„Нуклеарне очи“ чувају здравље

Разговарала Наташа Јовановић

Шта је то ПЕТ центар, у којој мери најсавременији апарат може да дијагностикује малигна обољења и предвиди њихово даље ширење, те који је пут радиоактивне супстанце од произвођача до пацијента, појашњава доктор Владимир Обрадовић, директор Центра за нуклеарну медицину

Савремена нуклеарна медицина је знамење будућности која је стигла. Праћење уживо најфинијих процеса на нивоу ћелије, некада незамисливо, данас је свакодневна пракса. Захваљујући ПЕТ-у, који представља највиши технолошки домет у дијагностици, најтежа обољења откривају се са готово непогрешивом тачношћу. Отуда се значај сваке здравствене установе у свету мери по томе да ли поседује ПЕТ или не. Национални ПЕТ центар, у склопу Центра за нуклеарну медицину Клиничког центра Србије, постоји од 2009. године.
Како функционише овај центар, на који начин се дијагностикују обољења, те ко од пацијената и када тражи помоћ врхунских стручњака који раде на ПЕТ-у, разговарали смо са проф. др Владимиром Обрадовићем, специјалистом нуклеарне медицине, редовним професором Медицинског факултета у Београду и директором Центра за нуклеарну медицину.

Какве све могућности у дијагностици болести и њиховом даљем лечењу нуди ПЕТ?
ПЕТ центар је установа у којој се врши позитронска емисиона томографија (ПЕТ), врхунска техника која пружа изузетне могућности у дијагностици најтежих обољења, која су истовремено и најчешћа. Она истовремено пружа и огромне могућности за биомедицинска истраживања на молекуларном нивоу. Реч је о врсти снимања које се базира на примени радиоактивних изотопа који емитују позитронско зрачење. Наиме, различита биолошки активна једињења се обележавају тим позитронским емитерима и убризгавају у крв. Регистровањем зрачења помоћу специјалних уређаја, у прилици смо да посматрамо суптилна дешавања на ћелијском и молекуларном нивоу. Зато ПЕТ припада савременој молекуларној медицини. На тај начин ми дијагностикујемо различите облике канцера, затим специфичне болести мозга, а ПЕТ је од великог значаја и за дијагностику коронарне болести срца. Дакле, најчешће и најтеже болести долазе на ПЕТ дијагностику. Национални ПЕТ центар, иако засад поседује само један ПЕТ/ЦТ уређај за снимање, има инфраструктуру изграђену за две такве машине, као што налаже пракса у свету. Уређај који поседујемо обезбеђује истовремено ПЕТ и ЦТ снимање. Захваљујући томе, на добијеним комбинованим снимцима се приказују како функционалне, тако и структурне промене, што све заједно повећава прецизност ове дијагностике.

Да ли је онкологија најзаступљенија у овој дијагностици?
Онкологија представља 80 одсто наше дијагностике, док тренутно у преосталих 20 одсто спада неурологија, где ова метода даје изванредне резултате у дијагностици различитих деменција, од којих је данас најпознатија Алцхајмерова болест, потом паркинсонизма и епилептичних жаришта. Када је реч о испитивањима у кардиологији, која још нисмо започели, ПЕТ је метода која даје најбоље податке о виталности срчаног мишића и изузетно је важна код процене која би терапија требало да се примени код ових болесника.
Каква је разлика између ПЕТ-а и других метода дијагностиковања обољења?
Магнетна резонанца, скенер и ултразвук, који су данас у технолошком смислу напреднији него што је то био случај раније, имају значајну улогу код дијагностификовања малигних и других обољења. Међутим, изузетност ПЕТ-а лежи у чињеници да се помоћу ове технике, када је у питању на пример онколошки пацијент, види функционално („живо“) туморско ткиво и добија поуздана информација о томе где се тумор евентуално проширио. Дакле, не само да га дијагностикујете као почетну болест, већ прецизно видите да ли је тај процес дао регионалне или друге метастазе. С обзиром на то да ПЕТ-ом видимо функционално туморско ткиво, овом методом можемо прецизно да пратимо и ефекте примењене терапије. Ако је терапија успешна, туморско ткиво се више неће видети. Отуда је ПЕТ од велике вредности за праћење развоја болести и ефеката терапије, и представља завршни терцијерни ниво дијагностике. Међутим, требало би имати casino online у виду да употреба радиоактивних супстанци, на којима се заснива примена ПЕТ-а, захтева њихову што бржу примену због радиоактивног распада којем подлежу. Зато је, у ситуацији када смо принуђени да из иностранства увозимо и користимо само једну од њих, сваки минут пута од производне лабораторије до наших пацијената драгоцен.

[restrictedarea]

Можете ли читаоцима да приближите тај поступак?
За обележавање такозваних радиофармака, односно супстанци које се примењују за ПЕТ испитивања, најчешће се користе радиоактивни изотопи флуор-18, угљеник-11, азот-13 и кисеоник-15, који се производе у такозваним циклотронима. Захваљујући интензивном развоју данас је на располагању око 300 таквих радиоактивних препарата, од којих су многи већ ушли или ће ускоро ући у клиничку примену, а велики део се примењује у научним истраживањима. Док радиофармаци обележени флуором-18 могу да се допремају са стране јер подлежу споријем радиоактивном распаду, радиофармаци у чијем су саставу угљеник-11, азот-13 или кисеоник-15 због веома брзог радиоактивног распада морају да се производе на лицу места и у тренутку примене. Зато, савремени центри који примењују ПЕТ дијагностику у пуном обиму морају да поседују сопствени (медицински) циклотрон са пратећом лабораторијском опремом. То је уређај у којем се бомбардују специјалне мете убрзаним наелектрисаним честицама и добијају поменути позитронски емитери. Њима се потом у пратећој лабораторији обележавају различита једињења која даље примењујемо у ПЕТ испитивањима. С обзиром на то да тренутно не поседујемо циклотрон, ми смо у ситуацији да дневно увозимо и користимо само ФДГ, радиофармак обележен флуором-18.

Да ли би и колико набавка циклотрона смањила трошкове испитивања?
Куповина циклотрона знатно би умањила трошкове, омогућила рад у три смене, као и коришћење свих позитронских емитера, укључујући оне које због брзог радиоактивног распада не можемо да увеземо, међу којима је најнеопходнији угљеник-11. Тиме би се значајно проширила примена ПЕТ-а у болестима у којима радиофармак обележен флуором-18, којим сада располажемо, не даје одговарајуће резултате. Циклотрон са пратећом лабораторијом је мала фабрика радиоактивних лекова. Цена овог уређаја заједно са специјалним објектом у којем се смешта – износи око пет милиона евра. То није мала цифра када је у питању здравство, али је то једини начин да се обезбеди пуна примена ове дијагностике код нас. Данас, у постојећим условима, једно ПЕТ испитивање кошта преко 1.000 евра, јер само доза увозног ФДГ-а износи око 600 евра. Када будемо поседовали циклотрон, испитивање ПЕТ-ом ће бити дупло јефтиније, а моћи ће да се прими два до три пута већи број пацијената.

Наша земља је увек имала врхунске стручњаке у медицини. Колико је њих данас обучено за рад на ПЕТ-у?
У пракси је честа ситуација да се набаве машине, али се не мисли на то да ли постоје одговарајући стручњаци за њихову примену, нити се на време обезбеђује простор у којем ће се оне инсталирати. Ми смо прво кренули са едукацијом још од 2005. године, тако што смо остварили пројекте техничке сарадње са Међународном агенцијом за атомску енергију. Захваљујући томе 12 наших људи је благовремено едуковано у водећим европским центрима за ПЕТ. Слободан сам да истакнем да ми располажемо са изванредним стручњацима нуклеарне медицине. Међу њима су професори и сарадници Медицинског факултета Универзитета у Београду, који објављују радове у светским часописима и који учествују у веома плодној међународној сарадњи. Такође, међу кадровима којима располажемо нису само лекари специјалисти нуклеарне медицине, већ и радиолошки техничари, електроинжењери, физичари, физикохемичари и хемичари. Свако од њих има свој део посла у оквиру ове сложене дијагностике. Захваљујући свему томе ми смо добили организацију Балканског конгреса нуклеарне медицине, који ће бити одржан маја месеца идуће године у Београду, и то је највећи скуп из ове области икада одржан у целом региону. То је својеврсно признање нашој нуклеарној медицини. Дакле, наши кадрови су одлични, а благовремено је изграђен и одговарајући објекат који задовољава све светске стандарде. Простире се на 700 квадрата и има просторије за припрему доза, посебне боксове где се пацијентима дају дозе и где они леже око један сат пре снимања. Захваљујући резултатима који стоје иза нас, ми смо акредитовани и као европски центар за едукацију из ПЕТ-а, на шта смо посебно поносни.

Колико је до сада пацијената прошло кроз овај центар?
До сада је кроз Национални ПЕТ центар прошло неколико хиљада пацијената. Материјал стиже једанпут дневно и имајући у виду време полураспада супстанце коју користимо, време њеног транспорта и чињеницу да тај материјал од тренутка производње сме да се употребљава максимално десет сати, можемо да примимо максимално 12 пацијената дневно. Овог тренутка листа чекања износи до два месеца. Међутим, притисак на ПЕТ центар сваким даном је све већи. Пацијената има све више, делом због тога што се појава неких болести повећава, а делом и зато што су сада и доктори боље информисани о ПЕТ-у.

Каква су ваша искуства?
Којих обољења карцинома највише има?
Највећи број пацијената који се дијагностикују у нашем ПЕТ центру су пацијенти са малигним лимфомима, карциномима плућа и малигним туморима дигестивног тракта. А када је неурологија у питању, то су деменције, паркинсонизам и епилепсије.
Да ли феномен психосоматике поред наследног фактора може да утиче на мултипликацију болести?
И наследни и спољни утицаји средине, као и хронични стрес заједно утичу на појаву болести. Од великог утицаја на развој малигних болести су различите канцерогене материје које се, због неконтролисане употребе пестицида и других хемијских агенаса, налазе у храни и води. Из тог разлога веома је важна и едукација становништва у вези са овим питањем, а посебно пољопривредника и других произвођача хране.

Како саопштавате дијагнозу? Где је граница шта би требало рећи, а шта не? Да ли је то правно регулисано?
Данас преовлађује став да се, осим у изузетним случајевима, пацијенту саопштава дијагноза. То није, међутим, задатак нас који примењујемо одређене врсте дијагностике, већ клиничара који воде пацијента. Ипак, има позитивних изузетака. Тако је пре неколико дана отац девојке која је имала преглед код нас с нестрпљењем чекао на резултат ПЕТ-а који је био пресудан за коначну дијагнозу. Када сам му рекао: „Не брините, није ништа“, загрлио ме је и заплакао. Жао ми је што не могу свакоме да кажем исто то.

[/restrictedarea]