Dobro došli u svet „zelene“ manipulacije

Piše Mara Knežević Kern

Koje niti spajaju organizacije za zaštitu životinja i kompanije za proizvodnju GMO semena?

Već nekoliko decenija − pod lažnom zastavom „održivog razvoja“ − megakorporacije i čitave države sprovode  projekat otimanja obradive zemlje seljacima. Kredibilitet UN omogućava da zelena perionica novca funkcioniše besprekorno, podržana jednom od najuticajnijih „invajronmental protekšn“ organizacija – WWF − koja već decenijama, zahvaljujući sjajno dizajniranoj eko-fasadi, uspešno razvija globalnu mrežu ekspozitura.

 

PRAVO LICE „ZELENOG“ MENADŽMENTA Ulazak u elitni klub „invajronmental frendli“ proizvođača GM soje (namenjene proizvodnji biogoriva) ili GM palmi za proizvodnju ulja, garantuje neslućene privilegije i mogućnost nekažnjenog progona seoskog stanovništva − radi stvaranja monokulturnih zona – ekopustinja. Za to vreme zaštitnici beba tigrova, polarnih medveda, mladih orangutana i malih panda manipulišu emocijama miliona, prodajući patetične dokumentarce o ugroženim vrstama i majice sa likom okatog medvedića. Donacije pristigle u fondove WWF (500 miliona evra godišnje) potvrđuju da je slogan „For a living planet“ postigao pun pogodak.

Šokantan dokumentarni film „Tišina oko panda – ono što WWF nije rekao“ trostrukog dobitnika prestižne nemačke TV nagrade „Grime“, Vilfreda Uismana, pokazao je pravo lice „zelenog“ menadžmenta, a podatak da je nakon prikazivanja na nemačkoj i švajcarskoj TV  volšebno skinut sa Jutjuba, ima posebnu težinu.

Autor je sa ekipom snimatelja krenuo tragom „zelene transverzale moći“ da bi razotkrio mehanizme zgrtanja kapitala uz pomoć jeftinog medijskog trika: napraviti srceparajući film o ugroženoj vrsti, uključiti bogate donatore, vlasnike kompanija za proizvodnju GM semena i monokulturnu proizvodnju, zainteresovane da se − na osnovu sertifikata WWF − dokopaju bonusa za „eko-frendli“ aktivnosti.

„Tišina oko pande“ pokazuje šta se dešava iza zavese, u „bek stejdžu“, sa zaštićenim životinjama  i nezaštićenim starosedeocima, osuđenima na egzodus sa spržene zemlje, natopljene otrovnim hemikalijama i potocima otpadnih voda.

Tragajući za osnivačima WWF, Uisman otkriva da se na kormilu organizacije nalazi britanska aristokratija, sa princom Filipom i osvedočenim „ljubiteljem divljih životinja“, holandskim princem Bernardom. On je „zelenim“ novcem finansirao komandose u borbi protiv lokalnog stanovništva,  odlučnog da oružjem spreči pristup lovokradicama na zaštićenu teritoriju. Bernard je doveo i prvog sponzora: naftnu kompaniju „Šel“, što je bio početak neraskidivog prijateljstva naftaša i WWF.

Među vitezovima „održivog razvoja“ našao se i „Monsanto“, tesno povezan sa argentinskim vladarima iz senke, bivšim Pinočeovim saradnicima, hladnokrvnim ubicama i hohštaplerima, raspoređenim na ključne funkcije po principu obrtnih vrata.

Horheo Ruliem, nekadašnji borac protiv hunte (u Pinočeovim zatvorima izgubio oko i bubreg) tvrdi da su „Monsanto“ i WWF dve ruke jednog tela: dok „Monsanto“ na terenu sprovodi politiku monokulture, WWF ima zadatak da ovaj model učini socijalno prihvatljivim. Oni su ti koji vrše pritisak na Evropu da prihvati „Monsantovu“ GM soju.

[restrictedarea]

„UJEDINJENA SOJA REPUBLIKA“ Monsantolend se prostire od Buenos Airesa do podnožja Anda. Nema više mesta za pašnjake, pasulj ili krompir, a raundap je spržio svo rastinje, pretvorivši Latinsku Ameriku u „ujedinjenu soja republiku“. Sela su opustela, zemlja je zatrovana pesticidima a bebe se rađaju sa deformitetima. Biološki rat je dobio zamah 2003, nakon što je − uz blagoslov argentinske vlade − WWF Argentine započeo dijalog sa industrijom. Planirano je da zemlja postane vodeća sila u proizvodnji biodizel useva. Iako su Brazil i Paragvaj zakonom zabranili GM soju, „Monsanto“ je prešao granicu Argentine i stvorio polja smrti širom Urugvaja, Brazila, Paragvaja i Bolivije.

Prvi čovek WWF Argentina dr Hektor Lorens, predsednik poljoprivredne asocijacije AMIA i direktor GMO kompanije Morgan Sids , istovremeno zastupa Pionir. Uprkos tome on hladnokrvno izjavljuje: „Ja sam nezavisan, moja savest je čista… Ubeđen sam da industrija i zaštita prirode mogu da idu zajedno i da nalaze solucije za napredak. Ja verujem da su genetički inženjering i biodiverzitet sasvim kompatibilni.“

Ljudi čiste savesti doveli su Argentinu na ivicu ekološkog kolapsa – tvrdi aktivista Horhe Ruli iz „Grupo de refleksion rural“, vodeći Uismanovu ekipu kroz region Čako, nekadašnju najveću savanu na svetu. U međuvremenu je pola savane uništeno i pretvoreno u „Monsantovu“ soja-pustinju, veličine Nemačke, zahvaljujući lažnom sertifikatu da su šume u Čakou degradirane i „ispod standarda“. I tako je uništeno stanište dgfev online casino jaguara, majmuna i ptica, starosedeocima oteta zemlja, a egzodus proteranih zemljoradnika dr Lorens od WWF prikazuje kao socijalno prihvatljiv pomak: „Pogledajte u kakvom siromaštvu žive: tamo nema pijaće vode, zdravstvene zaštite, ni mogućnosti za  školovanje. Mi im nudimo posao, tehnologiju, edukaciju…“

I orangutani na Borneu imaju specijalnu zaštitu WWF, ali je novac sakupljen za njihovo spasavanje nestao u vrtlogu globalne centrifuge za pranje novca. Orangutanima je od 14.000 hektara džungle, nakon krčenja ostavljeno samo 0,5 odsto; ostalo je pretvoreno u polja sa GM sojom namenjenom za proizvodnju biogoriva. WWF je presudio: biogorivo je „eko-frendli“, a gladni orangutani su kolateralna šteta: u potrazi za hranom uništavali su sojalend, zbog čega su ih čuvari plantaža ubijali u samoodbrani. Neki od njih su uginuli usled izlaganja hemikalijama sipanim iz aviona, a meštani tvrde da već mesecima nisu videli nijednu životinju.

 

POD RUKU SA AGROBIZNISOM U potrazi za odgovorom na pitanje šta je nateralo WWF da ide pod ruku sa agrobiznisom, Uisman je krenuo u Ženevu − epicentar globalne trgovine poljoprivrednim proizvodima. Opremljeni zelenim pečatom, postali su nezaobilazni partner u trgovini drvetom  iz tropskih šuma, kukuruzom, sojom, palminim uljem. Ne čudi što je rukovodilac nemačkog odseka WWF za biomasu Derta Biat bila jedini predstavnik nevladinih organizacija na Svetskom kongresu za bioetanol. Njeno objašnjenje je da je za razliku od ostalih organizacija za zaštitu prirode – ova konstruktivna. „Ne znam zbog čega nas optužujete što se trudimo da zaradimo novac? Činjenica je da živimo u svetu globalne ekonomije u kojem novac igra značajnu ulogu. Sve košta, i ovo moje putovanje i predavanje koje sam održala, sve to neko mora da plati. Zahvaljujući novcu imamo uticaj i uspeh.“ Biatova je bila vickasta i o pitanju stava WWF o genetičkom inženjeringu, iz čega smo zaključili da fond još nije izneo stav o tome, a najverovatnije ga neće ni izneti. GMO se uvodi ispod žita, uz asistenciju HSBC banke u Londonu, člana  Okruglog stola WWF. Ova banka sarađuje sa proizvođačima palminog ulja, a sertifikat o „održivosti“ dobila je nakon donacije od 100 miliona dolara „za partnerstvo sa WWF u poslovima sa klimom“.

Antropolog Mak Čipen  je tokom četrdeset godina rada sa starosedelačkim plemenima upoznao kako funkcioniše partnerstvo „konzervatora“ životne sredine sa uzgajivačima plantaža za biogorivo i rudarskom industrijom. On podseća da je od 2010. na Okruglom stolu za odgovornu soju  odlučeno da „Monsantova“ genetički modifikovana soja dobije sertifikat „sastejnabl“.

Hartmud Vogman iz Nemačke lige za zaštitu prirode i životne sredine napisao je protestno pismo nemačkoj ekspozituri WWF, skrećući pažnju na činjenicu da se za uzgoj GM soje koristi velika količina pesticida, uključujući ozloglašeni raundap, što „Monsantovu“ donaciju fondu čini krajnje problematičnom: „Očigledno je da WWF na veštački način oživljava propali sistem poljoprivredne proizvodnje“, upozorava Vogman.

[/restrictedarea]