Gde Broz stade, tu Nojkić produži

Piše Miodrag Zarković

Prvih dana maja zahuktala se prljava kampanja protiv nepokornih predstavnika kosmetskih Srba, kampanja čije je temelje udario krvoločni jugoslovenski diktator

Dok su se pravoslavni vernici protekle subote pripremali za proslavu Hristovog vaskrsenja, fanatični Jugosloveni – vazda okupljeni u Beogradu – pokušavali su da ožive njihovog nikada prežaljenog Josipa Broza. Ovog 4. maja su godišnjicu Brozove smrti iskoristili, reklo bi se, čak i glasnije nego minulih leta: bilo je zbilja nemoguće izbeći nebrojena televizijska podsećanja na njegov lik i delo, koji su očigledno zaštićeni koliko su bili i za Brozova života.
Svoj doprinos je, dabome, spremno dao i RTS, tako što je u „Dnevniku“ tog dana prikazao poduži prilog o Kući cveća i njenim mnogobrojnim posetiocima. Taj prilog beše duži i udarniji od, poređenja radi, priloga o turističkim lepotama Srbije, koji je usledio u istoj emisiji.
Nikome od televizijskih poslenika koji su dotičnog datuma lili suze za svojim voljenim Maršalom, nije, naravno, ni na pamet palo da prirede kakav suštinskiji osvrt na Brozovo smrtonosno nasleđe, koje Srbiju nastavlja da proganja i razara čak i danas, 33 godine od kako je krvoločni diktator nekažnjen napustio ovaj svet. Nikome nije palo na pamet da podseti gledalište na to da je pogibeljnu dramu oko Kosova i Metohije započeo upravo Broz sa svojim saradnicima, kada je jedino Srbiji od šest jugoslovenskih republika nametnuo kobni jaram u vidu dve pokrajine. Ne, sve što dobismo od vrlih televizijskih stvaralaca, pa i na našim novcem plaćenom RTS-u, jesu pohvale na račun turističke atraktivnosti krvolokove grobnice, te balavo oduševljenje „hodočasnika“ iz Kuće cveća.
Tako da je samrtnički spokoj, s kojim neshvatljivo veliki deo javnost odbija da uopšte razmišlja o pitanjima srpske državnosti i nacionalnih interesa, lakši za razumeti ako se ima u vidu da medijskom pozornicom vedre i oblače jedinke koje su i dalje odane jedino i samo – pionirskoj zakletvi Josipu Brozu.

[restrictedarea] ***
Kolikog je maha uzela ta ravnodušnost prema srpstvu, a naročito prema Kosovu i Metohiji kao poprištu na kojem se odlučuje o današnjoj sudbini srpstva, videlo se takođe u „Dnevniku“, samo tri dana kasnije, 7. maja. Na početku emisije, u prilogu o briselskim razgovorima timova za primenu briselskog dogovora, kameri RTS-a obratio se Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije, koji je – bez ikakvog potpitanja novinara ili zahteva za pojašnjenjem – dao sledeću, krajnje uznemirujuću izjavu:
„Srpska delegacija je u ovim pregovorima koje smo danas vodili predstavnicima Evropske komisije predložila otpočinjanje dijaloga na najvišem političkom nivou, o onim suštinskim, životnim pitanjima, koja nisu rešena privremenim sporazumom, kao što su pitanje imovine, pitanje položaja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, i pitanje stvaranje uslova za učešće predstavnika srpske zajednice u centralnim institucijama vlasti.“
Kakav je Briselski sporazum, Đuriću? Privremeni? Šta vam sad pa to znači? Do kada će sporazum da važi? Na koji rok je potpisan? Šta sledi posle njega?
Da li biste, Đuriću, bili dovoljno ljubazni da – privremeno – koristite još nekome i nečemu osim svojoj stranci i njenim šefovima, pa izvoleli da sa narodom podelite nešto od tih vaših korisnih saznanja?
Da li biste, Javni servise, blagoizvoleli da se – takođe privremeno – potrudite da vlastodršcima postavljate pitanja koja su em svrsishodna, em krajnje razumljiva i opravdana, a koja inače sramno prećutkujete, možda zato što vas, još sramotnije, nimalo ne zanima tema kojom se bavite?
***
B92 zato ne prestaje da postavlja prava pitanja. Ali, obavezno pogrešnim ljudima!
Tako je, na primer, u emisiji „Kažiprst“, 7. maja, Suzani Trninić gostovao Ranđel Nojkić, glavni kadar Srpskog pokreta obnove (stranke nezaobilazne u svakoj srpskoj pogibelji za poslednjih dvadesetak godina). Postavila je voditeljka Nojkiću mnoga zanimljiva pitanja, ali, pošto ih je postavila Nojkiću, sve pade u vodu, jer gledalište nije dobilo niti jedan smislen odgovor, već samo još jedno ponavljanje izanđalih budalaština o „realnosti“ i „kriminalu“ na severu Kosmeta.
Evo dela razgovora o svojevremenim barikadama, koji je prerastao u malu raspravu o besramnoj promeni politike danas vladajućih stranaka:
B92: Ali, nije jedini Borko Stefanović podržavao te barikade na severu Kosova…
Nojkić: Znam šta hoćete da me pitate. Hoćete da kažete da ih je podržavala i sadašnja vlast.
B92: Pa, zar nije?! Zar nisu i te stranke?
Nojkić: Jeste, ali su oni bili u opoziciji tada i borili su se za poziciju. Na isti način kako su se borili prethodni. I ne mogu u tom smislu da zamerim njima, zato što su oni kad su seli u te vruće stolice, videli kakva je situacija i onda su zapravo shvatili realnost…
Zaista, kakav razgovor možete da vodite sa čovekom poput Nojkića, koji je u stanju da pod punom svešću izjavi ovo što je izjavio?! Nikakav, jašta. Jalov razgovor, čija svrha kao da je samo u tome da dodatno sludi inače sluđenu javnost, tako što će da je još malo zagadi uvredljivim lažima o Srbima sa severa Kosmeta.
Sve ovo bi, svakako, izgledalo daleko drugačije, kada bi B92 hteo/smeo da ista ova pitanja koja postavlja Nojkiću i njemu sličnima, uputi i suprotnoj strani, tj. nekome od predstavnika Srba sa severa Kosmeta. Ako već hoće da se bavi „kriminalom“ u četiri severne opštine, valjalo bi da pred svoje kamere postave i nekoga ko zastupa te četiri opštine. Tačno je da neki zastupnici iz razumljivih razloga odbijaju saradnju sa B92, perjanicom grozno prljave kampanje protiv kosmetskih Srba, ali ima ih i koji bi pristali na razgovor, recimo Radenko Nedeljković (kadar DS-a inače, ali oštar protivnik kosmetske politike i prethodne vlade i današnje). Takav sagovornik bi imao daleko više prava da priča o stavu četiri severne opštine, nego što ih ima ovejani licemer i klevetnik Ranđel Nojkić. [/restrictedarea]