Павел Губарјев – Овај рат је за нас Отаџбински!

Разговарао Сергеј Белоус 

У предводнике устанка против кијевске хунте свакако спада и 31-годишњи Павел Губарјев, пре три месеца изабран за народног гувернера Доњецке области, који у ексклузивном разговору за „Печат“ са лица места појашњава узроке и последице крвавих дешавања у Украјини и Новорусији

Како се виде извори украјинске кризе одавде, из Донбаса? Због чега је дошло до оваквог радикализма?

Предисторија иде вековима уназад. Ова територија историјски није била Украјина, то је историјска Новорусија! И увек је говорила руским језиком, увек је била културно ближе Русији. И, у значајном делу – она је етнички руска. Услед историјске неправде ова територија је у совјетско доба укључена у Украјинску ССР. То се десило логично, економски врло разуман корак, али и темпирана бомба – и ево, данас је експлодирала. Ствар је у томе што многи истакнути футуролози већ одавно говоре о распаду Украјине. На пример, Семјуел Хантингтон је у свом раду „Сукоб цивилизација“ одавно описао распад Украјине. Навео је неколико сценарија – укључујући и војни сценарио распада, који се сада и одиграва. Многи су о томе писали, између осталог је неколицина италијанских научника, блиска Римском клубу, 2009. године у часопису „Лајмс“ објавила опширан чланак о томе да ће се Украјина поделити на источну и Крим, на средишњу Украјину и на западну Украјину, док ће Волинска област припасти Белорусији. Али, 23 године се овде водила та пропаганда украјинског национализма! У школским уџбеницима су нам писали да су бандеровци јунаци, да су ратовали за независну Украјину, иако су у ствари то Хитлерови помагачи, колаборационисти и ратни злочинци, и међународни Нирнбершки трибунал је прилично јасно све то оквалификовао. Врло је лицемеран став многих европских и америчких политичара, који у суштини подржавају те фашисте. То је жеља за преиспитивањем резултата Другог светског рата, што је за нас неприхватљиво. Наши јунаци су ратовали са фашизмом и победили га! И данас, осећајући историјски континуитет, стављамо Георгијевску врпцу и с оружјем у руци бранимо нашу земљу!

Да ли се могао спречити овако опсежан сукоб?

Наравно да јесте. Већ 23 године многи политичари и интелектуалци говоре да би Украјину пре требало учинити федерацијом, а још боље конфедерацијом како би се ипак смањила културна напетост. Када, на пример, готово 100 одсто људи у Доњецку, Луганску, Донбасу говори руски, али се у дечјем вртићу, у школи, на факултету, у биоскопу, користи украјински, онда ту нешто није у реду. Па се то само таложило. Па мој син, који је тек пошао у вртић, пита: „Зашто васпитач телефоном прича на руском, а са нама на некаквом неразумљивом језику?“ Свакако, врло је тешко објаснити детету да живимо у држави у којој Русе желе да претопе у Украјинце, или макар у Русе који мрзе своју историјску отаџбину Русију. То није успело, и они су данас на свом „Евромајдану“ – који ми у суштини називамо бандеровским крвавим оружаним превратом – детонирали оно што се код нас одавно таложило! То је експлодирало и склон сам да сматрам да ће то довести до поделе Украјине на Украјину као такву и Новорусију. И треба истаћи да је наша Новорусија још и економски најразвијенији регион. Ових осам региона који ће ући у Новорусију – у шта не сумњам – стварају 80 одсто БДП, а при томе, то је 45 одсто становништва бивше Украјине. У том смислу су и наша економска очекивања врло оптимистичка. Можемо да уђемо у Царински савез, у политички простор Евроазијског савеза. Обавезно ћемо потписати Уговор о колективној безбедности са Русијом и Казахстаном. То је за нас позитивно кретање, цивилизацијско обједињавање, то је за нас „Руски свет“, то је за нас православно-словенска цивилизација.

[restrictedarea]

Хоће ли то имати шире последице?

Ако говоримо о међународној политици, геополитици – онда је то рађање другог пола силе под окриљем Русије. И то је преуређење светског, глобалног система. То ће највероватније бити ресетовање светског кредитнофинансијског система, који је неправедан јер делује у корист прерасподеле ресурса и добара само једној земљи и њеним сателитима. И доста више с тим да само једна земља одређује где људи добро живе! За њих, демократије увек има мало тамо где има више нафте! А тамо где ничега нема, тамо је канда све демократично. И нешто не видим да их брине то што Саудијска Арабија уопште није демократска земља, с њима имају изванредну сарадњу и трговину. Та цинична политичка фарса мора да престане. И наравно, доста више да једна земља ничим обезбеђеним „зеленим папирићима“ од читавог света купује ресурсе, робу и услуге. Доста! И да у својој земљи ствара вештачки преувеличан животни стандард, говорећи: ми добро живимо зато што је код нас демократија. Свет се опаметио и у знатној мери данас је настројен антиамерички. Зато сам уверен да је и у међународном смислу ово позитиван догађај. Сем тога, ми рачунамо на ресетовање власти, на успостављање истинске владавине народа. Ми рачунамо на национализовање крупне имовине коју су 1990-их година покрали тајкуни. Ми рачунамо на то да ће социјална правда тријумфовати. И томе ћемо тежити.

Кажете „Новорусија и Украјина“. Многи стручњаци спомињу „босанску варијанту“…

Не! Никаква „босанска варијанта“ се не разматра. Никакво конфедеративно устројство не разматрамо ни ја ни моји саборци! И народ нас у томе масовно подржава! Ако је у неком тренутку у фебруару и почетком марта о томе могло бити речи, данас је тај воз прошао и о томе више нема смисла говорити. Само независна Новорусија! Како ће она даље постојати – као независна држава, или ће се поново ујединити са својом мајком Русијом – то је већ друго питање. Ја бих желео да се то питање решава на свенародном референдуму. Владавина народа се, у то сам чврсто уверен, управо и састоји у томе да се све кључне одлуке морају доносити на референдумима, који имају непосредну снагу! Не консултативну, не саветодавну, већ непосредну снагу – ево, народ је рекао! Царински савез! Готово: политичари су ДУЖНИ да иду у Царински савез.

У Донбасу, Луганској и Доњецкој области фактички се успоставила нова власт, ствара се војска, све се изнова образује. Али, зашто се сличан пројекат није остварио у другим областима, на пример у Харковској, која је врло близу?

То је узроковано тиме што је хунти тамо успело да помоћу новца и тајкуна узме под своје ситуацију и застраши људе, приредила је у Одеси покољ, где су људе спаљивали, тровали гасом, пострељали, извршили масовна убиства… И наравно да се људи боје! Рећи ћу вам овако – у нашој народној одбрани има јако много људи из Харковске, Дњепропетровске, Запорошке, Одеске, Херсонске, Николајевске области! Свакако, они немају илузије поводом тога да морамо да одемо тамо и ослободимо те земље! То је једнодушно мишљење, жеља читаве наше народне одбране, која је сада окружена војском, и под командом Игора Ивановича Стрелкова води неравноправну борбу са надмоћнијим противничким снагама. Однос снага, поготово у погледу технике, није у нашу корист. Али, како је говорио Наполеон – однос између духа и материјалне силе износи три према један, док у нашем случају – однос између духа и материјалне силе износи десет према један… И ми побеђујемо, и нећемо се предати. Овај рат је за нас Отаџбински!

Како оцењујете перспективе Доњецке Народне Републике?

Ризици постоје. Свакако да смо у том смислу забринути. Али, имамо и наду. Ипак, данас морамо да се усредсредимо на сопствене снаге и на оне задатке које треба решавати. Први задатак представља развој независног банкарског система. И влада се већ латила тог задатка. Убирање пореза преводимо на наше кореспондентске рачуне. Стварамо органе власти. Све безбедносне структуре су потчињене. Страна војна лица ћемо, дабоме, истеривати. Ето, у условима ратног стања главно питање је присуство страних трупа. Тераћемо их до последње капи крви.

Каква је, збиља, улога Русије? Њено учешће у овдашњим збивањима често преувеличавају или је, обрнуто, критикују због неодлучности. Шта је заправо истина?

(Осмех) Ми стално тражимо руку Москве, а ње нема! Не можемо је ни наћи, ни напипати! Али се срдачно захваљујемо оним људима у Русији који нам прикупљају хуманитарну помоћ и уплаћују новац на рачуне. Тиме се, између осталог, бави моја жена. Она је једна од оних који се тиме баве. И ето, у том смислу помоћ постоји, наравно… Осим тога, јавно мњење и расположење знате, Русија нас подржава.

А политички?

Оставимо то политичарима. Како ја да коментаришем руске политичаре?! Постоји велика нада, с разлогом сматрамо како је Украјина – и за Русију, и за политичку класу Русије – ипак принципијелна тачка где се треба борити до краја. А за Запад и нарочито Америку, то је једна од тачака где, ако пламти пожар – онда је добро, угаси ли се – ништа страшно: има још милион тачака где се може потпалити.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Брате Павел Губарјев Ви то можете и морате завршити иначе ће те нестати као Руси православци. Код нас Срба било је слично или можда још горе ми нисмо имали моћног заштитника као ви у мајци Русији, Наша мајка Србија је дуго година окупирана од сличне” браће” као Ваши са западног дела Украјине и Ваши и наши током другог светског рата били су у сарадњи са НАЦИ-ФАШИЗМОМ. Сада нова НАТО-ИМПЕРИЈА има исте послушнике у надирању на Русију ми
    Срби смо битку изгубили нашом неслогом а Ви имате мајку Русију која вас штити и брани, ваша победа биће и наша победа. Живела
    Велика Русија дај Боже!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *