Ilija Kramnik: Novi bombarder dobija oblik

Razvoj naprednog vazduhoplovnog sistema dalekometne avijacije (PAK DA), koji 2020-30. godine treba da zameni avione Tu-95MS i Tu-22M3 (najsavremeniji bombarder Tu-160 ostaje u naoružanju), ponovo je u centru pažnje diskusija u štampi. Prema nekim informacijama, Ratno vazduhoplovstvo je već odabralo oblik nove letelice. To će biti avion malog radarskog odraza, velikog doleta sa podzvučnom brzinom. Prema podacima javnih glasila, projekat aviona radi OKB „Tupoljev“.

Ovijeno velom tajne

Sasvim je moguće da se neće potvrditi informacije koje navodi štampa. Ruska vojska i specijalne službe veoma profesionalno umeju da kriju svoje prave planove. Neki podaci, koje navodi štampa, izazivaju sumnju među ekspertima. Pre svega je to izazvano stanjem KB „Tupoljev“, koji danas, prema mišljenju niza stručnjaka, nije spreman da samostalno da ostvari projekat sa tim zahtevima. S tim u vezi se iznose pretpostavke, da će jedan od učesnika kooperacije (a možda čak i vodeći projektant) biti OKB ‘“Suhoj“ koji ima iskustvo projektovanja teških letelica, iako njihovi dalekometni bombarderi nisu uvedeni u naoružanje.

Pretpostavlja se da će razvoj PAK DA možda biti osnovan na iskustvima, koja su stečena prilikom izrade lovca pete generacije T-50 u okviru projekta PAK FA. Tako da teški bombarder može biti opremljen sa četiri motora AL-41 (proizvod 129), analogan motorima, kojima će biti opremljen serijski lovac T-50.

Pri tom novi bombarder će imati bojevo opterećenje približno na nivou aviona Tu-22M (u okviru 20 tona) i dolet približan doletu Tu-160.

Podzvučne, supersonične, hipersonične brzine

Možda bi trebalo staviti pod sumnju i tvrdnje, da će brzine novog aviona biti podzvučne.

Treba uzeti u obzir, da će perspektivni bombarder zameniti strateški Tu-95, ali i dalekometni bombarder Tu-22M, a jedan od njegovih zadataka je bio borba protiv jedinica ratne mornarice protivnika. A za to je nadzvučna brzina prekopotrebna. Nova letelica mora imati mogućnost prodora kroz PVO protivničkih brodskih formacija i uklanjanja od napada lovaca sa nosača aviona.

U isto vreme praktično neverovatno izgleda razvoj aviona sa hipersoničnom brzinom. Osim tehničkih pitanja prilikom razvoja, on će imati i astronomsku vrednost u proizvodnji. S tim u vezi, njegova serijska proizvodnja (u okviru 120-150 jedinica) biće neostvariva.

Rusija je nasledila od SSSR ogromno iskustvo u razvoju i korišćenju supersoničnih aviona za dalekometnu avijaciju Ratnog vazduhoplovstva i morsku avijaciju opremljenu raketama. Slično rešenje će se potpuno uklapati u logiku razvoja ove vrste naroužanja. Platforma sa velikim dometom leta i nadzvučnom maksimalnom brzinom može biti korisna i kao izviđački avion za navođenje na cilj za Ratnu mornaricu Rusije. Ratna mornarica, kao i ranije, ističe vatrenu moć raketnih brodova i podmornica. Za ove borbene jedinice, postojanje spoljnog sredstva za navođenje je kritično važan elemenat.

Koliko su ova razmišljanja u skladu sa tokom misli rukovodstva Ministarstva odbrane Rusije i Ujedinjene korporacije avionske industrije – sada je teško reći. Uostalom nije preostalo mnogo vremena za čekanje, – novi avion će poleteti do kraja ove decenije.

Glas Rusije