Iza zelene maske

Piše MARA KNEŽEVIĆ KERN

Šta podrazumeva globalna politika, zacrtana u „Agendi za 21. vek”, koja na prvi pogled izgleda  „uglavnom bezopasno“

Gledajući u ono što dolazi posle 2012. pejzaž budućnosti liči na minsko polje, ispunjeno proricanjima, proklamacijama, prognozama i pustošenjem. Govore nam o nedostatku hrane, vode, energenata – rečju: svaki krug pakla je potvrđen. I pri tom tvrde da je kataklizma dobrodošla za prekobrojno stanovništvo terorisanih i ugnjetavanih… Očigledno je tiranija pala na najniže moguće grane, a naša stvarnost je zatrovana i pretvorena u neprepoznatljivu neprirodnu horor državu… Pozitivno je što je konopac zategnut do pucanja i nastavak je moguć samo u suprotnom pravcu.’Što je mnogo, mnogo je’ – postaje mantra novog doba.“
Ovo je dijagnoza Nikolasa Vesta.

SUOČENI SA AGENDOM Američki političar i aktivista Kristan Haris shvatio je, posle temeljne analize ovog političkog projekta, da se radi o direktnom ataku na ljudska prava i slobode. Nadovezujući se na knjigu Rose Koire – „Iza zelene maske“, on zaključuje da se radi o procesu poznatom pod nazivom komunitarianizam („balansiranje“ ili potčinjavanje individualnih prava pravima zajednice, definisane kao „globalno selo“). A globalno selo 21. veka ima poglavicu, kojeg niko nije birao i koji polaže račune samo korporacijama i NVO lobiju.
„Agenda 21“ sadrži plan aktivnosti za popis i kontrolu zemlje, vode, minerala, biljaka, životinja, zgrada, sredstava za proizvodnju, izvora energije, obrazovnih ustanova, informacija i svih ljudskih bića na svetu. To je globalni plan primenjivan lokalno, a njegova implementacija je dogovorena 1992. na samitu u Riju, pod Bušovim patronatom. Bil Klinton je 1993. ustanovio President’s Council on Sustainable Development (Predsednički savet za održivi razvoj), kako bi omogućio bržu implementaciju ovog projekta u SAD-u. Međunarodna nevladina organizacija International Council for Local Environmental Initiatives (ICLEI), sponzorisana od strane UN, ima za cilj sprovođenje Agende na lokalnom nivou, a njihove delatnosti su definisane poglavljem 28 – Vodič za lokalnu primenu (The Local Agenda 21 Planning Guide). Stanovništvo brojnih gradova i regija u SAD-u, na kojima je primenjen ovaj program, već oseća pogubne posledice globalnog socioekonomskog eksperimenta, kako ekološke, tako i ekonomske. U uzbudljivoj i temeljnoj analizi platforme „Agende 21“, Rose Koire razmotava omot sačinjen od blagoglagoljivih pasaža o „spasavanju planete“, „održivom razvoju“, „pametnom rastu“, „regionalizaciji“,“gustini urbanog razvoja“, ukazujući na mehanizme kojima se postiže nametanje ovog – na prvi pogled „neobavezujućeg“ Sporazuma. Do usvajanja segmenata ovog sveobuhvatnog projekta dolazi uz pomoć Delfi tehnike – proizvodnjom veštačkog konsenzusa u veštački proizvedenoj demokratiji, a čitav proces sprovode samozvani odbori i komisije, formirani od neizabranih lokalnih grupa, sa zadatkom da stvore iluziju o sveopštoj prihvaćenosti.
Gledano iz ove perspektive postaje jasno da mnoge „iznenadne“ političke aktivnosti u Srbiji predstavljaju samo deo globalnog pazla, a jedna od njih je pojava REKOM-a i nametanje ideje o neophodnosti preuzimanja dela državnih prerogativa u ruke samozvanih pravdoljubaca. Iza većine NVO stoji centrala, zadužena za sprovođenje transfera moći (i novca) u ruke pojedinaca i korporacija. Očigledno je da smo suočeni sa „Agendom 21“, samo što nam to još nisu rekli.

[restrictedarea]

 

„GURUI“ PAMETNOG RAZVOJA Rose Koire dokazuje da iza svega stoji novac, a ova maestralno zamišljena pljačka poreskih obveznika omogućava slivanje fondova za OBNOVU (redevelopment) na račune najmoćnijih kompanija, kojima se poverava izrada basnoslovno skupih projekata i zakonskih akata, od kojih stanovništvo nema nikakve koristi. Ovi propisi će se, uz pomoć lokalnih političara, zagovornika regionalizacije, uz privid demokratskog odlučivanja, postepeno implementirati u svako selo, grad, regiju, državu.
Nevladina organizacija International Council of Local Initiatives ICLEI, uspela je da provuče Agendu u 600 američkih gradova, što je dovelo do isisavanja sredstava iz opštinskih fondova, u kojima je preostalo novca samo za policiju i vatrogasce. Sav ostali novac odlazi u REDEVELOPMENT AGENCY FUNDS, obučen da sprovede transfer novca iz lokalnih fondova, onemogućivši stanovništvu pristup sopstvenim sredstvima namenjenim za održavanje bolnica, dečjih igrališta, školskih zgrada.
Gurui „pametnog razvoja“ (smart development) stvorili su još jedan orvelijanski termin: „redevelopment“, kako bi cela stvar dobila na težini. „Budite spremni!“ – upozorava Rose Koire – „Ako kritikujete Agendu 21 optužiće vas da mrzite Planetu, a svaka kritika bi mogla biti proglašena nepatriotskim aktom.“
A evo šta čeka malog čoveka, pri bliskom susretu sa projektom za 21. vek:
– Vlasnici obradivog zemljišta više neće moći da odlučuju o sudbini svog poseda. Uprkos verbalnom zalaganju za agrikulturu, poljoprivrednicima će vremenom biti onemogućeno da se bave poljoprivredom s obzirom na strogo ograničen pristup vodi, uz zabranu sakupljanja kišnice (u 17 država se ovaj zločin već kažnjava zatvorom). Projekat „Divlja zemlja“ (Wildlands) predviđa prenos vlasničkog prava sa farmera na Agricultural Land Trusts, koji novim urbanističkim planovima zabranjuje izgradnju puteva do udaljenih sela, prisiljavajući ruralno stanovništvo na egzodus u gradove.
– Ni vlasnika poseda u gradu ne očekuje bolja sudbina: zakon omogućava „uglednom preduzimaču“ da preuzme posed protiv volje vlasnika, i preda ga ili proda privatnom „razvijaču posla“ (developer). Ovo se postiže proglašavanjem delova grada „ruiniranim“ (blighted), što povlači ukidanje svih fondova za održavanje infrastrukture, sa ciljem da se ubrza propadanje kvarta ili čitavog grada (često i čitavih država) i snizi cena zemljišta. Za to vreme će građani dobiti savremenu uličnu rasvetu (kamere i prislušne uređaje) i popločane kolovoze, kako bi kroz preduzetničke delatnosti još jednom okrenuli novac. Posmatrano iz tog ugla, moguće je naslutiti razlog za rasipanje novca na beogradske drvorede (posle uništavanja starih), proširenje kolovoza, popločavanje trotoara (pločama koje su se podigle pre tehničkog prijema radova). Javašluk ili strategija?
– Deo „Agende 21“, posvećen socijalnoj jednakosti, uspostavlja jednakost u bedi, a poslušnost se trenira zabranjivanjem sve većeg broja aktivnosti, uključujući pušenje i konzumiranje alkoholnih pića, kao i „nebrigu“ o deci i kućnim ljubimcima (novi zakoni omogućavaju nasilno oduzimanje dece, bez obaveze da se „nebriga“ dokaže). Kažnjiva je i vožnja automobilom, kad je moguće voziti bicikl, nepoštovanje svojevrsnog policijskog časa, neodazivanje pozivu na „obavezno volontiranje“.

ZELENA VLADA U SENCI „Pametan rast“ promovišu privatni osnivači, na čelu sa korporacijom Simens (profitira na razvoju „pametnih el.mreža“) i brojne fondacije uključene u zdravstvo, građevinarstvo, finansije. Rosa Koire tvrdi da je došao čas za ujedinjenje svih pokrete otpora uvođenju globalne diktature, bez obzira na političku pripadnost. „Prvo osvešćenost, pa akcija“, kaže Rosa, optužujući Amerikance za „lenjost i gubitak dragocene energije koja ih je pokretala na pobunu tokom Vijetnamskog rata“. Za sada su se pobunili samo stanovnici Oklahome, tražeći izbacivanje ICLEI iz zemlje, a Rosa se nada da će i ostali ubrzo shvatiti o kakvoj se prevari radi.
I Srbija je duboko zabrazdila u „održivi razvoj“, što je rezultiralo predajom gradova varvarima, koji već više od dve decenije siluju gradske četvrti, urbanistički definisane po meri čoveka, da bi nadgradnjom, dogradnjom i zaposedanjem parkova i javnih sportskih terena, pretvorili prestonicu u mravinjak sklepanih arhitektonskih nakaza, uz sistematsko uništavanje dvorišta, bašti i pošumljenih površina. Mislili smo da nam se to dešava „zato što smo mimo sveta“ – primitivni i nedostojni boljeg života, ne shvatajući da je grad mravinjak, nakrcan ljudima izbačenim iz prirodne sredine, krajnji cilj autora Agende za 21. vek (sprovedene na balkanski način).
Na listi 178 zemalja, potpisnica saglasnosti na globalnu diktaturu, nalaze se i bivše jugoslovenske republike Slovenija i Hrvatska, kao i Jugoslavija (nejasno šta bi to za nas moglo da znači). Većina stanovnika još nije primetila da su izgubili suverenitet nad obrazovnim sistemom, tržištem energenata, saobraćajnim sistemom, organizacijom državne administracije, sistemom zdravstvene zaštite, proizvodnje hrane… Specifičnu formu otpora primenio je gradić Maine Town (SAD), proglasivši „suverenitet hrane“, čime se meštanima garantuje pravo da mogu neometano da „proizvode, prerađuju, prodaju, kupuju i konzumiraju lokalno proizvedenu hranu, po sopstvenom izboru“.
I osvešćena elita je smogla snage da formira „zelenu vladu u senci“ (The Green Shadow Cabinet ), okupivši oko zajedničkog projekta sto uglednih ljudi: naučnika, radničkih vođa, lekara, umetnika, veterana… nezadovoljnih disfunkcionalnom vladom u Vašingtonu, čiji je program usmeren ka zaštiti prirode i stavljanju potreba naroda ispred profita velikih korporacija.

[/restrictedarea]