TRAGIČNI OTISAK

Piše Nataša Anđelković

Novija ukrajinska književnost koja je još mnogo vremena posle pada gvozdene zavese ostala iza nje, naišla je na prijem na Zapadu tek sa prodorom energične, obrazovane, slobodoumne književnice Oksane Zabužko. Intelektualnoj javnosti u Ukrajini Zabužko je bila poznata pre svega po svojim angažovanim filozofskim esejima u kojima je sprovodila tezu o ukrajinskom nacionalnom identitetu, emancipaciji od sovjetske prošlosti i uklopljenosti u evropski kontekst. Veliki broj njenih tekstova je preveden i objavljen u stranim časopisima, iz čega je usledio njen angažman kao gostujućeg profesora na mnogim američkim univerzitetima.
Iako je u književnosti bila prisutna svojim knjigama poezije, tek sa romanom difuzne forme „Terenska istraživanja ukrajinskog seksa“ Zabužko je zauzela vodeće mesto na domaćoj sceni i neverovatnom brzinom postala bestseler pisac i na Zapadu. Ova knjiga je nastala upravo tokom vremena provedenog u Americi, gde je na Univerzitetu „Pensilvanija“ predavala savremenu ukrajinsku književnost. Iskustvo stranca u novoj sredini, intelektualca najamnika, istočnog Slovena na Zapadu, Zabužko je prenela u svoju knjigu, ali ne samo kao temu već i kao specifičnu formu. Njen roman je neka vrsta „romana bez romana“, priča o predavanjima na Univerzitetu i priča nastala iz predavanja. Konzervativna ukrajinska kritika je imala zamerke na ovakvu formu i eksplicitno razotkrivanje tabua, poput postojanja slobodnih muško-ženskih odnosa mimo tradicionalnih bračnih ili vanbračnih zajednica. Upravo to što je u prvi mah dočekano s podozrenjem i neslaganjem, kod široke čitalačke publike naišlo je na potvrdu i odobravanje. Zabužko je ovim delom želela da pokaže koliko je još uvek teško biti žena u Ukrajini, jer ova zemlja nije prošla kroz feminističku revoluciju i emancipaciju šezdesetih i sedamdesetih godina kao sve druge zemlje. Zato su ova knjiga i njen uspeh izazvali šok kod starije, rigidne ukrajinske populacije.
Preispitivanje ženske seksualne slobode i emancipacije u njenom romanu je vrlo savesno, a istovremeno i parodijsko i potresno.
Izlomljena kroz fleševe sećanja junakinje, savremena prozapadna Ukrajina meša se sa sovjetskom prošlošću iz koje je nastala. Tragajući za sopstvenim, ženskim bićem, ona traga i za bićem svoje zemlje, ali kao što ga ne nalazi u ruskom periodu koji označava kao neslobodan i kolonizatorski, ne pronalazi ga ni u novoj evropskoj eri. Sovjetski logori, stanovi koji se prisluškuju, radio-stanice koje se krišom slušaju i koje rađaju neslobodne, uplašene i odljuđene ljude, a ubijaju narodni duh, narodno jedinstvo i specifičnosti, imaju svoj pandan u „slobodnom“, ali globalizovanom svetu, jednako unifikovanom i obezličenom.
Junakinja Oksane Zabužko, koja je simbol savremene žene, ali i personifikacija Ukrajine, oslikana je kao samosvesna i slobodna, ali duboko ranjena i usamljena – kako životno, tako i filozofski i istorijski. vzяtь zaйm na dlitelьnый srozaйm onlaйn s prosročkamizaйm v mikrofinansovoй organizacii