Teheran u dogovoru veka sa Zapadom

Piše Zoran Milošević

Kako je epoha sukoba Irana sa međunarodnom zajednicom privedena kraju i zbog čega su svi moćni pregovarači u ovom slučaju išli na sporazum, odnosno kompromis?

Tokom noći 1. aprila 2015. godine u švajcarskom gradu Lozani, Teheran i šest zemalja (SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Kina i Nemačka) postigli su politički sporazum o iranskom nuklearnom programu. To znači da se ukidaju i sankcije ovoj državi koje je nametnuo Zapad. Iran se, s druge strane, obavezao da smanji za dve trećine broj centrifuga za obogaćivanje uranijuma, kao i na to da će većinu nuklearnih materijala izvesti iz države. Deo centrifuga će se konzervirati, navodi list „Vol strit džornal“.

DUGI TEŠKI PREGOVORI Između ostalog, to znači će dogovor šestorke sa ovom državom učiniti da se ona u nekoliko narednih meseci vrati u svetsku politiku i ekonomiju, što nekima, pre svega Rusiji, Kini, Indiji, Brazilu, Venecueli itd, daje nove šanse, ali otvara i određene rizike. Naime, nije tajna da zemlje BRIKS-a imaju dobre odnose sa Iranom i da u novim uslovima očekuju tamo nove poslove, pre svega u oblasti infrastrukture, ali i naoružanja. Takođe, u sferi bezbednosti Rusija i Iran imaju identične stavove u vezi sa pitanjem Avganistana, pa se može očekivati novi impuls rešavanju krize u ovoj državi. Na drugoj strani, povećaće se i konkurencija, jer će Iran postati centar ekonomske moći na Bliskom istoku, pre svega zbog izvoza nafte i gasa (što inače ne odgovara Rusiji). Naravno, konkurencija na iranskom tržištu u mnogim pitanjima postaće snažnija.

[restrictedarea]

Ministar spoljnih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif izjavio je da je Teheran zadovoljan ostvarenim dogovorom i da sada mogu da izađu na svetsko tržište nuklearnog goriva. „Prodavaćemo obogaćeni uranijum u zamenu za prirodni. To je važno za dalji razvoj događaja.“

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova smatra da će postignuti sporazum dati pozitivne rezultate u sferi bezbednosti na Bliskom istoku. Saopštili su još da je na pregovorima sa Iranom „korišćen princip, koji je formulisao ruski predsednik Vladimir Putin – bezuslovno priznavanje prava ovoj zemlji na razvijanje mirnodopskog nuklearnog programa, uključujući obogaćivanje uranijuma, pri stavljanju programa pod međunarodnu kontrolu i zauzvrat, ukidanje svih sankcija prema njoj“. Suštinski, Iran je morao ići na kompromis, jer se njegova ekonomija našla na ivici kolapsa. Ključnu ulogu u odluci da se krene putem kompromisa imao je ajatolah Ali Hamnei.

Pregovori oko iranskog nuklearnog programa vodili su se 12 godina, navodi Andrej Rezčikov za ruski portal vz.ru. Sada je Iran postigao istorijski, ili dogovor veka, oko toga. Može da gradi nuklearne centrale, ali višak centrifuga i drugih sredstava neophodnih za razvoj nuklearnog programa smestiće u skladište pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju na rok od 25 godina. Ipak, SAD su naglasile da sankcije uvedene povodom „podrške terorizmu zbog kršenja ljudskih prava ostaju“.

KOCKE SU SE SLOŽILE Maksim Burdo za francuski „Hafington post“ postavlja pitanje zašto su svi pregovarači išli na sporazum, odnosno kompromis? Radi se o tome da su se prosto „složile kocke“. Naime, predsednik SAD Barak Obama uložio je svoj autoritet i autoritet svoje partije, a trebao mu je neki međunarodni uspeh, Evropska unija je pritiskala Vašington da se ukinu sankcije Iranu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, a ruski najvažniji interes je obnova potpune vojno-tehničke saradnje i smirivanje situacije u Avganistanu.

Druge, opet, interesuje šta su SAD dobile od Irana (portal stoletie.ru)? Američki predsednik je pre pregovora u Kongresu veoma oštro kritikovan da njegova politika na Bliskom istoku nikuda ne vodi, te samim tim sporazum treba da pokaže kongresmenima suprotno. Sa druge strane, Iran je potpisao dokument koji manje-više odgovara i američkim saveznicima na Bliskom istoku – Izraelu i Saudijskoj Arabiji. No, glavno je da Obamina administracija iz Lozane nije smela da se vrati kući bez uspeha. Zato su išli na kompromis.

Portal geo-politica.info ocenjuje da je popuštanje u pregovorima sa Iranom znak slabosti Vašingtona, jer ne može da vodi borbu na više frontova, te traži predah. Naime, američki predsednik smatra da bi rat sa Iranom definitivno doveo u veliku krizu imperiju, ali i da sporazum može pomoći da se isprave mnogobrojne greške koje su učinili na Bliskom istoku. Sporazum, takođe, oslobađa SAD od još jednog beskorisnog konflikta sa regionalnom silom, koji im je trošio snagu, a nisu završeni sukobi u Ukrajini, Jemenu i Iraku. SAD, naime, žele da svoje snage usredsrede na druge frontove, ponajviše na ukrajinski.

[/restrictedarea]