Pečat nedelje

Zlato za objektiv Milana Timotića

Zlatna značka „Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“, ugledno priznanje koje ova institucija tradicionalno dodeljuje istaknutim stvaraocima u kulturi i medijima, ove godine je dodeljena i Milanu Timotiću, fotoreporteru i uredniku fotografije u nedeljniku „Pečat“.
Zlatna značka „Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“
je trajan oblik priznanja koji dodeljuju „Kulturno-prosvetne zajednice Srbije“ i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: za doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, organizovanju, pokretanju i ostvarivanju kulturnih akcija, širenju kulture naroda i nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji i našim ljudima iz dijaspore; za nesebičan, predan i dugotrajan rad u organizacijama i delatnostima kulture; za stvaralački doprinos ukupnim kulturnim rezultatima u Srbiji i u svim sredinama u kojima živi srpsko stanovništvo, kao i za afirmaciju kulture naroda i nacionalnih manjina. Nagrada se dodeljuje pojedincima i sastoji se od Povelje – grafičkog lista i pozlaćene značke. Priznanje je ustanovljeno 1976. godine. Dodeljuje se oko 50 priznanja za tekuću godinu. Priznanje je ovogodišnjim dobitnicima uručeno na svečanosti održanoj 23. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Bagerima na srpske kuće

Pet kuća porodice Stefić u Đakovici porušeno je bagerima. Na praznik Svete Petke. U srpskoj ulici. Oni koji su preživeli albanski pogrom smatraju da je ovakvu sudbinu kuća odredilo više činjenica, jedno je prezime vlasnika, drugo ime po kojoj je ulica poznata, a treće pismeni zahtevi koje je Udruženje raseljenih Srba iz Đakovice uputilo američkoj predstavnici u Prištini, Trejsi Džejkobson, ali i ambasadama vodećih zemalja u Beogradu, zatraživši zaštitu osnovnih ljudskih prava i imovine. U pismu je Udruženje zatražilo pomoć u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, prava na slobodu kretanja, slobodu misli, veroispovesti i zaštitu privatne imovine. Kao svojevrstan odgovor usledila je zastrašujuća poruka od strane Albanaca, i ne bez razloga, na veliki pravoslavni praznik. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je rušenje pet srpskih kuća u Đakovici, zatraživši od međunarodne zajednice i prištinskih vlasti da spreče takvo delovanje i omoguće bezbednost Srbima.
Đurić je rekao da su „ekstremni Albanci“ koji su to uradili poslali jasnu poruku da ne žele da vide Srbe i dodao da je to jako loša poruka.

Preminuo komandant „Hezbolaha“

Bliskoistočni i mediji kavkaskih država kao ekskluzivnu vest preneli su informaciju da je glavnokomandujući (operativni komandant) „Hezbolaha“ (Partije Alaha) Mustafa Šehada sahranjen 27. oktobra 2014. godine. Šehada je postao komandant posle likvidacije njegovog prethodnika Imada Mugnia, za šta su mediji optužili izraelske specijalne službe. Šehada je smatran „najopasnijim čovekom Hezbolaha“. Šehad je vodio specijalnu operaciju dizanja u vazduh autobusa sa izraelskim turistima u bugarskom gradu Burgas jula 2012. godine. Takođe, rukovodio je stvaranjem antiizraelske terorističke mreže na Tajlandu.
Mediji spekulišu zbog čega je Šehada umro. Kako prenosi portal MIGnews.com, pozivajući se na TV „Hezbolaha“ Šehada je  umro od raka, takođe mediji iznose i sumnje da je namerno ozračen od izraelskih službi, što je uzrokovalo bolest.
Sahranjen je u gradu Kunin na jugu Libana, prenosi jermenski portal versia.am.

Korupcionaški skandal razjeda EULEKS

Šef Misije EULEKS-a Gabrijel Meuči suspendovao je tužiteljku Mariju Bami zbog optužbi za korupciju koje je iznela na račun nekih od svojih kolega u Misiji EU na Kosovu. Meuči je odluku o suspenziji potpisao pre nego što su u prištinskom dnevniku „Koha ditore“ objavljeni navodi iz istrage, a EULEKS je potvrdio da je suspenzija usledila zbog „curenja poverljivih informacija“.
Na suspenziju je sama Bami prethodno upozorila izjavom:„Ako oni žele da me pretvore u Džulijana Asanža, dobiće to“.
Britanska tužiteljka, koja je dobila sve sudske procese na Kosovu je rekla da su joj zvaničnici EULEKS-a poslali „neko pismo optuživši je da je kršila osnovna ljudska prava“. Tužiteljka Bami je, prema pisanju „Kohe“, prikupila konkretne materijalne dokaze protiv dvojice visokih zvaničnika EULEKS-a i bivšeg zamenika glavnog tužioca Specijalnog tužilaštva Kosova Džonatana Ratela.
Prema navodima lista, glavnu tužiteljku EULEKS-a Jaroslavu Novotnu i bivšeg predsednika Sudskog saveta EULEKS-a Frančeska Florija prisluškivala je Specijalna jedinica za borbu protiv korupcije, jer se veruje da su umešani u okončanje slučaja protiv Fatmira Ljimaja i Iljira Tolaja zbog eksplozije u jednom prištinskom lokalu.
Ratel je, piše Koha, ometao istragu protiv Novotne i Florija i pokrenuo postupak protiv tužiteljke Bami zbog pogrešnog parkiranja vozila ili dolaska njene ćerke u kancelariju, dok glavna tužiteljka EULEKS-a Jaroslava Novotna nije dozvolila nijednu istragu protiv bivšeg predsednika Skupštine sudija EULEKS-a Frančeska Florija, mada je imala dovoljno dokaza.

Reli „Plavi koridor 2014“ prvi put u Beogradu

Osmi po redu reli vozila na gas, „Plavi koridor 2014“, zaustavio se prvi put u Beogradu. Reli je krenuo iz Sankt Petersburga u Rusiji i prešao 6.600 km kroz 14 evropskih zemalja na putu od Baltika do Jadranskog mora. Cilj je da javnost obrati pažnju na činjenicu da ogroman protok saobraćaja između Zapadne i Istočne Evrope može da ima nisku emisiju gasova i bude ekološki prihvatljiv, ukoliko se naprave „plavi koridori“ sa infrastrukturnim objektima koji nude komprimovani i tečni prirodni gas. Tim povodom prvi put u Beogradu su predstavljena reli vozila na prirodni gas.
Na okruglom stolu okupljeni predstavnici gasne i automobilske industrije, ekolozi i ljubitelji automobila imali su prilike da čuju primere iz prakse evropskog tržišta vozila na prirodni gas (NGV) koje je u razvoju, ali i da iznesu svoje stavove. Izvršni direktor NGVRUS i viši stručnjak za izvoz tečnog gasa u „Gazprom eksportu“ Judžin Pronin istakao je da je gas kao gorivo dobro rešenje za ekološki čistiji i jeftiniji transport u Evropi i zato je neophodno da postoji gušća mreža stanica za punjenje vozila gasom.
„Da bismo to ostvarili želimo da u saradnji sa dobavljačima gasa, proizvođačima vozila i nacionalnim vlastima osiguramo da sve više evropskih gradova upali zeleno svetlo za ‘plavo gorivo’“, istakao je Pronin, ocenivši da Srbija, kao jedna od centralnih država na evropskom tržištu, ima veliki potencijal za razvoj upotrebe metana – KPG-a i TPG-a.
Pronin je skrenuo pažnju na to da je upotreba gasa kao motornog goriva važna tema za čitav svet zato što emisije štetnih gasova iz transportnih sredstava ne poznaju nacionalne granice. Jeno Baronek iz NIS-a rekao je da ova kompanija planira da sledeće godine u Novom Sadu otvori benzinsku stanicu za punjenje automobila KPG-om, a potom još dve. On je napomenuo da NIS priprema dugoročnu strategiju za razvoj KPG-a u Srbiji i dodao da ta kompanija planira da sa različitim preduzećima instalira uređaje za KPG za potrebe tih preduzeća.
Srpsko tržište vozila na prirodni gas je u relativno ranoj fazi razvoja, ali ono postepeno raste, jer u našoj zemlji već postoji 840 vozila na gas i devet stanica za punjenje automobila gasom, rečeno je na skupu i istaknuto da je država Srbija 2012. godine napravila prve korake ka ekonomičnijem javnom prevozu, zato što su počele subvencije jednog transportnog preduzeća za opremanje 32 autobusa da mogu da koriste gas kao gorivo.