„Nuklearne oči“ čuvaju zdravlje

Razgovarala Nataša Jovanović

Šta je to PET centar, u kojoj meri najsavremeniji aparat može da dijagnostikuje maligna oboljenja i predvidi njihovo dalje širenje, te koji je put radioaktivne supstance od proizvođača do pacijenta, pojašnjava doktor Vladimir Obradović, direktor Centra za nuklearnu medicinu

Savremena nuklearna medicina je znamenje budućnosti koja je stigla. Praćenje uživo najfinijih procesa na nivou ćelije, nekada nezamislivo, danas je svakodnevna praksa. Zahvaljujući PET-u, koji predstavlja najviši tehnološki domet u dijagnostici, najteža oboljenja otkrivaju se sa gotovo nepogrešivom tačnošću. Otuda se značaj svake zdravstvene ustanove u svetu meri po tome da li poseduje PET ili ne. Nacionalni PET centar, u sklopu Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije, postoji od 2009. godine.
Kako funkcioniše ovaj centar, na koji način se dijagnostikuju oboljenja, te ko od pacijenata i kada traži pomoć vrhunskih stručnjaka koji rade na PET-u, razgovarali smo sa prof. dr Vladimirom Obradovićem, specijalistom nuklearne medicine, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktorom Centra za nuklearnu medicinu.

Kakve sve mogućnosti u dijagnostici bolesti i njihovom daljem lečenju nudi PET?
PET centar je ustanova u kojoj se vrši pozitronska emisiona tomografija (PET), vrhunska tehnika koja pruža izuzetne mogućnosti u dijagnostici najtežih oboljenja, koja su istovremeno i najčešća. Ona istovremeno pruža i ogromne mogućnosti za biomedicinska istraživanja na molekularnom nivou. Reč je o vrsti snimanja koje se bazira na primeni radioaktivnih izotopa koji emituju pozitronsko zračenje. Naime, različita biološki aktivna jedinjenja se obeležavaju tim pozitronskim emiterima i ubrizgavaju u krv. Registrovanjem zračenja pomoću specijalnih uređaja, u prilici smo da posmatramo suptilna dešavanja na ćelijskom i molekularnom nivou. Zato PET pripada savremenoj molekularnoj medicini. Na taj način mi dijagnostikujemo različite oblike kancera, zatim specifične bolesti mozga, a PET je od velikog značaja i za dijagnostiku koronarne bolesti srca. Dakle, najčešće i najteže bolesti dolaze na PET dijagnostiku. Nacionalni PET centar, iako zasad poseduje samo jedan PET/CT uređaj za snimanje, ima infrastrukturu izgrađenu za dve takve mašine, kao što nalaže praksa u svetu. Uređaj koji posedujemo obezbeđuje istovremeno PET i CT snimanje. Zahvaljujući tome, na dobijenim kombinovanim snimcima se prikazuju kako funkcionalne, tako i strukturne promene, što sve zajedno povećava preciznost ove dijagnostike.

Da li je onkologija najzastupljenija u ovoj dijagnostici?
Onkologija predstavlja 80 odsto naše dijagnostike, dok trenutno u preostalih 20 odsto spada neurologija, gde ova metoda daje izvanredne rezultate u dijagnostici različitih demencija, od kojih je danas najpoznatija Alchajmerova bolest, potom parkinsonizma i epileptičnih žarišta. Kada je reč o ispitivanjima u kardiologiji, koja još nismo započeli, PET je metoda koja daje najbolje podatke o vitalnosti srčanog mišića i izuzetno je važna kod procene koja bi terapija trebalo da se primeni kod ovih bolesnika.
Kakva je razlika između PET-a i drugih metoda dijagnostikovanja oboljenja?
Magnetna rezonanca, skener i ultrazvuk, koji su danas u tehnološkom smislu napredniji nego što je to bio slučaj ranije, imaju značajnu ulogu kod dijagnostifikovanja malignih i drugih oboljenja. Međutim, izuzetnost PET-a leži u činjenici da se pomoću ove tehnike, kada je u pitanju na primer onkološki pacijent, vidi funkcionalno („živo“) tumorsko tkivo i dobija pouzdana informacija o tome gde se tumor eventualno proširio. Dakle, ne samo da ga dijagnostikujete kao početnu bolest, već precizno vidite da li je taj proces dao regionalne ili druge metastaze. S obzirom na to da PET-om vidimo funkcionalno tumorsko tkivo, ovom metodom možemo precizno da pratimo i efekte primenjene terapije. Ako je terapija uspešna, tumorsko tkivo se više neće videti. Otuda je PET od velike vrednosti za praćenje razvoja bolesti i efekata terapije, i predstavlja završni tercijerni nivo dijagnostike. Međutim, trebalo bi imati casino online u vidu da upotreba radioaktivnih supstanci, na kojima se zasniva primena PET-a, zahteva njihovu što bržu primenu zbog radioaktivnog raspada kojem podležu. Zato je, u situaciji kada smo prinuđeni da iz inostranstva uvozimo i koristimo samo jednu od njih, svaki minut puta od proizvodne laboratorije do naših pacijenata dragocen.

[restrictedarea]

Možete li čitaocima da približite taj postupak?
Za obeležavanje takozvanih radiofarmaka, odnosno supstanci koje se primenjuju za PET ispitivanja, najčešće se koriste radioaktivni izotopi fluor-18, ugljenik-11, azot-13 i kiseonik-15, koji se proizvode u takozvanim ciklotronima. Zahvaljujući intenzivnom razvoju danas je na raspolaganju oko 300 takvih radioaktivnih preparata, od kojih su mnogi već ušli ili će uskoro ući u kliničku primenu, a veliki deo se primenjuje u naučnim istraživanjima. Dok radiofarmaci obeleženi fluorom-18 mogu da se dopremaju sa strane jer podležu sporijem radioaktivnom raspadu, radiofarmaci u čijem su sastavu ugljenik-11, azot-13 ili kiseonik-15 zbog veoma brzog radioaktivnog raspada moraju da se proizvode na licu mesta i u trenutku primene. Zato, savremeni centri koji primenjuju PET dijagnostiku u punom obimu moraju da poseduju sopstveni (medicinski) ciklotron sa pratećom laboratorijskom opremom. To je uređaj u kojem se bombarduju specijalne mete ubrzanim naelektrisanim česticama i dobijaju pomenuti pozitronski emiteri. Njima se potom u pratećoj laboratoriji obeležavaju različita jedinjenja koja dalje primenjujemo u PET ispitivanjima. S obzirom na to da trenutno ne posedujemo ciklotron, mi smo u situaciji da dnevno uvozimo i koristimo samo FDG, radiofarmak obeležen fluorom-18.

Da li bi i koliko nabavka ciklotrona smanjila troškove ispitivanja?
Kupovina ciklotrona znatno bi umanjila troškove, omogućila rad u tri smene, kao i korišćenje svih pozitronskih emitera, uključujući one koje zbog brzog radioaktivnog raspada ne možemo da uvezemo, među kojima je najneophodniji ugljenik-11. Time bi se značajno proširila primena PET-a u bolestima u kojima radiofarmak obeležen fluorom-18, kojim sada raspolažemo, ne daje odgovarajuće rezultate. Ciklotron sa pratećom laboratorijom je mala fabrika radioaktivnih lekova. Cena ovog uređaja zajedno sa specijalnim objektom u kojem se smešta – iznosi oko pet miliona evra. To nije mala cifra kada je u pitanju zdravstvo, ali je to jedini način da se obezbedi puna primena ove dijagnostike kod nas. Danas, u postojećim uslovima, jedno PET ispitivanje košta preko 1.000 evra, jer samo doza uvoznog FDG-a iznosi oko 600 evra. Kada budemo posedovali ciklotron, ispitivanje PET-om će biti duplo jeftinije, a moći će da se primi dva do tri puta veći broj pacijenata.

Naša zemlja je uvek imala vrhunske stručnjake u medicini. Koliko je njih danas obučeno za rad na PET-u?
U praksi je česta situacija da se nabave mašine, ali se ne misli na to da li postoje odgovarajući stručnjaci za njihovu primenu, niti se na vreme obezbeđuje prostor u kojem će se one instalirati. Mi smo prvo krenuli sa edukacijom još od 2005. godine, tako što smo ostvarili projekte tehničke saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Zahvaljujući tome 12 naših ljudi je blagovremeno edukovano u vodećim evropskim centrima za PET. Slobodan sam da istaknem da mi raspolažemo sa izvanrednim stručnjacima nuklearne medicine. Među njima su profesori i saradnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji objavljuju radove u svetskim časopisima i koji učestvuju u veoma plodnoj međunarodnoj saradnji. Takođe, među kadrovima kojima raspolažemo nisu samo lekari specijalisti nuklearne medicine, već i radiološki tehničari, elektroinženjeri, fizičari, fizikohemičari i hemičari. Svako od njih ima svoj deo posla u okviru ove složene dijagnostike. Zahvaljujući svemu tome mi smo dobili organizaciju Balkanskog kongresa nuklearne medicine, koji će biti održan maja meseca iduće godine u Beogradu, i to je najveći skup iz ove oblasti ikada održan u celom regionu. To je svojevrsno priznanje našoj nuklearnoj medicini. Dakle, naši kadrovi su odlični, a blagovremeno je izgrađen i odgovarajući objekat koji zadovoljava sve svetske standarde. Prostire se na 700 kvadrata i ima prostorije za pripremu doza, posebne boksove gde se pacijentima daju doze i gde oni leže oko jedan sat pre snimanja. Zahvaljujući rezultatima koji stoje iza nas, mi smo akreditovani i kao evropski centar za edukaciju iz PET-a, na šta smo posebno ponosni.

Koliko je do sada pacijenata prošlo kroz ovaj centar?
Do sada je kroz Nacionalni PET centar prošlo nekoliko hiljada pacijenata. Materijal stiže jedanput dnevno i imajući u vidu vreme poluraspada supstance koju koristimo, vreme njenog transporta i činjenicu da taj materijal od trenutka proizvodnje sme da se upotrebljava maksimalno deset sati, možemo da primimo maksimalno 12 pacijenata dnevno. Ovog trenutka lista čekanja iznosi do dva meseca. Međutim, pritisak na PET centar svakim danom je sve veći. Pacijenata ima sve više, delom zbog toga što se pojava nekih bolesti povećava, a delom i zato što su sada i doktori bolje informisani o PET-u.

Kakva su vaša iskustva?
Kojih oboljenja karcinoma najviše ima?
Najveći broj pacijenata koji se dijagnostikuju u našem PET centru su pacijenti sa malignim limfomima, karcinomima pluća i malignim tumorima digestivnog trakta. A kada je neurologija u pitanju, to su demencije, parkinsonizam i epilepsije.
Da li fenomen psihosomatike pored naslednog faktora može da utiče na multiplikaciju bolesti?
I nasledni i spoljni uticaji sredine, kao i hronični stres zajedno utiču na pojavu bolesti. Od velikog uticaja na razvoj malignih bolesti su različite kancerogene materije koje se, zbog nekontrolisane upotrebe pesticida i drugih hemijskih agenasa, nalaze u hrani i vodi. Iz tog razloga veoma je važna i edukacija stanovništva u vezi sa ovim pitanjem, a posebno poljoprivrednika i drugih proizvođača hrane.

Kako saopštavate dijagnozu? Gde je granica šta bi trebalo reći, a šta ne? Da li je to pravno regulisano?
Danas preovlađuje stav da se, osim u izuzetnim slučajevima, pacijentu saopštava dijagnoza. To nije, međutim, zadatak nas koji primenjujemo određene vrste dijagnostike, već kliničara koji vode pacijenta. Ipak, ima pozitivnih izuzetaka. Tako je pre nekoliko dana otac devojke koja je imala pregled kod nas s nestrpljenjem čekao na rezultat PET-a koji je bio presudan za konačnu dijagnozu. Kada sam mu rekao: „Ne brinite, nije ništa“, zagrlio me je i zaplakao. Žao mi je što ne mogu svakome da kažem isto to.

[/restrictedarea]