Нова Колубарска битка

Милорад Вучелић, главни уредник

Владика Данило у Његошевом „Горском вијенцу“ изговара данас свима познате речи које су постале народна пословица:

„Ко на брдо, ак‘ и мало стоји / Више види но онај под брдом − / Ја повише нешто од вас видим.“

Дуго већ нико није тако убедљиво потврдио стихове бесмртног Његоша као што је то ових дана учинио председник Русије Владимир Владимирович Путин. Сажето је, сасвим јасно и суштински тачно констатовао да Запад од света покушава да направи глобалну касарну. Треба се избавити од англоамеричке амбиције и тежње да се сви построје под конац и ставе под команду у светској касарни.

Има ли бољег и већег доказа о намерама стварања глобалне касарне од онога што се тренутно дешава у Украјини? Русија и највеће државе Европе, Немачка и Француска, чине много тога да се успостави мир, сачувају животи и спрече катастрофалне жртве цивилног становништва, али украјинска војска под командом председника Петра Порошенка поново почиње жестоку офанзиву против својих грађана. A у томе их отворено и званично подстрекачки подржавају Сједињене Америчке Државе. Рат је једино средство да се одржи светска доминација ове суперсиле. Потребно је учинити све да се изазове Русија да војном интервенцијом заштити своје становништво од масовних злочиначких убијања и да се онда од старе Европе направи још већа америчка војна касарна и полигон за интервенције на евроазијском простору. У тим злим наумима Американци имају свесрдну помоћ и ослонац у земљама нове Европе.

На то указује млади италијански филозоф Дијего Фузаро: „Американци морају нужно да поделе Европљане да би сачували своју једнополарну доминацију. Поделити да би се боље командовало. Америчке базе, које на сраман начин прекривају европску територију, служе управо зато да одрже стање вечите војне, геополитичке и културне подређености Европљана.“

У интервјуу за „Печат“ („Ја сам са Путином, јер сам читао Канта“) који обавезно треба прочитати, Фузаро каже: „Зауставити Американце значи зауставити њихово уверење да су изабрани, да имају специјалну мисију, а она би требало да се садржи у извозу демократије, као да се извози роба, у санкцијама и бомбардовањима. На основу таквог уверења, објављен је светски рат целом оном свету који се не повија под диктатом, па је рат изазван у Ираку, у Србији, у Авганистану, у Либији, а преко гериле и у Сирији. Само Русија пружа отпор… Ако Русија не буде разочарала у тој својој природној мисији, она ће имати темељну функцију, пре свега за нас Европљане.“

Очигледно је да се идеје с Путинових духовних и државничких висова римују са паметним медитеранским размишљањима младог Фузара.

[restrictedarea]

Да би се правилно схватио један од кључних проблема који се налази пред Србијом не морамо се пењати на највише планинске висове, довољно је срести се о Видовдану са Колубарцима на Риору. Неће нико од Колубараца рећи да је за последице поплава крива влада или њен премијер. Нико од њих неће ширити панику због предстојећих рестрикција и несташице струје или њене неизвесне куповине по баснословним ценама, нити ће на било који начин политизовати невоље у којима се нашао поплављени Рударски басен „Колубара“. Али ће крајње добронамерно казати да ће за исушивање тог истог рудника бити потребно најмање седам месеци. Наравно, под претпоставком да српска држава учини све најбоље што је у њеној моћи. А она, по свему судећи, то не чини. Подробније о тој важној теми читаоци „Печата“ могу се информисати у тексту Николе Врзића „Рестрикција Србије“.

Ни српски медији ту нису од помоћи јер њих преокупирају и раздиру питања аутоцензуре, оборених или самооборених сајтова, питање какав је који таблоид и под чијом је контролом и ко и како и да ли саветује или не саветује премијера. Приче о Космајцу су већ замрле. А да не говоримо и о сталним увесељавањима широких маса причама о Обами, Русима, Енглезима и америчком прислушкивању Меркелове од стране министра вањских послова Србије, Дачића.

Да има, к‘о што нема критичке јавности, централна тема у Србији морала би бити њена енергетска ситуација. Да је тако, не би се чекало на резултате неког можда расписаног тендера, не би се размишљало о цени изнајмљивања неопходних машина и пумпи од приватника и томе слично, него би се послови већ одвијали да се не би губио ни један једини дан, а камоли месец или два.

О одговорности државних органа говори и председник Српског центра екологије Жељко Стојковић у разговору са Биљаном Ђоровић (под насловом „Отворене вене Србије“) у овом броју „Печата“. Оваквом неодговорношћу „грађани Србије се уводе у енергетско сиромаштво“ а стиче се утисак да правовремено решавање овог проблема „неко намерно и тенденциозно кочи“. Стојковић извлачи и закључак да је „некоме у години предвиђеној за трансформацију ЕПС-а стало да она буде обезвређена, јефтина, јадна“. Реч је о старој и провереној операцији заступника страних интереса, по којој прво треба свим силама обезвредити јавну и државну својину а онда је по најнижој цени продати или продају замаскирати стратешким партнерством или докапитализацијом:

„Рањена Србија, на извол‘те, могло би се рећи − шведски сто!“

Било како било, извесно је само једно − да држава и њени органи не само да касне у решавању тренутно највећег проблема у Србији него и не показују да озбиљно размишљају о решавању тог проблема, посежући за разним неолибералним реформским флоскулама и потезима, који су нас у претходној деценији поготово сатрли.

Пред нама је права нова Колубарска битка коју ваља у миру, али херојски, добити. О томе сам се лако сложио са мојим домаћинима и пријатељима на Риору. Приликом нашег срдачног растанка приметио сам њихову зебњу и неверицу у исход ове битке. Моја стрепња била је још већа од њихове. Да окуражим њих, а још више себе, сетио сам се да је пред Колубарску битку у Првом светском рату каснила француска муниција за топове и да је била погрешно калибрирана, па смо то ипак исправили и битку тријумфално добили. Брзо им то рекох и добих још бржи одговор:

„Да, лепо је од тебе што си то рекао, али заборавио си најважније – данас нема војводе Живојина Мишића!“

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Postovani Pecatovci,pa zar Srblju samo ovako zgusnutu istinu,na prvih 25 strana,morate kazivati?
    Zar vam nije i do naseg mentalnog zdravlja,makar malcice,stalo? Ispricajte nam i poneku bajku,
    toga fali,moze i rostiljijada sa pevaljkom i trubacima, misli crne da odgonimo i zaboravimo da smo
    bili i ostali Domanovicev Sivonja iz price (1902god.) “RAZMISLJANJE JEDNOG OBICNOG SRPSKOG VOLA”.
    A,vo k’o vo,razmislja volujski.I kaze misleci na one”ponosne” :
    “Па зар онда – продужи он даље своје тужне мисли – нисмо ја и мој род бољи у томе од свију њих? Ја нисам никога убио, никог оговорио, ником ништа нисам украо, нисам никог отпустио из државне службе ни крива ни дужна, нисам направио дефицит у државној каси, нисам лажно банкротирао, нисам никад окивао и апсио невине људе, нисам оклеветао своје другове, нисам изневерио своје воловско начело, нисам лажно сведочио, нисам никад био министар и чинио зла земљи, а сем тога што нисам зла чинио, чиним добра и онима који мени зла чине.”
    I kad smo vec kod govedine i ljudi,setih se one cuvene misli Bertolda Brehta:”Covek je dobar,ali teletina je bolja”.

  2. Гос, Вучелићу, отприлике све нам је јасно а, налазимо се у нејасном стању, пијаном. Веома дуго Холивуд је друкао филмове а ми блејали у шарену лажу. Америчка политика преотима примат изабраног народа од Јевреја. И то изабрани!? Које старији Кинези,
    Грци или СОРАБИ. Дасе вратимо суштини удружени Англо-Саксонски капитал са Америком тражи рат даби опстали владари света. И сад имамо интересантно стање где Германи, Романи и Маџари удружено дају отпор НАТО ИМПЕРИЈИ у њеном науму продора на на Исток против
    Русије. Комунизам,Украјина и Југославија. Јосип Броз,Хрушчов и Горбачов Јосип Броз распарчао српски етнички простор и припремио
    терен за нестанак Југославије. Хрушчов откида Крим од Русије и припаја га Украјини. Горбачов и његова перестројка уништава СССР.
    Реган са нато лидерима добија отворена врата Истока Европе за инвазију. Пијани Јелцин тетурајућисе на крају смого снагу да изабере достојног Руса за спас Русије Путина. Мислим да Романи и Германи имају горко искуство у ратовима са Русијом, и зато из свог искуства и интереса неће стати у касарну ЈЕНКИЈА. Ми Срби треба и морамо бити, отворено на страни истине. Истина није у Бриселу и Вашингтону већ код братског руског народа и његовог председника Путина. Маџарски председник владе Орбан у Београду јасно рече који су Маџарски интереси.Хрвати иду уз НАТО ИМПЕРИЈУ
    Карте се мешају, пут Преображеног Вучића у Москву,ДА,МОЖДА, НЕ, видећемо и осетити прави пут или маглу ЕУ НАТО ИМПЕРИЈЕ. Да стварно ми немамо ВОЈВОДУ МИШИЋА.

    • ”Генерал Живојин Мишић у разговору са престолонаследником уочи стварања Краљевине СХС
      Из књиге Миће Живојиновића “Живот преточен у памћење”2004
      – Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?
      – Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?
      – Живојине седите! Немојте, молим вас опет да почињете, седите и слушајте. Има разлике између вашег, добро и мог, гледишта на “уједињење” српских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим… Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.
      – Височанство, зашто да нам Европа кроји државу?! Кад неко нешто од нас прави, сутраће узети за право да то и растури. Кад ти неко нешто да, кад-тад ће тражити да му то платиш. И то са каматом на интерес! У државним пословима нико ништа не дарива а да притом не мисли на уздарје! Данас дар, сутра дар-мар!!! Ако данас дозволимо да нам Европа скроји државу како она хоће, до смо живи узимаће нам меру по својој жељи, по својој потреби и задовољству!!! Они ће бити планери а ми градитељи и рушитељи. Прекрајаће нам земљу уздуж и попреко, избрисаће нам границу за коју смо се жртвовали!!! Никад неће бити где јој је место и где је богу мило и народу драго!!! Српска граница у тој вештачкој творевини биће у рукама Сотоне! И Сотона ће, док је света и века, испитивати нашу издржљивост и мерити нашу снагу! На њој ће ценити колико можемо, смемо и умемо!!! То неће бити српска граница него српска јадница!!! То није наша држава, држава уједињења српских земаља за коју се боримо, трпимо, патимо и страдамо!!! стр. 116
      А када је на “притисак” великих сила да се Србија уједини са вековним непријатељима српског народа, престолонаследник Александар је, пред генералима, говорио о великој “помоћи” и “признањима” која су дата Србији кроз обећања од савезника. Мишић је уздахнуо:
      – Дао Бог, Ваше Величанство, да ја дочекам да са српским народом, тумарам балканском помрчином тражећи обећано, а не спомињући изгубљено!!!”

      Драган Славнић

    • ”Izveštaj kralju Aleksandru po povratku iz Splita
      (Iz beleške sekretara Živojina Mišića, g. Milorada Pavlovića)

      “Jugoslovenstvo nije narodnost, već ideologija. Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine”

      „Iz svega sto sam čuo i video ja sam duboko zažalio sto smo se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš, stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo.

      Ja sam sa tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno i ekonomsko podizanje, daleko od svih politickih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti, dati im njihovu državu.

      Granice će biti gde ih mi povucemo, a mi ćemo ih povuci ne onde gde naše ambicije izbijaju na povrsinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu; gde kaže jezik i običaji, tradicija i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će biti i pravo i Bogu drago.

      A Italijani? Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti… Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi i u toliko meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi.

      Ne zaboravite Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati.”

      Драган Славнић

  3. Treba pogledati govor SLOBODANA MILOSEVICA od o2.oktobra 2ooo.g.
    Sve od reci do reci se ostvaruje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *