Spoljni saradnici B92

Piše Miodrag Zarković

Umesto da snosi odgovornost za udvoričko služenje Tadićevom režimu i, još više, osionim strancima, „devedeset dvojka“ ostade miljenik državnih funkcionera

Ma šta kažete, Aleksandre Tijaniću: ne osvrćete se na izjave predsednika Srbije? „Ne usuđujem se“, kratko ste odgovorili dnevnom listu „Pres“, koji je od vas zatražio da prokomentarišete to što je Tomislav Nikolić rekao u „Utisku nedelje“ da bi trebalo da napustite položaj direktora RTS-a, pošto su sa vlasti pali svi kojima ste vi pomagali da vladaju.
Odvažan ste vi čovek, Tijaniću, čim se tako razmećete svojim strahovima. Mada, kao da ste bili odvažniji pre nepuna dva meseca, kada ste se usudili da čak i pošaljete predsedniku otvoreno pismo. I da ga u tom pismu podsetite na, kako ste napisali, njegovu „javnu, tačnu, hrabru i hvale vrednu ocenu“ koju je dao u prvom intervjuu posle preuzimanja dužnosti, kada je, kako ga citirate, rekao da je RTS bio „najprofesionalniji i najpošteniji medij tokom predizborne kampanje“. Tada ste se, dakle, usuđivali i da pišete predsedniku, i da podsećate i njega i javnost na njegove izjave, pa i da mu vrednosno ocenjujete reči. A sada se usuđujete da tvrdite kako se ne usuđujete?!
Ne čini li vam se, mnogouvaženi Tijaniću, da u svaku raspravu o opravdanosti vašeg direktorovanja unosite možda i previše usuđivanja?
***
Ma šta kažete, Aleksandre Tijaniću: ipak se usuđujete da izjave Tomislava Nikolića ne samo komentarišete, već i tumačite?
„Malo ljudi razume pravu nameru njegovih reči. On je rekao: ‚Da se ja pitam, Tijanić bi bio smenjen, ali je zakon iznad moje volje i budući da je Tijanić legalno izabran i da ima svoj mandat, ja kao predsednik dužan sam da poštujem i sprovodim zakon῾. To je prava suština njegovog odgovora na nekorektnu intonaciju sadržanu u novinarskom pitanju“, usudili ste se da izjavite za dnevni list „Alo“ (istog dana kada ste „Presu“ rekli da se ne usuđujete).
Znači, vi ste, Tijaniću, vrlo upoznati sa zakonom. Imate pravne propise u malom prstu, što bi se reklo. Kao da ste visoku školsku spremu stekli, daleko bilo, baš u pravnim naukama. Iako svi znamo da niste, jer visoku školsku spremu i nemate. To što je nemate i nije bio neki problem s proleća 2010. godine, kada ste na konkursu dobili drugi, tekući mandat na čelu RTS-a. Tada je zakon već bio izmenjen, pa je za direktora RTS-a uslov bio ili visoka školska sprema ili da ste istaknuti novinar. A vi ste se odavno usudili da budete istaknuti novinar, tako da ste tada ispunili uslov.

Kada ste, međutim, 2004. godine prvi put stupali na dužnost, visoka školska sprema jeste bila neophodan uslov za generalnog direktora RTS-a. Utoliko je dirljivije što se danas štitite zakonskim formalnostima: vi, što bi rekao Taško Načić u „Radovanu Trećem“, možda niste završili fakultet, ali jeste završili jednu malu školu za velike ljude, a u toj školi je očigledno postojao i predmet pravo.
***
Ma šta kažete, cenjeni članovi Upravnog odbora RTS-a: vi se protivite smeni generalnog direktora Javnog servisa?
„Ingerencije nad RTS-om imaju Republička radiodifuzna agencija i Upravni odbor, čiji su članovi izabrani na konkursu i koje ne postavljaju partije. Prema tome, dva nezavisna tela odlučuju o direktoru RTS-a“, izjavio je istoričar Predrag Marković, inače član Upravnog odbora RTS-a.
Još jedan član istog UO, Milan Nikolić, istakao je da postoji „jasna procedura kako se smenjuje direktor nacionalne televizije“:
„Komisija Republičke radiodifuzne agencije bira UO, a UO bira direktora RTS-a, kao i urednike. To znači da bi morali da smene članove RRA, a za to je potrebno doneti novi zakon o medijima. Mislim da bi za vladajući režim to bila veća šteta nego korist. To je uobičajeni put u pravnoj državi, ali u Srbiji uvek postoji prečica“, izrecitovao je Nikolić.
E sad, razumljivo je što je jednom istoričaru toliko stalo da odbrani Tijanića, muzejsku retkost kakvoj nijedan naučnik ne bi mogao da okrene leđa sve dok još može da proučava njeno sasvim nepredvidljivo ponašanje. Što li se, međutim, za Tijanića ovoliko zalaže Milan Nikolić, u narodu poznatiji kao „jača polovina“ Sonje Liht (mada nije ni jači, niti polovina, ali `ajde)?
***
Ma šta kažete, predsedniče Nikoliću: bilo bi lepo kada bi Tijanić imao toliko obraza da podnese ostavku! Ozbiljno? Ali, da Tijanić ima obraza, zar ne bi odavno uradio to i bez vašeg ohrabrivanja?
Pošto gospodin direktor ima obraza taman koliko i obrazovanja, šta ćemo sad? Kakve će korake u tom pravcu da preduzme vlast uspostavljena posle vaše pobede na predsedničkim izborima? Kakve ćete mere vi preduzeti? Hoćete li, može biti, da apelujete na Tijanićevo poštenje i savest i kada sledeći put budete gostovali u „Utisku nedelje“, za jedno mesec, dva?
Nešto više od četiri meseca je prošlo od kako ste preuzeli predsedničke dužnosti, a već ste dva puta našli vremena za „Utisak nedelje“. Mangupi se već sprdaju da ćete možda i uspeti da izbegnete pregovore sa Hašimom Tačijem, ali da se nikada nećete spasiti pregovora sa Oljom Bećković. Dodaju mangupi da vi, premijer Ivica Dačić i zamenik premijera Aleksandar Vučić, izgleda imate zajedničku govornu manu: niste u stanju da izustite „ne“ u komunikaciji sa B92. Što god vam odande zatraže, vi bespogovorno pristajete. Čim vas pozovu u goste, bog vam ne dao da ih odbijete. Stokholmski sindrom, samo u srpskoj verziji. Ispada da na majskim izborima nismo glasali za vrhovnu vlast, već za dopisničku mrežu „devedeset dvojke“ – vi izveštavate iz Predsedništva, Dačić iz Vlade, a Vučić iz borbe protiv korupcije. I to je u jednu ruku pošteno: država je silno oštetila B92, tako što je mnoge njihove kadrove – islužene, potrošene i osramoćene, ali ipak kadrove – u ime države i državnim novcem Tijanić odvukao na RTS; opustošio im je redakciju; i sada ne bi ni imali šta da stavljaju u program, kada biste im vi otkazali poslušnost. Presušili bi „Utisci“, „Kažiprsti“, „Insajderi“ i emisije Jugoslava Ćosića, kako god da se zovu, kada bi se svi poneli poput Marka Jakšića i odbili saradnju sa tako umilnom TV stanicom kakva je B92.
Samo, dok vi punite sadržajem „devedeset dvojku“ i spasavate joj programsku šemu, ko će da se bavi spasavanjem Srbije?
P. S. Sigurno je jedino da je na spasavanje Srbije prionuo dotični Jakšić, lider Srba sa severa Kosova, i to na najkonkretniji način: pomenutim odbijanjem kvislinške zubne bolesti zvane „Insajder“. Došlo je vreme da se pripomogne Jakšiću. U sledećem broju.