Излазак из Матрикса

Човечанство се у последњих неколико деценија суочило са највећом Матрикс обманом везаном за климатске промене, неспремно да умом прихвати могућност да неко вештачки изазива олује, поплаве, град, земљотресе…

Пише Мара Кнежевић Керн

Човечанство сузама политичара не верује, а неубедљива извињења америчког председника жртвама експеримената МКУлтра стижу у незгодном тренутку: Би-Би-Си је обелоданио постојање Извештаја ЦИА из 1975. године о детаљима споразума са Војним хемијским корпусом и намерама да започну експерименте у војним лабораторијама у Мериленду. Научници су добили задатак да за интересе војске пронађу идеално оружје за масовно убијање, уз услов да невидљиви убица не остави траг у људском организму.
Новинар Џон Рапапорт открива да је ЦИА у ту сврху тестирала мали уређај за убризгавање хемијских и биолошких агенса у жртву, с намером да у каснијој фази усаврши методу за масовно изазивање епидемија у војне сврхе. Један од сценарија предвиђа тајно убризгавање вируса неколицини људи, да би их пустили из болнице ради ширења епидемије. „Касније бисмо их идентификовали као ‚пацијенте нула‘ или ‚носаче‘, уз укључивање медија у ширење панике.“ Предвиђено је и фабриковање лажних тестова (здраве прогласити зараженим ради подизања тензија) за шта је неопходна сарадња са локалним лабораторијама „од поверења“, уз стационирање контролисаних мобилних лабораторија за „производњу“ дијагноза. Варијанта распрскавања аеросола са вирусом из авиона укључује проналажење убедљивог оправдања за повећане аероактивности.
[restrictedarea]

ЗЕЛЕНА ТРАНСВЕРЗАЛА НОВЦА Рапапорт се у серији аналитичких текстова под називом: „Раскринкани Матрикс“, „Излазак из Матрикса“ и „Снага ван Матрикса“ бавио анализом психолошког профила људи заробљених у виртуелном свету лажи и обмана, неспособних да из њега изађу. Дефинишући Матрикс као „серију лажи повезаних у циљу стварања привида реалности“, а ефикасност обмане зависи од броја „угледних“ играча спремних да сарађују. У грађењу зида који нас дели од реалности учествују корумпирани научници, лекари, хуманитарни радници… а једна од најутицајнијих организација за заштиту природе – Гринпис – саучествује у заташкавању позадине климатског инжењеринга, претвореног у зелену трансверзалу новца и моћи.
Један од оснивача Гринписа, др Патрик Мур напустио је организацију јавно се оградивши од актуелне политике „ненаучног приступа еколошким проблемима везаним за проблем наводног климатског загревања, генетског инжењеринга и односа према пољопривреди“, о чему је писао у књизи „Исповест о промени курса Гринписа“, Konfes of а Greenpeace Dropout, др Мур је посебно узнемирио следбенике Ал Горове теорије о „незадрживом загревању Земљине атмосфере, проузрокованом емисијом СО2“, објавивши најновију научну студију којом се доказује да је управо СО2 заслужан за успоравање глобалног загревања.
Његова тврдња да је „у последње две декаде дошло до наглог преузимања СО2 кроз земљину биосферу, што је довело до приметног смањења загревања Планете“ отвара озбиљну пукотину у матриксу, с обзиром да биљке брже расту што је виши ниво СО2, и с порастом упијања све већих количина СО2 долази до њиховог све бржег раста. Др Мур тврди да је проглашавање СО2 за узрочника глобалног загревања „ненаучна политичка пресуда донесена са циљем да се унесе конфузија и дезинформацијама замути вода“, и охрабрује научнике да коначно изађу пред јавност с признањем да је СО2 најважнија хранљива материја за сав живот на земљи. Он подсећа на чињеницу да би нестало живота на Планети, уколико би се критично смањила количина СО2.
При том је изнео занимљиву тврдњу да људи треба да се окрену коришћењу предмета израђених од дрвета, уколико желе да спасу шуме, позивајући се на Закон тржишта о понуди и потражњи: „Што више дрвета користимо биће већа потражња за дрветом, па ће власници шума бити економски мотивисани да сачувају и обнављају пошумљене површине, уместо да их крче због профитабилнијег коришћења земљишта.“

ОБМАНУТО ЧОВЕЧАНСТВО Човечанство се у последњих неколико деценија суочило са највећом Матрикс обманом везаном за климатске промене, неспремно да умом прихвати могућност да неко вештачки изазива олује, поплаве, град, земљотресе… Већина ове катастрофе радије приписује „вољи Божијој“, него вољи човечијој. Део британске јавности је − после објављених докумената о катаклизмичним поплавама у Девону – променио свој став према „Божијој казни“. Те давне 1952. године на град се сручило 90 тона воде, уз обрушавање клизишта, што је усмртило 35 људи. Из накнадно обелодањених докумената јавност је сазнала да је овај климатски „ексцес“ дело међународних тимова научника и авијације (РАФ), ангажованих на спровођењу експеримената са климом. „Операција кумулус“ је извођена 4. и 15. августа 1952, а вођа ескадриле је недавно гостовао на Би-Би-Си-радију, признајући да су пилоти, ангажовани на засипању облака сувим ледом, ову акцију називали „Операција вештичји лекар“. „После пола сата је линула киша, а ми смо је дочекали с овацијама. Кад се ствар отела контроли и киша претворила у неконтролисане катаклизмичне падавине, настао је мук. Метеоролошка служба је, у складу са добијеним упутствима, негирала постојање ових експеримената, иако су они и даље извођени (од 1949. до 1955) уз помоћ авиона из ескадриле РАФ. Метеоролошки извештај из тог времена садржи лажно образложење везано за присуство авијације, као што је „прикупљање података о температури ваздуха у кумулусима, садржају воде, степену залеђености… Ни речи casino online о засипању облака.“ Пројекат је због ове „омашке“ привремено заустављен, али нико за злочин није одговарао.
„Вештичји лекари“ у међувремену нису мировали. Би-Би-Си разоткрива њихове намере да технологију запрашивања унапреде у циљу расипања радиоактивног праха уз помоћ олује, што би било далеко ефектније од бомбе бачене на Хирошиму, захватило би већу површину уз изостанак издајничке печурке. Заробљене у матриксу би можда пробудила информација да авиокомпанија Hughes Aircraft поседује патент УС 5003186А (1990-1991) за распршивање из авиона радиоактивног једињења ториум оксид, у циљу „смањења глобалног загревања“. Ова компанија је, у међувремену, прешла у руке компаније Rautheon, претходно снабдевене патентом за рад на ХААРП систему, што је заокружило делатност компаније. Увидом у садржај патента можемо закључити да је његов власник добио право да производи непогоде и да налази решење за одбрану од њих, што неодољиво подсећа на Чаплиновог стаклоресца чији сарадник праћком разбија прозоре, или на мање духовит пословни аранжман миротвораца у Сарајеву пријављених на тендер за репарацију поломљеног стакла у граду.

МЕТОД ЧЕМ-БОМБЕ Да мајстори климатског инжењеринга напредују, сваког дана у сваком погледу, може се видети из најновијег хита из арсенала климатског оружја. Ради се о хемијској бомби, како ју је назвао хавајски метеоролог Брус Даглас. Овај истраживач и заљубљеник у облаке већ годинама прати промене на небу, изазване вештачким облацима покретаним системом антена, снимајући их камером постављеном на врх вулкана. „Недавно сам схватио да се променила игра: почели су да користе методу коју сам назвао чем-бомба. Пратећи развучене масе вештачких облака приметио сам да су почели да ‚испаљују‘ садржај у виду чем-бомби усмеравајући их на циљане локације, што се на снимцима види као тамна мрља. Ова „бомба“ изазива олујни ковитлац велике разорне снаге, о чему сведоче становници хавајских острва. Нападнути су Мексико, Филипини, Аустралија, Африка − нарочито Конго. У Небраски су изазвали катаклизмичне поплаве а у Калифорнији сушу.“
О ефектима чем-бомби у Калифорнији сведочи Лана Гивант из Шасте: „Област су почели да надлећу авиони, избацујући светлосне ласере, после чега се на тлу појављивала ватра.“ На снимку са лица места виде се беспомоћни ватрогасци, суочени са ковитлацем из којег би у једном тренутку сунула ватра. Већ у следећем тренутку, пијавица би се појавила на другом месту – изненада и ниоткуд – да би затим после чупања жбуња и дрвећа из ње букнула ватра. Становници Орегона, Биг Спрингса и Форт Џоуса дају идентичне описе пожара, насталог после прелета авиона изнад сушом захваћеног подручја.
Уколико би неко наручио кишу, један од патената предвиђа коришћење силверјодида за производњу пљускова на удаљености од 300 миља, а недавне поплаве у економски урнисаном Детроиту указују да се климатско насиље спроводи по одређеном систему, и да су жртве становници сиромашних области претворених у полигон за ратне игре.
У кемтрејлс Матрикс се последњих година увлаче и деца, манипулисана филмском продукцијом за најмлађе. Под ишпартаним небом скакућу Телетабиси, омиљени јунаци предшколаца, као и ликови из анимираног филма „Over The Hedge“; Дизнијева продукција је изнедрила филм „Cars“, са траговима на небу приказаним као трагови гума симпатичног аутомобилчића, а сличним марифетлуцима се служе и аутори филма „Open Season 3“. У борбу за дечије душе укључила се и НАСА са новим уџбеником за почетнике заинтересоване за новоговор облака. У том памфлету се сусрећемо са најневероватнијим новокомпонованим именима застрашујућих, у историји метеорологије непознатих, формација облака, рођених уз асистенцију сад већ пензионисаног ХААРП-а.
Матрикс нам тек припрема изненађења, можда није касно да потражимо излаз за случај опасности – изађимо док не буде касно.
[/restrictedarea]