PEČAT NEDELJE

Orden za Šojgua

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je Orden Srpske zastave Prvog stepena ministru odbrane Rusije Sergeju Šojguu tokom njegove ovonedeljne posete Beogradu. Uručujući orden uticajnom ruskom ministru – ukazom mu ga je dodelio još u julu ove godine – Nikolić je Šojguu zahvalio zato što je „na vreme shvatio kako Srbiji treba pomoći“, dodavši da su Srbija i Rusija uvek bolje sarađivale u ratu nego u miru, a da je Šojgu uticao da se to promeni kako bi Beograd i Moskva sarađivali u miru, posebno u ekonomiji.
Pre sastanka kod Nikolića ruski ministar odbrane sastao se sa svojim srpskim kolegom Nebojšom Rodićem. Ministri su potpisali Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, a najavljeno je (kao što je „Pečat“ najavio u prošlom broju) potpisivanje još tri vojna sporazuma Srbije i Rusije. „Pred nama je da uradimo više kada je reč o saradnji u oblasti vojne industrije. Poslednjih 15 do 20 godina smanjio se nivo ove saradnje do drastičnog, rekao bih nepristojnog nivoa i zato treba da to popravimo u najkraćem roku,“ ocenio je Šojgu.
Inače, dan uoči njegovog dolaska u Beograd, ovog ponedeljka državni vrh Srbije se sa direktorom „Gasproma“ dogovorio da izgradnja gasovoda „Južni tok“ u Srbiji počne 24. novembra.

Svedok

Nisu se predsednici Srbije i Hrvatske, Tomislav Nikolić i Ivo Josipović, čestito ni rastali posle Josipovićeve srdačne i prijateljske posete Beogradu, kad, iz Hrvatske stiže vest da je njena vlada ojačala svoj pravni tim za tužbu koju je Hrvatska podnela protiv Srbije zbog navodnog genocida.
A samo dan potom „Blic“ je otkrio i najveće pojačanje u hrvatskoj tužbi protiv Srbije. Protiv Srbije će, naime, u tužbi za genocid svedočiti i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Ona je, navodi list, jedan od tri svedoka protiv Srbije koje je do sada prijavio hrvatski pravni tim.
U izjavi za „Blic“ ovim povodom, dodajmo, Biserko nije demantovala ovu informaciju, rekavši samo „ne mogu da pričam o tome“.

I ja volim pozorište…

Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da i običnim Amerikancima izgleda prija uloga svetskog policajca koju njihova država spremno preuzima kada god joj to odgovara: manje od polovine ispitanika u SAD, tačnije 44 odsto, protivi se prisluškivanju državljana drugih, prijateljskih zemalja.
Istraživanje je sprovedeno tragom zapanjujućih podataka koje je Edvard Snouden izneo otkako je prebegao u Moskvu kako bi upoznao svet sa tajnim „bezbednosnim“ aktivnostima američkih vlasti. Uprkos tome što su Snoudenova svedočenja razumljivo urušila i inače načet ugled njihove države, Amerikanci – kako je pokazalo pomenuto istraživanje, sprovedeno u oktobru – kao da još nisu spremni da se suoče sa duboko zločinačkom delatnošću sopstvene vlade. Istina, otvorena podrška vašingtonskim merama nadzora drugih državnika nije granitna, pošto se 33 odsto ispitanika izjasnilo da pozdravlja prisluškivanje, ali je istraživanje pokazalo da se obični Amerikanci, kao i nebrojeno puta do sada, najlakše odlučuju za prećutnu podršku.
Da se zaista radi o prećutnoj podršci, a ne tek pukoj nezainteresovanosti, videlo se po drugom pitanju u istraživanju: da li podržavate prisluškivanje američkih građana.Čak 54 odsto ispitanika jasno je odgovorilo da se oštro protivi takvim merama protiv sopstvenih državljana.

Igra „jedinice i nule“

Obaveštajna zajednica SAD od samog početka je shvatila da je epoha interneta „zlatni vek“ za elektronsku štijunažu, kazao je prošle nedelje novinarima general Majkl Hajdn, bivši direktor Centralne obaveštajne uprave SAD i Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA). „Prateći burni razvoj telekomunikacija shvatali smo da se ljudski rod pretvara u formu i igru „jedinice i nule“, više nego bilo kada tokom svog postojanja. Drugim rečima, shvatili smo da se i ljudsko znanje pretvara u formu koja je dostupna presretanju“zaključio je, kako prenosi portal „Fakti”, Hajdn.

Slagao glasače i pobedio na izborima!

Teksaski političar Dejv Vilson, pripadnik Republikanske partije i belac, pobedio je na lokalnim izborima u Hjustonu tako što je u kampanji posredno predstavljao sebe kao crnca, pa još i naklonjenog Demokratskoj partiji.
Većinu glasačkog tela u Hjustonu, naime, čine tamnopute pristalice Demokratske partije, zbog čega je Vilsonov tim na reklamnim materijalima sasvim izostavio pravi lik svog kandidata. Na fotografijama koje je Vilsonov tim lepio po gradu, kao i na flajerima koji su deljeni građanima, videli su se isključivo nasmejani crnci, sa porukom koja je glasila: „Molimo vas, glasajte za našeg prijatelja i komšiju Dejva Vilsona“. Mnogi glasači su upravo to i uradili, nemajući pojma da je Vilson u stvari konzervativni belac.
Kampanja je išla dotle da je tvrdila da je Vilsona podržao i Ron Vilson, poznati tamnoputi političar iz Hjustona: samo u dnu flajera, izuzetno sitnim slovima, bilo je pojašnjeno da nije reč o tom Vilsonu, već o Dejvovom rođaku iz Ajove koji se isto zove; očigledno da većina glasača nije zagledala materijal, niti pročitala taj sitni natpis.

Ćirilica ipak no pasaran

Drama sa postavljanjem dvojezičnih tabli u evropskom gradu Vukovaru nastavila se i protekle sedmice, kada su se neoustaški protivnici ćirilice odvažili i na ulične sukobe sa policijom. Dvojica 40-godišnjih Vukovarčana su razbila tablu, posle čega su se sukobili sa policajcima koji su pokušali – a na kraju i uspeli – da ih privedu. Tuča je završena sa dvojicom povređenih, jednim izgrednikom i jednim policajcem.
Privođenje izgrednika razgnevilo je ostale vukovarske demonstrante, koji već sedmicama nasilno protestuju protiv uvođenja dvojezičnih tabli, inače propisanih nekakvim zakonom koji u Hrvatskoj svi različito tumače. Više desetina demonstranata okupilo se ispred stanice policije i bunilo se protiv privođenja izgrednika, a sam protest nije bio nasilne prirode, mada su demonstranti glasnim povicima i uvredama u nekoliko navrata uspeli da spreče portparola vukovarske policije da da izjavu za televiziju.