Pečat nedelje

VOJISLAV KOŠTUNICA – Ako se srpski glas ne bude čuo…

Demokratska stranka Srbije je na martovske izbore jedina izašla sa programom, kako političkim tako i ekonomskim, koji je trebalo da omogući privredni oporavak i razvoj zemlje, zaštitu državnih i nacionalnih interesa, kao i očuvanje kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Taj srpski glas, u čijoj su osnovi naš dobro poznat kritički stav prema evropskim integracijama i ideja političke neutralnosti, izbornom voljom građana više neće moći da se čuje u Skupštini Srbije.
Apsolutna većina je na izborima odlučila da Srbija pođe putem koji preti da je pretvori u neku vrstu kolonije Vašingtona i Brisela, i da ugrozi njenu slobodu.
Takav položaj Srbije neminovno će prouzrokovati njeno dalje komadanje, propadanje srpske privrede, porast nezaposlenosti i pad u dužničko ropstvo. Skoro polovina biračkog tela koja nije izašla na izbore podržala je, posredno i prećutno, ovakvu politiku, zasnovanu na gromoglasno ponavljanim lažnim obećanjima tokom kampanje u koju su uložena ogromna sredstva, i koja je bila obeležena otvorenim pretnjama, zastrašivanjem i podmićivanjem birača.
Naša Stranka je u ovakvim okolnostima uradila sve što je bilo u njenoj moći, pod uslovima koji su bili krajnje nenormalni i zapravo nemogući. Ipak, ako se srpski glas ne bude čuo u Skupštini Srbije, ima naših predstavnika u Skupštini Beograda, kao i u skupštinama drugih gradova i opština.
Stranka treba da sačuva sebe, svoju organizaciju i svoju politiku za neka buduća vremena, u kojima će, nažalost, i Srbiji i našem narodu biti još mnogo teže, nepodnošljivije nego sada. Srbiji će tada glas Demokratske stranke Srbije, i glas drugih koji sa nama dele brigu o budućnosti Srbije, biti još potrebniji.
Tokom dvadeset dve godine imao sam čast da predvodim Stranku koja je, ubeđen sam, učinila mnogo za dobrobit Srbije. Dok je Demokratska stranka Srbije bila na vlasti, donet je Ustav, zemlja se opredelila za vojnu neutralnost, započet je privredni oporavak, stabilizovane su institucije, oslobođeni mediji, a životni standard građana bio u osetnom usponu. Bilo je, naravno, i neuspeha, a najteži je svakako neprelazak cenzusa na upravo završenim izborima.
Svima koji su doprineli časnom imenu Demokratske stranke Srbije i svima koji će to ime čuvati ubuduće, najtoplije se zahvaljujem. Dosledno smo se borili za ostvarenje državotvornih ciljeva i demokratskih vrednosti, prolazili kroz najteža iskušenja i nedaće, ali smo pretrajali.
Ovo je trenutak kada Stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala.
Izjava povodom povlačenja sa funkcije predsednika DSS-a,
saopštena u sredu, 19. marta 2014, na sednici Predsedništva stranke

Nestali

U budućnost sa mračnim teretom prošlosti teško se ulazi. Iako su nedavnim postavljanjem spomenika New Born u centru Prištine, Albanci, paradirajući kroz nekadašnju Vidovdansku ulicu, podsetili svet na rađanje najmlađe države, istina o temeljima takve državnosti teško se može prekriti maskirnim bojama. Na dan obeležavanja desetogodišnjice od martovskog pogroma u Gračanici, Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji postavilo je instalaciju- spomenik sastavljenu od sedam slova, visine 2,5 metra. Kao svojevrsni odgovor  na prištinski spomenik, slova su opremljena fotografijama nestalih i ubijenih Srba od 1998. godine pa naovamo. Tog 17. marta na okupiranom Kosovu, otetom od Srbije, albanski teror je krenuo u poslednji obračun protiv preostalih Srba i njihovih crkava i kuća. Gorelo je na sve strane, lomljene su svetinje, prekopavana groblja i ubijani ljudi. U tri dana nasilja srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira, 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata,  proterano više od 4.000 Srba, izbrisana su dva sela. Otuda su valjda slova na spomeniku New Born, postavljenom u centru Prištine, prekrivena bojama vojničke, maskirne uniforme.