ТРАГИЧНИ ОТИСАК

Пише Наташа Анђелковић

Новија украјинска књижевност која је још много времена после пада гвоздене завесе остала иза ње, наишла је на пријем на Западу тек са продором енергичне, образоване, слободоумне књижевнице Оксане Забужко. Интелектуалној јавности у Украјини Забужко је била позната пре свега по својим ангажованим филозофским есејима у којима је спроводила тезу о украјинском националном идентитету, еманципацији од совјетске прошлости и уклопљености у европски контекст. Велики број њених текстова је преведен и објављен у страним часописима, из чега је уследио њен ангажман као гостујућег професора на многим америчким универзитетима.
Иако је у књижевности била присутна својим књигама поезије, тек са романом дифузне форме „Теренска истраживања украјинског секса“ Забужко је заузела водеће место на домаћој сцени и невероватном брзином постала бестселер писац и на Западу. Ова књига је настала управо током времена проведеног у Америци, где је на Универзитету „Пенсилванија“ предавала савремену украјинску књижевност. Искуство странца у новој средини, интелектуалца најамника, источног Словена на Западу, Забужко је пренела у своју књигу, али не само као тему већ и као специфичну форму. Њен роман је нека врста „романа без романа“, прича о предавањима на Универзитету и прича настала из предавања. Конзервативна украјинска критика је имала замерке на овакву форму и експлицитно разоткривање табуа, попут постојања слободних мушко-женских односа мимо традиционалних брачних или ванбрачних заједница. Управо то што је у први мах дочекано с подозрењем и неслагањем, код широке читалачке публике наишло је на потврду и одобравање. Забужко је овим делом желела да покаже колико је још увек тешко бити жена у Украјини, јер ова земља није прошла кроз феминистичку револуцију и еманципацију шездесетих и седамдесетих година као све друге земље. Зато су ова књига и њен успех изазвали шок код старије, ригидне украјинске популације.
Преиспитивање женске сексуалне слободе и еманципације у њеном роману је врло савесно, а истовремено и пародијско и потресно.
Изломљена кроз флешеве сећања јунакиње, савремена прозападна Украјина меша се са совјетском прошлошћу из које је настала. Трагајући за сопственим, женским бићем, она трага и за бићем своје земље, али као што га не налази у руском периоду који означава као неслободан и колонизаторски, не проналази га ни у новој европској ери. Совјетски логори, станови који се прислушкују, радио-станице које се кришом слушају и које рађају неслободне, уплашене и одљуђене људе, а убијају народни дух, народно јединство и специфичности, имају свој пандан у „слободном“, али глобализованом свету, једнако унификованом и обезличеном.
Јунакиња Оксане Забужко, која је симбол савремене жене, али и персонификација Украјине, осликана је као самосвесна и слободна, али дубоко рањена и усамљена – како животно, тако и филозофски и историјски. взять займ на длительный срозайм онлайн с просрочкамизайм в микрофинансовой организации

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *