Pečat nedelje

DEPORTACIJA

Američke vlasti planiraju da deportuju najmanje 150 državljana Bosne i Hercegovine osumnjičenih da su počinili zločine tokom rata u ovoj zemlji, objavio je Njujork tajms. Posle rata, koji je okončan 1995, više od 120 000 građana BiH zatražilo je američke vize. Jedan od uslova za dobijanje viza bio je i da se otvoreno iznesu podaci o vojnoj službi i sličnim aktivnostima, a Vašington se uglavnom oslonio na „poštenje“ podnosilaca zahteva i nije proveravao njihove navode, piše ovaj list. Do sada je u lažima u vezi sa svojom prošlošću uhvaćeno više od 300 imigranata iz Bosne, među kojima su neki već dobili i američko državljanstvo, a zvaničnici navode da bi ovaj broj mogao porasti i do 600. „Što više kopamo, to više dokumenata nalazimo“, rekao je Tajmsu istražitelj Agencije za imigraciju i carinu Majkl Mekvin. Bosanski Srbi su glavni predmet američkih istražnih organa, a za američke zvaničnike i samo služenje bosanskih Srba u vojsci je dovoljan razlog da se nekome sudi i traži njegova deportacija. Imigracioni zvaničnici rekli su da je do sada iz SAD ukupno 64 ljudi iz bivše Jugoslavije ili proterano, ili pobeglo, dok su bili pod istragom za navodne ratne zločine.

Srbija posle Južnog toka

„Za četiri godine se prekida isporuka gasa preko Ukrajine, a zemlja kao što je Srbija – koja ima pet odsto svojih izvora, a 95 odsto se snabdeva ruskim energentima, naći će se u teškoj situaciji“, rekao je na Naučnoj konferenciji „Ruski energetski projekti na Balkanu posle Južnog toka“ ambasador RF u Beogradu Aleksandar Čepurin.
Prema njegovim rečima, sve zainteresovane države, u novim okolnostima, uključujući zemlje balkanskog regiona, treba da se opredele kako će se realizovati energetska bezbednost nakon četiri godine i kako će plavo gorivo od čvorišta kod grčko-turske granice doći do krajnjih potrošača. Ukazujući na činjenicu da Turska ima – posebno u programu spoljne politike – viđenje da Srbija ima ključni značaj za mir i stabilnost na Balkanu i za transport energenata u Evropu, stručnjak za Tursku Ruskog centra za strateška istraživanja (RISI) Irina Svistunova navela je da to znači da planovi Ankare za energetski čvor otvaraju mnoge mogućnosti za zemlje Balkana. Svistunova je istakla da Rusija hoće tursko tržište i da preko Turske isporučuje gas Evropi: iz turskog gasovoda će se snabdevati i zapadni koridor, a ne samo ono što je trebalo da bude Južni tok.
Prisutnima se obratio i Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije, koji je istakao da Evropi treba sve više gasa, a 2030. godine će joj biti potrebno oko 50 odsto više nego danas – 600 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Obrazlažući zašto su ostali projekti gasovoda koji se nameću kao alternativa neodrživi – jer za njih „ili nema gasa ili para da se grade“, Vuletić je dodao da su u istoj meri problematični i američki škriljci, pošto su, između ostalog, duplo skuplji od ruskog gasa, a i dopremanje do Evrope je komplikovano.
Na Konferenciji, učesnici, ruski i srpski analitičari, složili su se da Srbija i zemlje moguće učesnice u kopnenom delu projekta Turski tok ne treba da izlaze iz igre i treba da zauzmu aktivnu ulogu kako bi se realizovao taj projekat, koji treba da zameni Južni tok.

NIS-u priznanje Štaba za vanredne situacije

NIS je dobitnik priznanja Štaba za vanredne situacije grada Beograda, koje je uručeno najzaslužnijim kompanijama i institucijama za doprinos borbi protiv poplava u maju 2014. godine, kao i saniranju njihovih posledica.
Priznanje je povodom 1. marta, Dana Civilne zaštite, uručeno predstavnicima 26 gradskih institucija i kompanija, među kojima su Vojska Srbije, Gorska služba spasavanja i Crveni krst Beograda.
Svečanoj sednici Gradskog veća za vanredne situacije predsedavao je gradonačelnik Beograda i komandant Štaba za vanredne situacije Siniša Mali.