Američki kongres zabranio prikazivanje holivudskih klasika

Vašington, 15. 01. 2013. godine (Be92) – Posle žučne rasprave koja se podigla oko izazivanja nasilja vezanim za film, a naročito za novo Tarantinovo ostvarenje „Đangova osveta“, grupa američkih kongresmena učinila je sve da se Tarantinu zabrani snimanje filmova. Međutim, nisu dobili većinu zbog, kako je naveo Džordž Benson (jedan od inicijatora ove ideje) jakog holivudskog lobija.
Ipak, kao satisfakciju, Kongres je izglasao drugi predlog ove skupine, a to je da se zabrani prikazivanje holivudskih klasika iz tridesetih, četrdesetih, pedesetih, šezdesetih, pa i sedamdesetih godina prošlog veka zbog pušenja. U obrazloženju ove zabrane stoji da ljudi u tim filmovima toliko beskrupulozno puše cigarete, lule i cigare kao da je to nešto sasvim normalno. U većini filmova koji su čak nagrađivani „Oskarom“, glavni protagonisti, dakle ne negativci, duvane čak i u zatvorenim prostorijama. Navodi se primer filma Frenka Kapre „Dogodilo se jedne noći“ iz 1934. Godine, u kojem Klark Gejbl i Klodet Kolber puše kroz ceo film, a vrlo često u hotelskim sobama, dok u jednoj sceni Gejbl puši čak i u krevetu.
„Oko ovog pitanja ipak su svi morali da se slože“, naveo je Benson „jer ispada da je pušenje nešto sasvim normalno i mladima bi moglo da posluži kao uzor ukoliko im slučajno padne na pamet da gledaju neki od ovih filmova koji su piratski dostupni za gledanje na Internetu. Ukoliko se dogodi da na nečijem hard-disku pronađemo neki od filmskih klasika, vlasnik će odgovarati kao za posedovanje dečje pornografije.“ Prema važećim američkim zakonima, zaprećene kazne se kreću od šest do petnaest godina zatvora.

[restrictedarea]

Đilas pobrkao sebe sa Hitlerom

Beograd, 16. 01. 2013. godine (Be92) – Na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare gradonačelnik Beograda i predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas žalio se što ga mnogi porede sa Hitlerom i naveo većinu zločina koje je ovaj nacistički vođa učinio tokom svog burnog života. Usput je tužio i list „Kurir“, jedan od retkih dnevnih listova koji se ne nalaze u njegovom vlasništvu, što ga poredi sa Hitlerom.
Povodom ovog događaja oglasio se i vlasnik „Kurira“ Aleksandar Rodić izjavom: „Đilase, ne možeš nas potkupiti“, navevši sve malverzacije koje je uradila Đilasova firma „Dajrekt medija“ vezane za pokušaje kupovine ovog dnevnika.
Međutim, istom prilikom, danas se oglasila i grupa građana „Nećemo Đitlera“ saopštenjem u kojem se navodi da niko nigde Đilasa nije poredio sa Hitlerom, i da to ni on sam nikako ne može da dokaže.
„Đilas je verovatno pogrešno pročitao brojne napise na blogovima, ‚Fejsbuku‘, ‚Tviteru‘, komentarima u slobodnim medijima i slično, gde ga svi nazivaju Đitlerom, a ne Hitlerom. Autor ovog nadimka nije poznat, kao što nije poznat autor većine viceva, narodnih poslovica, pesama, zagonetki i slično. Autorstvo se tradicionalno u tim slučajevima pripisuje narodu. „Svaki političar na ovom svetu ima neki nadimak u narodu, pa tako i Đilas, i ne vidimo šta tu ima sporno“, kaže se u saopštenju ove grupe građana.
U nastavku proglasa ističe se da nije čudo da se baš Đilas buni što ima svoj nadimak, jer je upravo on taj koji je najosetljiviji na slobodu javnog mišljenja. Čak su i diktatori imali svoje nadimke kroz istoriju, ali im nije padalo na pamet da se zbog toga potežu po sudovima. I Tita su zvali Bravar, Ćopavi i slično, danas Dačića zovu Koferče, Đelića – Miki Maus, Tomu Nikolića – Toma Grobar i slično.
„Zamislite kad bi svi oni tužili nepoznate autore svojih nadimaka… Na šta bi to ličilo?“, zaključuje se na kraju saopštenja.

[/restrictedarea]