozbiljnim povredama jer joj je na glavu pala metalna ploča, a kasnije se ispostavilo da je za plafon bila fiksirana samo običnim selotejpom.

ŽIVELA NOVA ZDRAVA HRANA Taman kada su se svi već navikli na Ekspo skandale i poverovali da ih više ništa ne može iznenaditi i šokirati, poput bombe odjeknula je vest da su glavni sponzori milanske Svetske izložbe, koja po inicijalnoj ideji treba da propagira upravo zdravu, prirodnu i kvalitetnu hranu, ni manje, ni više nego: „Koka-Kola“, „Mek Donalds“, „Nestle“ i „Monsanto“. Vitorijo Anjeloti, bivši poslanik u EU parlamentu, ovaj apsurd je zgranuto prokomentarisao: „Neverovatno! Pa to je kao kada bi neko za simbol Unicefa danas odabrao kralja Iroda koji je, kao što znamo iz biblijskih legendi, saznavši da je rođen Sin božji, naredio da se u Vitlejemu potamane sva muška novorođenčad.“ Saznalo se da su ozloglašeni multinacionalni kolosi o sopstvenom trošku izgradili izložbene paviljone koji nadmašuju i paviljone najvećih Ekspo izlagača: Nemačke, Kine i Rusije, kao i da nimalo ne škrtare u sponzorstvu s obzirom da se u kase organizatora svakoga dana sliva ogroman novac. Ali, kap koja je prelila čašu i dovela do ozbiljnog organizovanja onih što su protiv ovakve Ekspo izložbe i odluke da se na dan svečane inauguracije organizuje mirni protest, tzv. No Expo, bile su izjave nekih poznatih ličnosti koje su stale u odbranu „trovača“ i upustivši  se u sramnu propagandu, počele da veličaju njihovu izložbenu ponudu. Umberto Veronezi, svetski poznati onkolog i bivši italijanski ministar zdravlja, sa stranica rimske „Republike“ prvo se žestoko okomio na „izvesne reakcionarne pojedince i pokrete, protivnike nauke i progresa“ i apelovao da im se zabrani da među narodom seju strah i stvaraju paniku, tvrdeći da genetski modifikovana hrana predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje i prirodni ambijent.  A zatim je usledila prava apologija proizvoda „Monsanta“ i družine: „Naprotiv, ova hrana je izuzetno zdrava i, što je najbitnije, ona predstavlja i idealnu prevenciju protiv mnogih neizlečivih bolesti koje su direktna posledica neadekvatne i nezdrave ishrane.“ U odbranu „Mek Donaldsa“, propagirajući njegovu zdravu i kvalitetnu ponudu, stala je Valentina Aprea, poverenica za obrazovanje Lombardije, koja je toplo  preporučila organizatorima svih školskih ekskurzija da prilikom posete Svetskoj izložbi decu obavezno vode  na ručak u „Mek Donaldsov“ paviljon: „Tamo je sve tako šareno i veselo, hrana je odlična, a svako dete će besplatno dobiti i jedan lepi i zdravi sladoled!“

EXPO PARTY UZ MOLOTOVLJEV KOKTEL Dan pre oficijelne ceremonije svečanog otvaranja na centralnom gradskom Trgu Duomo, ispred simbola Milana − istoimene gotske katedrale, organizovan je spektakularni koncert čuvenog tenora Andree Bočelija, koji je uz pratnju Hora i Orkestra Milanske skale, pred trideset hiljada ljudi, izveo splet  popularnih operskih arija. Iste večeri, Đorđo Armani je dao svoj skormni doprinos „istorijskom trenutku“ i u čast Ekspo 2015 priredio svečani prijem i tako ujedno proslavio 40 godina rada i otvaranje muzeja u kojem su izložene sve njegove kreacije. U Milano su, na poziv „kralja mode“,  stigli i njegovi bliski prijatelji: Leonardo di Kaprio, Tom Kruz, Bred Pit, Anđelina Džoli i Džulija Roberts, koji su svojim ekskluzivnim prisustvom sutradan ulepšali i svečanu inauguraciju Svetske izložbe.

Konačno, 1. maja u podne, Ekspo 2015 je svečano otvoren. Sve je proteklo kako i dolikuje uglednim i ekskluzivnim gostima – vrlo glamurozno i spektakularno.  Premijer Renci je u svom pozdravnom govoru pobedonosno izjavio: „Uspeli smo! Ekspo više nije skandal i fijasko, kako tvrde neki zlonamernici, već simbol italijanske kreativnosti i ambicije.“ Prisutnima se iz Vatikana obratio i papa Frančesko i u svom poznatom patetičnom stilu apelovao da ne zaborave na hrišćansko milosrđe naglasivši da se iskreno nada da će se na ovom svetskom skupu sigurno pronaći način da se iskoreni glad u svetu.

U isto vreme, u centru Milana, u neposrednoj blizini Trga Duomo, počeli su da se okupljaju protivnici ovakve Ekspo izložbe, tzv. pripadnici pokreta No Expo: intelektualci, arhitekte, protivnici uništavanja dragocenih gradskih zelenih površina i divljanja građevinske mafije, koja, da nikoga ne pita, slobodno devastira stare gradske četvrti i podiže betonske i čelične monstrum − oblakodere… Bilo je i dosta mladih, roditelja sa malom decom, nezaposlenih, zaposlenih čija primanja zahvaljujući novim radnim reformama više nisu dovoljna ni za puko preživljavanje… Protest je uredno prijavljen i odobren od zvaničnih gradskih vlasti, a s obzirom da je 1. maj u Italiji još uvek državni praznik, ovo je ujedno bila i prilika da se Praznik rada proslavi konkretno – protestnom šetnjom gradskim ulicama, uz pesmu i svirku, i da se gradonačelniku preda zvanični dokument u kojem je tačno precizirano šta to hoće No expo.

Iznenada, iz okolnih ulica počele su da pristižu razjarene grupe mladih ljudi: naoružani motkama, krampovima i metalnim šipkama, identično obučeni u crne sintetičke trenerke, sa kacigama i fantomkama na glavama, crnim rančevima na leđima, odakle su odmah počeli da vade dodatni „borbeni materijal“: dimne bombe, Molotovljeve koktele, benzin, kamenice i sprejeve za ispisivanje grafita, uspeli su da preseku mirnu kolonu ljudi, žena i dece koji su počeli da se sklanjaju u ulaze zgrada, kafiće i da panično beže na sve strane. Znali su da su stigle jedinice zloglasne „Crne planete“, poznatije još i kao „Blek blok“, koje gde god da se pojave, prave haos i pritom ne paze baš mnogo ni šta pale a ni koga udaraju. Počeli su da gore automobili, krenulo je razbijanje izloga, paljenje prodavnica, devastiranje bankomata, bacanje suzavca i kamenica u prozore… Policija je mirno išla za izgrednicima i pustila ih da divljaju puna dva sata. Na Ju tjubu postoji snimak na kojem se jasno vidi da je pri dolasku „Blek blok“ gerile grupa policajaca potrčala da ih izoluje, ali je od komandanta istog časa sprečena uz komentar da u naređenju izričito stoji da se ne interveniše. Na novinarsko pitanje kako je moguće da policija mirno gleda kako huligani zavode teror, pale, mlate i razbijaju, jedan karabinjer je autoru ovog teksta rezignirano odgovorio: „Šta ćete, mi smo vojska i nismo ovde da razmišljamo i odlučujemo, već da samo izvršavamo naređenja.“

Kao što se „Blek blok“ gerila iznenada pojavila, isto tako je odjednom i nestala. Primenili su taktiku uličnog striptiza i u rekordnom roku skinuli sa sebe i pobacali po ulici sav identifikacioni materijal i izmešali se sa ostalim demonstrantima. Bilans „milanskog crnog petka“ je počinjena šteta od 1,5 miliona evra, 11 povređenih policajaca i pet uhapšenih izgrednika koji su ubrzo pušteni – zbog nedostatka dokaza. Međutim, bilans cele ove nemile epizode je ipak nešto sasvim drugo. Naime, već sutradan otpočelo je medijsko presipanje iz šupljeg u prazno kroz komentare u kojima se isključivo razglabalo o divljanju i nasilju pokreta No Expo. Niko nije dublje analizirao činjenice, a još manje spomenuo razloge zbog kojih se preko 50 000 ljudi okupilo na ulici da mirno protestuje protiv lopovluka, korupcije, krađe, manipulacija i svih skandala na kojima počiva Ekspo 2015. Štaviše, pripisana im je etiketa ne samo nasilnika već i ludaka i retardiranih idiota.

„Taktika koju su primenile snage sigurnosti bila je dobra jer je tako onemogućeno da Ekspo 2015 bude obeležen prolivenom krvlju demonstranata i policije“, ponosno je izjavio ministar unutrašnjih poslova Alfano, ali ga je Đulijeto Kijeza, jedan od retkih hrabrih italijanskih novinara, u svom uvodniku demantovao: „Svaka čast! Bio je to pravi spektakl. Dobro organizovan i koordiniran, sa izvrsno uvežbanim profesionalnim razbijačima, tako da glupom plebsu već jednom treba da bude jasno da je onaj ko komanduje uvek pametan i uvek u pravu, a da je onaj ko se buni i protestuje obavezno lud i glup. Jer, ako nije tako, zašto oni koji su zaduženi i plaćeni da predvide ovakve epizode nisu ništa preduzeli da do nje ne dođe? Ako ništa nisu preduzeli, onda su ili nesposobni ili su, što je mnogo verovatnije, samo izvršili naređenje, pošto je ovakav haos nekom odgovarao i koristio. Kome je koristio? Pa svima onima koji u svom bahatom vladanju ne žele da budu ometani i koji su, dok se na milanskim ulicama vodio pravi gerilski rat, u Milanskoj skali na miru uživali  u Pučinijevom ‚Turandotu‘.“

[/restrictedarea]