Beg od „emigrantske sumnje“

Piše Nataša Anđelković

Kanadski pisac David Bezmozgis u kanadsko društvo i kanadsku književnost ulazi iz emigrantske porodice. Sećanje na doseljenje u Kanadu iz Letonije u ranom detinjstvu, sedamdesetih godina prošlog veka, kao i na izolaciju unutar jevrejskih i sovjetsko-letonskih enklava na obodu kanadskog društva, postaće glavne književne preokupacije ovoga pisca. Različit pristup tim temama, najpre u pričama, a potom i u romanu „Slobodan svet“, pokazuje svu složenost i važnost ove, po svoj prilici granične situacije u ljudskom životu, koja otvara niz pitanja i dilema, koji se možda u „normalnim“ okolnostima nikad ne bi ni postavili.
Pitanja gde je slobodan svet, kako se do njega stiže, postoji li on zbilja, u istoimenom romanu Bezmozgisa razmatraju se kroz priču o jevrejskoj porodici koja se iseljava iz „neslobodnog“ Sovjetskog Saveza i preko Beča i Rima putuje ka krajnjem zapadu, Kanadi, zamišljenom kao slobodnom svetu. Šest meseci koje porodica Krasnanski – dvojica braće sa svojim ženama i starim roditeljima – provodi u Rimu jeste vreme kada oni preispituju svoje živote i svoje odluke, dok prolaze kroz administrativne kontrole i prikupljanje dokumentacije za iseljenje. Život kojem su prepušteni u Rimu, kao prvom slobodnom odredištu nakon izlaska ispred „gvozdene zavese“, malo ima veze sa slobodom. Junaci tamo žive tipičan život emigranata, snalaze se radeći polulegalne poslove, žive u polunameštenim stanovima i nemaju nikakvog dodira sa italijanskim društvom. U tom kontekstu, pojam slobodnog sveta iz naslova romana postaje vrlo problematizovan. Kao obrnuta slika sadašnjeg života na margini, iz reminiscencija junaka sagledavaju se konture njihovih života u Letoniji koje su ostavili i koji zadobijaju gotovo romantični oreol. Omladinski skupovi i organizacije, radnički savezi, igranke i radne akcije, kroz koje su odrastala obojica braće, zaljubljivali se i prolazili kroz mladalačke avanture, ukazuju se kao pozitivan svet u kojem su pojedinac i kolektiv uvek u saglasju … Isticanje očiglednih moralnih preimućstava društva sa idejom pisca ne dovodi u zamku postavljanja teza. Bezmozgis se u ovom romanu kloni toga da ostaje na površini i preispituje političko-istorijske istine. Tema emigracije, koja je okosnica radnje, ukazuje se u romanu kao pogrešan put za dosezanje slobode. Ne beg od nekud nego povratak sebi vodi u slobodu, kao da poručuje ova knjiga. Istovremeno, njena aktuelnost se ogleda u tome što uspeva da pokrene tu, nazovimo je, „emigrantsku sumnju“, koja pritajeno vreba u svakom od nas. zaйm onlaйn čerez sistemu kontakt kruglosutočnosms denьgi zaйmzaйm v krasnodare