Johan Gudenus – SAD vode rat do poslednjeg evropskog vojnika

Tekst i fotografije Milan Timotić

Naši političari kao da su slepi i ne vide da Amerika i Velika Britanija kao njen partner razdvajaju kontinentalnu Evropu od Rusije

Gospodin Johan Gudenus, potpredsednik Slobodarske partije Austrije (FPO) i predsednik poslaničke grupe ove partije u regionalnom parlamentu grada Beča, mlad je čovek izuzetnog obrazovanja i sa zavidnim političkim iskustvom. Veliko znanje iz područja diplomatije i prava, stečeno na najprestižnijim univerzitetima, od Kembridža do moskovskog „Lomonosov“ univerziteta, temelj je na kojem je Gudenus izgradio svoj nedvosmisleni politički stav da Evropa treba da bude zajednica slobodnih naroda, Evropa nacija i hrišćanskih vrednosti. On smatra da Evropa zbog toga treba da se oslobodi globalističkog kišobrana nametnutog od SAD i Velike Britanije, koje na svaki način žele da pokore Stari kontinent i ukinu njegove države, nacije i vere, te da razvije partnerske odnose sa sve moćnijom Rusijom i Kinom.

Gospodine Gudenus, kako je, po vašem mišljenju, došlo do toga da se odjednom 250 000 Šiptara sa Kosova i Metohije nađe pred vratima Evrope?

Mene zaista čudi da je do toga došlo, jer Kosovo se naziva „sigurnom državom“ , a u stvari je samoproglašena država trećeg reda. Interesuje me kako su svi ovi Šiptari mogli da napuste tu „sigurnu državu“. Nama je potpuno jasno da oni žele da dođu u Nemačku i Austriju jer su to socijalne države. Kosovo i Metohija je pod patronatom SAD, jer Amerikanci su „kumovali“ toj takozvanoj državi Kosovo, koja sama ne može da funkcioniše jer je u njoj velika kriza, ogromna nezaposlenost, a vlada pravi haos zbog kojega ljudi napuštaju Kosovo i idu ka EU. Mi kao država i narod nikada se nismo protivili da prihvatimo izbeglice, jer smo potpisnici Ženevske konvencije, ali u ovom slučaju se ne radi o ljudima koje bilo ko progoni, nego oni jednostavno beže od siromaštva. Pored toga, oni znaju da postoje bande koje će ih prevesti u Evropu i da će doći u Austriju i Nemačku gde ih od prvog dana čeka socijalna država koja će im pomoći da stanu na noge. U mojoj skoroj izjavi povodom izbeglica sa Kosova, rekao sam da Amerikanci kao partneri Albanaca treba da preuzmu sada odgovornost za njihove izbeglice, jer su im pomogli da dobiju nezavisnu državu a pritom su prekršili međunarodno pravo i otuđili Kosovo od Srbije bez ikakvog referenduma. Nas Austrijance, i mene lično, nervira ta situacija kad dođu ljudi koji u suštini nisu izbeglice, dođu u našu državu jer znaju da ih čeka finansijska pomoć, pošto mi imamo dosta siromaštva u svojoj zemlji i kad pogledamo u austrijske zatvore, vidimo da je više od polovine zatvorenika došlo izvan austrijskih granica. To znači da mi, primajući izbeglice, uvozimo siromaštvo, a uz siromaštvo i kriminal. S tim prilivom izbeglica urušava se i naše školstvo, jer dolaze deca koja ne znaju jezik, a zbog toga trpe austrijska deca i deca onih doseljenika koji su se potpuno integrisali u naš sistem.

Sve ukazuje na to da oni ne dolaze samoinicijativno, već organizovano. Imate li ideju ko bi mogao da stoji iza tog „projekta“?

To, naravno, ne mogu da dokažem, ali imam sumnju da ljudi koji vode kosovsku državu savetuju svojim ljudima u koje zemlje da idu, jer oni sami sigurno to ne bi znali, i uveravaju ih da ih u našim državama čeka blagostanje. Znamo da i preko severne Afrike dolaze kod nas kriminalci, s kojima bi mi trebalo da izlazimo na kraj, zato što to ne mogu ljudi u njihovim državama. A ta nekolicina hrišćana, koja je sigurno ugrožena i koja je krenula da nađe spas, u međuvremenu nestane u morskim dubinama i ne stigne do nas. Naravno da u svakom narodu ima i dobrih i loših ljudi, ali je simptomatično da do nas stiže većina lošeg sveta. Komesar EU je nedavno izjavio da nećemo vraćati izbeglice svojim domovima, to znači da je on pozvao i sve ostale koji žele da dođu da žive o našem trošku, a ko će to da plati, njega ne interesuje. Naravno, platiće naši poreski obveznici, koji i sami često jedva spajaju kraj sa krajem. Komesar je zadužen da štiti granice EU, a ne da poziva razne ljude da ulaze u EU. Mislim da nijedan normalan Evropljanin ne želi da ga zastupa takav komesar, jer mi takve labilne ljude ne želimo na čelu EU i smatramo da nisu dobrodošli u politiku. Opet moram da naglasim: mi smo uvek spremni da pomognemo ljudima koji su u nevolji, svejedno da li zbog ratova ili vremenskih nepogoda. Ali, kao stranka želimo da se između EU i tih „sigurnih zemalja“ naprave centri za izbeglice u kojima bi oni mogli dostojanstveno da žive dok se kriza u njihovim zemljama ne smiri i ne vrate se svojim kućama.

[restrictedarea]

Da li se Austrija dovoljno dobro brani od nepoželjnih došljaka, budući da neki Evropljani uhvaćeni bez dozvola odmah bivaju izbačeni, a razni kriminalci uspevaju da nađu utočište?

Često steknem utisak da ljude koji ništa ne znaju i ništa neće da rade dočekujemo raširenih ruku. A oni koji su vredni i mogu i hoće da pomognu ovoj državi bivaju diskriminisani i prave im se mnogi problemi na putu integracije u austrijsku državu i društvo.

Amerika neprestano stvara krizna područja po celom svetu, ali najveći broj izbeglica ne odlazi u SAD, nego dolazi u Evropu. Da li vi razumete kakve veze ima Avganistan sa Evropom, na primer?

Naravno, često puta se pitamo zašto Amerikanci zaprže čorbu koju mi kasnije moramo da kusamo. Mi zaista želimo da se prognanim ljudima, posebno onima sa decom, obezbede izbeglički centri za dostojanstven život, koje Amerika treba da pomogne finansijski. Pa kad se kriza smiri, neka se ti ljudi vrate svojim kućama. Jer svaki čovek koji silom mora da napusti svoju zemlju jedva čeka da se vrati kući i nastavi život u otadžbini. Amerikanci imaju jako dobar sistem koji se tiče doseljavanja, koji se nama u suštini sviđa. Oni uzimaju ljude koji su im potrebni, to je tako i u Kanadi i u Novom Zelandu. I mi bismo voleli da isti takav sistem uvedemo. EU može da bude ekonomski konkurent SAD, i zbog toga Amerika sebe doživljava ugroženom i stavlja nam „klip“ dovodeći razne doseljenike. Da nas unazadi. Amerika, Kanada, Australija i Novi Zeland su, prema istraživanju nemačkog naučnika Hansa Vernera Zina, zaista doseljeničke zemlje i 80 odsto doseljenika je dokazano doprinelo i ekonomiji i budžetu tih zemalja. U Nemačkoj i Austriji je obrnuto. Većina od 80 odsto košta tu zemlju, a tek 20 odsto doprinosi nešto. I to nije nikakva propaganda Slobodarske stranke Austrije, nego su to dokazane činjenice. Svejedno da li neko uđe u Austriju legalno ili ilegalno, on zna da je na dobitku, jer svako ko dođe kao azilant zna da će ostati u ovoj zemlji. Problem je u tome što u Austriji ostanu i oni koje vlasti pokušavaju da vrate. U svemu tome profitira jedan krug ljudi, onih koji azilantima pomognu da ostvare svoja prava, takozvana „zlatna krava“. I to ide unedogled. Zato svako ko dođe kao azilant treba da zna da je to samo određeno vreme za boravak u nekoj zemlji, a kad to vreme istekne, onda mu se ili daje dozvola da ostane u zemlji ili mora da je napusti.

Na meti muslimana ste i vi lično, gospodine Gudenus. Zna li se zbog čega vam preti Enes Kalić iz Bosne?

U najtiražijem austrijskom listu „Kronen cajtung“ pisalo je o toj bošnjačkoj porodici Kalić iz Graca, koja je cela krenula u džihad. Mi smo to pročitali i stavili na naš sajt, tek da obavestimo ljude, ali ništa nismo komentarisali. Tada je dotični gospodin krenuo sa verbalnim napadima. Prijavio sam to austrijskoj policiji i postupak je u toku.

Muslimani u Donjoj Austriji posekli su Hristovo raspeće u parku jer im smetaju hrišćanski simboli. Zašto su Austrijanci tek „mlako“ reagovali na taj vandalski čin, dok su se istovremeno muslimani širom Evrope digli na noge povodom karikature Muhameda?

Da odmah budem jasan. Ne treba napadati niti dirati nijednu veroispovest. Ali to ne znači da protiv hrišćana možete da radite bez ikakve odgovornosti, a kada dirnete u Muhameda, onda se svi dižu na noge. Apsolutno treba uvažavati muslimansku veru, kao i svaku drugu, ali čim u Austriji kažemo nešto protiv islama, nas prozivaju i napadaju, a to u suprotnom slučaju ne bi bilo moguće u nekoj islamskoj zemlji. Kako je moguće da nismo ravnopravni? Mi želimo da se hrišćanstvo probudi iz dubokog sna i da crkva u Austriji brani svoju hrišćansku veru. Mnogo puta stičemo utisak da Katolička crkva ništa ne čini da opstanemo kao nacija i vera. To se odnosi na ljude koji trenutno vode crkvu i na medije koji neretko nisu u službi naših nacionalnih interesa nego nekih drugih. Verujući sam hrišćanin, katolik, i često sa velikim zadovoljstvom i lepim osećanjima gledam našu pravoslavnu braću na Istoku koja mnogo više drže do svoje vere i identiteta nego mi.

Kako doživljavate masovno nošenje marama i pokrivanje lica muslimanskih žena u Austriji?

Mi smo trenutno u kampanji kojom tražimo zabranu burki, ali i marama, jer marama je za nas simbol minareta. Njome se poručuje – mi smo muslimani i mi smo tu! Naravno da su i naše žene nosile i nose marame, kao i kod vas u Srbiji, međutim, marame na glavama muslimanskih žena imaju mnogo dublji smisao i poruku. Osim što ukazuju na neravnopravnost muslimanki sa njihovim muškarcima, marame nam svedoče o sve većem širenju islama.

U Austriju takođe dolaze mnogi učitelji islama koji tu rade bez dozvola. Zloupotrebljavaju gostoprimstvo, oni indoktriniraju mlade muslimane. Da li im to austrijske vlasti gledaju kroz prste?

To je žalosna činjenica, mi mislimo da apsolutno nema kontrole nad time ko ulazi u zemlju i ko šta radi. Kako čujemo, imami koji dolaze u Austriju školuju se u Turskoj, a mi tražimo da se školuju u Austriji. Salafisti su osetili da im je Beč plodno tle gde mogu zaista slobodno da se kreću i propagiraju svoju islamsku veru i Šerijat i da ih instaliraju u naše društvo. Ali ne krivimo mi za to imame ni Tursku, već zvaničnu austrijsku politiku. Sve ovo što sam malopre nabrajao – doseljeništvo, islamizacija, za sve je to kriva zvanična politika Austrije i EU. Kad bi Austrija udarila šakom o sto i rekla – ljudi, mi vas poštujemo, možete da živite i radite kod nas, ali mi smo hrišćanska zemlja i to ćemo i da ostanemo, mi ne bismo imali problem. Znači, naš problem su naši političari. Oni jednostavno kažu da su svi dobrodošli u našu zemlju, pa tu spadaju i oni koji zloupotrebljavaju dobrodošlicu. Već 15 godina mi primamo Čečene, i sada ih je čak 50 000. I iako znamo da je veliki deo njih agresivan i radikalan, i dalje ih primamo. Zamislite, u celoj EU ima 100 000 Čečena, a polovina od toga je u našoj maloj Austriji. 25 000 živi u Beču i uvek pričaju kako ih gospodin Kadirov proganja, što naprosto nije moguće. On proganja salafiste koje ni mi ne želimo u Austriji jer nam donose džihad.

Muslimani iz Bosne glasno protestuju da više nisu u milosti kod austrijskih vlasti. Da li se zaista nešto promenilo u odnosu austrijske države prema bosanskim muslimanima?

Moram da priznam da ima jedan deo bosanskih muslimana koji se zaista integrisao u austrijsko društvo, a drugi deo se, nažalost, radikalizovao. Ovoga časa ne mogu da vam kažem koji je deo veći, onaj koji se integrisao ili onaj koji se radikalizovao. Poznajem nekolicinu Bošnjaka za koje nikada ne bih rekao da su stranci, ali nas plaše oni koji se radikalizuju i pripadaju grupi Čečena, Šiptara i Bošnjaka. Naše službe su dokazale da je Beč postao centar salafista i ekstremista upravo zbog te trojke.

Vašington i Brisel savetuju srpske vlasti koje državnike smeju da prime u posetu i sa kojim državama smeju da potpisuju sporazume. Da li je država koja to dozvoljava suverena? 

Da, to se dešava kada moćnici odlučuju o statusu Srbije, koja želi u Evropsku uniju. Ali, isto tako, Srbija je bratska zemlja sa velikom Rusijom i biće joj teško da balansira. Mi, naravno, želimo sve najbolje Srbiji, ali znamo da je njen položaj problematičan. Slobodarska partija Austrije podržava put Srbije ka EU, ali bismo želeli da to bude neka drugačija Unija, što će se možda i desiti dok vi do nje stignete, a možda više neće ni postojati.

EU izigrava evropskog policajca, a Amerika svetskog. Dokle to može da se trpi?

Pedeset odsto budžeta svetskog naoružanja još uvek je u američkim rukama.  Znači, mi ćemo takvu situaciju morati da trpimo dok god Amerikanci ne dobiju pravog konkurenta. Njima je sada malo bolje, i pored krize u kojoj se nalaze, zato što su Evropa i Rusija u krizi – oni su tražili da tako bude, a mi Evropljani smo bili toliko glupi da pristanemo na njihovu igru. Moramo da shvatimo da je Amerika vojna sila, i dok god je to tako, ona će da vedri i oblači po nekim regionima sveta. Evo, juče smo videli da je u Minsku došlo do nekog dogovora, ali Amerikanaca tamo nije bilo jer njih i ne zanima šta se tamo dogovara pošto oni i dalje izručuju oružje Ukrajini. Atlantističke snage uvek uspevaju da naprave razdor između centralne Evrope i Rusije a ta Evropa bi bila mnogo moćna u svakom pogledu. Naši političari kao da su slepi i ne vide šta radi Amerika i Velika Britanija kao njen partner. Oni pokušavaju da razdvoje kontinentalnu Evropu od Rusije. Zato kod nas opstaje stara izreka – SAD vode rat do poslednjeg evropskog vojnika!

FPO glasno protestuje protiv uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji. Koliko nastali gubici, koji su veći od milijardu evra, pogađaju Austriju i druge evropske zemlje?

Mi smo se oduvek protivili bilo kakvim sankcijama Rusiji, jer Rusija je vekovima naš veliki partner. Zadnjih godinu dana bili smo u prilici da vidimo šta je Evropska unija i videli smo da je ona projekat SAD, da je ona tu samo da prima naloge iz Amerike. U jednom trenutku smo se ponadali da će EU da napravi svoju politiku, da ide svojim putem, ali ona to nije uradila i sada imamo Ukrajinu i znamo ko je pripremio to što se u toj zemlji dešava. Videli smo kako su brzo uveli sankcije Rusiji, koje štete trpe i Rusija i Evropa, a kada treba da se pomogne Evropi u novim radnim mestima i industrijalizaciji, onda im trebaju decenije za implementaciju. I po tome vidimo da li Amerika Evropi želi dobro ili loše.

Da li nacionalna Evropa, ili Evropa nacija, ima svoju šansu?

Evropa nacija, to je projekat koji možda jedini može da sačuva Evropu, iako je u ovom trenutku još teško izvodljiv. Ako analiziramo šta je Evropska unija, videćemo da je ona osmišljena i napravljena od SAD kao neki novi Sovjetski Savez, gde se sve isto pokušava napraviti, sa jedinom valutom, i gde se sve baca u jedan lonac. Zbog čega Evropa jeste bogata? Pa zbog toga što je raznolika, što svaka nacija ima svoju kulturu, i nekad je postojao zdrav rivalitet kada su se zemlje takmičile koja će da ima bolju privredu, bolje izume. Danas vidimo da ide ka tome da sve bude u jednom loncu za koji nikada ne znamo kad će da proključa. Ja želim jaku Evropu koja će se približiti Rusiji, naravno i Ukrajini, ali Ukrajina pre toga mora da se reši amerikanizacije. Evropa može da se sačuva i spase samo ukoliko izađe iz NATO. Od 28 članica EU, 25 su u NATO, pa vidimo ko tu kreira i vodi politiku.

Da li je FPO jedina stranka u Austriji koja se zalaže za njenu neutralnost?

Kod nas je pojam neutralnosti istinska, autentična vrednost. I druge stranke u Austriji govore o neutralnosti, ali je veliko pitanje koliko im se može verovati. Zeleni pokret za Austriju, koji je, navodno, oduvek bio za prirodu i ekologiju, tražio je, na čelu sa Joškom Fišerom, da se Srbija bombarduje još pre 1999. godine i od tog trenutka svaka izjava „Zelenih“ identična je interesima SAD. Od tog trenutka meni je postalo jasno ko su „Zeleni“.

Šta mislite o krizi u Ukrajini i NATO pretnjama Rusiji?

Amerikanci imaju plan da Ukrajinu uvuku u NATO i zato će i dalje nastaviti sa provokacijama, ali jasno je da Rusija to neće tek tako gledati i sedeti skrštenih ruku, pa će kriza, nažalost, još da potraje. Nakon raspada SSSR raspao se i Varšavski pakt, a Rusima je obećano da neće da bude daljeg proširenja NATO ka Istoku. Rusija je u vezi sa tim prevarena i mi razumemo njihovu poziciju i njihovu ljutnju zbog toga. Oni moraju da brane svoje interese.

U Norveškoj će aprila 2015. biti održani NATO manevri gde će se vežbati taktika za učešće u sukobima u Ukrajini. Da li podržavate ministra odbrane Geralda Kluga u zahtevu da Austrija napusti Program partnerstva za mir jer poseduje informacije da će konflikti u Ukrajini eskalirati u velike ratne operacije opasne po Evropu?

Ako je to ministar Klug zaista rekao, onda svom prezimenu, jer Klug znači pametan, zaista daje čast. Uvek treba paziti da li dela prate ono što neko govori. Austrija zaista nema šta da traži u Partnerstvu za mir.

Prema izveštaju obaveštajnih službi, Beč je centar radikalnih islamista u Evropi. Ko njih instruiše i finansira?

Mislim da su to iste nevidljive sile kao u Bosni i Čečeniji, Saudijskoj Arabiji, Kataru i Turskoj. Kod Turske možemo da primetimo, a i da dokažemo, da ima svoja udruženja, što u Austriji, što u Nemačkoj. U Austriji je to ATIP, koji direktno od Turske prima novac za školovanje imama i pravljenje džamija. Evo, sad se pravi džamija novcem koji dolazi iz Turske, a protiv koje smo se mi bunili. To je ono što se vidi, a mnogo je više novca koji stiže iz Saudijske Arabije, ali se ne vidi.

Vaša partija je podržala Milorada Dodika i pravo Republike Srpske na samoopredeljenje. Čime ste se rukovodili?

Naš je stav jasan, i mi iza njega čvrsto stojimo, da Republika Srpska treba da ima pravo na samoopredeljenje iz prostog razloga što se Srbi ne identifikuju sa Federacijom BiH. Da li je, uopšte, bila dobra ideja da se napravi takva država, to je sad pitanje. Vidi se da Republika Srpska i ekonomski bolje stoji i da bi trebalo dozvoliti Srbima da sami odluče u kakvoj će državi da žive. Često se pitamo da li je neko i napravio takvu državu zato što misli da treba još samo malo žara da se zapali vatra na njenom prostoru. Neko tu, verovatno, ostvaruje profit, a u stvari se radi o totalnoj „amputaciji“ Srbije koja je sve manja i manja.

Hrišćanska Austrija ima Novogodišnji koncert i druge kulturne događaje koje prati na stotine miliona gledalaca u svetu. Ko se sad u Austriji zalaže za afirmaciju Končite Vurst, za legalizaciju istopolnih brakova i lakih droga?

Mi želimo samo normalnost i ne želimo da nenormalno potisne normalno. Končita Vurst neka radi u svoje slobodno vreme šta god hoće, ali cela priča oko te osobe nas veoma nervira i zbunjuje jer već našoj deci od šest godina pričaju da neko dete može da ima tatu i tatu, a mi to ne želimo i nećemo da neko našu decu zaslepljuje. Nikoga mi ne želimo da proganjamo, ali isto tako ni da dozvolimo da se radi mimo našeg sistema vrednosti i naših zakona. Pre sto godina smo takođe imali takve pojave, ali to ne znači da sada od njih treba da pravimo religiju. Ako je „ono“ što se zove Končita Vurst dobro pevalo, svaka čast. Ali to ne znači da mi „tome“ sada moramo da se divimo.

Kakvu biste poruku poslali Srbiji, šta joj valja činiti sada i u budućnosti?

Srbija mora da zna da će, pristupajući Evropskoj uniji, morati da se odrekne nekih stvari i da prihvati neke koje nikada ne bi prihvatila. Evropska unija nije u svemu loša, ima ona i dosta dobrih stvari, kao što je borba protiv korupcije, ali ja ne znam da li u Bugarskoj i Rumuniji ima manje korupcije od kada su postale članice EU. Jedna stvar je jako bitna – mi Austrijanci smo Evropljani i voleli bismo da imamo Srbiju kao dobrog partnera u EU, koju bismo sa srpskim partnerima preuredili da više ne bude EU – SAD, nego da zaista bude jaka Evropa, Evropa partnera.

Vaša lepša polovina je Srpkinja?

Jeste.

[/restrictedarea]

Problem je remetilačka trojka

Moram da naglasim da mi u Austriji zaista nemamo problema sa doseljenicima koji dolaze sa evropskog kontinenta, sa istom kulturom i sistemom vrednosti, ali se protivimo snažnom pritisku islamskog sveta koji nije spreman da prihvati naše vrednosti i bude lojalan državi koja ga prihvata. Imamo podatak da je čak 200 osoba koje su putovale u Siriju i Irak učestvovalo u ratu na tom području. Dokazano je da su to pretežno Čečeni, Bošnjaci i Šiptari sa Kosova i onda se mi pitamo zašto bismo pravili još više problema sebi, kad već znamo da su oni učesnici u terorizmu u trećim zemljama.