Техеран у договору века са Западом

Пише Зоран Милошевић

Kaкo je eпоха сукоба Ирана са међународном заједницом приведена крају и због чега су сви моћни преговарачи у овом случају ишли на споразум, односно компромис?

Током ноћи 1. априла 2015. године у швајцарском граду Лозани, Техеран и шест земаља (САД, Русија, Француска, Велика Британија, Кина и Немачка) постигли су политички споразум о иранском нуклеарном програму. То значи да се укидају и санкције овој држави које је наметнуо Запад. Иран се, с друге стране, обавезао да смањи за две трећине број центрифуга за обогаћивање уранијума, као и на то да ће већину нуклеарних материјала извести из државе. Део центрифуга ће се конзервирати, наводи лист „Вол стрит џорнал“.

ДУГИ ТЕШКИ ПРЕГОВОРИ Између осталог, то значи ће договор шесторке са овом државом учинити да се она у неколико наредних месеци врати у светску политику и економију, што некима, пре свега Русији, Кини, Индији, Бразилу, Венецуели итд, даје нове шансе, али отвара и одређене ризике. Наиме, није тајна да земље БРИКС-а имају добре односе са Ираном и да у новим условима очекују тамо нове послове, пре свега у области инфраструктуре, али и наоружања. Такође, у сфери безбедности Русија и Иран имају идентичне ставове у вези са питањем Авганистана, па се може очекивати нови импулс решавању кризе у овој држави. На другој страни, повећаће се и конкуренција, јер ће Иран постати центар економске моћи на Блиском истоку, пре свега због извоза нафте и гаса (што иначе не одговара Русији). Наравно, конкуренција на иранском тржишту у многим питањима постаће снажнија.

[restrictedarea]

Министар спољних послова Ирана Мохамед Џавад Зариф изјавио је да је Техеран задовољан оствареним договором и да сада могу да изађу на светско тржиште нуклеарног горива. „Продаваћемо обогаћени уранијум у замену за природни. То је важно за даљи развој догађаја.“

Руско Министарство спољних послова сматра да ће постигнути споразум дати позитивне резултате у сфери безбедности на Блиском истоку. Саопштили су још да је на преговорима са Ираном „коришћен принцип, који је формулисао руски председник Владимир Путин – безусловно признавање права овој земљи на развијање мирнодопског нуклеарног програма, укључујући обогаћивање уранијума, при стављању програма под међународну контролу и заузврат, укидање свих санкција према њој“. Суштински, Иран је морао ићи на компромис, јер се његова економија нашла на ивици колапса. Кључну улогу у одлуци да се крене путем компромиса имао је ајатолах Али Хамнеи.

Преговори око иранског нуклеарног програма водили су се 12 година, наводи Андреј Резчиков за руски портал vz.ru. Сада је Иран постигао историјски, или договор века, око тога. Може да гради нуклеарне централе, али вишак центрифуга и других средстава неопходних за развој нуклеарног програма сместиће у складиште под контролом Међународне агенције за атомску енергију на рок од 25 година. Ипак, САД су нагласиле да санкције уведене поводом „подршке тероризму због кршења људских права остају“.

КОЦКЕ СУ СЕ СЛОЖИЛЕ Максим Бурдо за француски „Хафингтон пост“ поставља питање зашто су сви преговарачи ишли на споразум, односно компромис? Ради се о томе да су се просто „сложиле коцке“. Наиме, председник САД Барак Обама уложио је свој ауторитет и ауторитет своје партије, а требао му је неки међународни успех, Европска унија је притискала Вашингтон да се укину санкције Ирану како би смањила зависност од руског гаса, а руски најважнији интерес је обнова потпуне војно-техничке сарадње и смиривање ситуације у Авганистану.

Друге, опет, интересује шта су САД добиле од Ирана (портал stoletie.ru)? Амерички председник је пре преговора у Конгресу веома оштро критикован да његова политика на Блиском истоку никуда не води, те самим тим споразум треба да покаже конгресменима супротно. Са друге стране, Иран је потписао документ који мање-више одговара и америчким савезницима на Блиском истоку – Израелу и Саудијској Арабији. Но, главно је да Обамина администрација из Лозане није смела да се врати кући без успеха. Зато су ишли на компромис.

Портал geo-politica.info оцењује да је попуштање у преговорима са Ираном знак слабости Вашингтона, јер не може да води борбу на више фронтова, те тражи предах. Наиме, амерички председник сматра да би рат са Ираном дефинитивно довео у велику кризу империју, али и да споразум може помоћи да се исправе многобројне грешке које су учинили на Блиском истоку. Споразум, такође, ослобађа САД од још једног бескорисног конфликта са регионалном силом, који им је трошио снагу, а нису завршени сукоби у Украјини, Јемену и Ираку. САД, наиме, желе да своје снаге усредсреде на друге фронтове, понајвише на украјински.

[/restrictedarea]