Спољни сарадници Б92

Пише Миодраг Зарковић

Уместо да сноси одговорност за удворичко служење Тадићевом режиму и, још више, осионим странцима, „деведесет двојка“ остаде миљеник државних функционера

Ма шта кажете, Александре Тијанићу: не осврћете се на изјаве председника Србије? „Не усуђујем се“, кратко сте одговорили дневном листу „Прес“, који је од вас затражио да прокоментаришете то што је Томислав Николић рекао у „Утиску недеље“ да би требало да напустите положај директора РТС-а, пошто су са власти пали сви којима сте ви помагали да владају.
Одважан сте ви човек, Тијанићу, чим се тако размећете својим страховима. Мада, као да сте били одважнији пре непуна два месеца, када сте се усудили да чак и пошаљете председнику отворено писмо. И да га у том писму подсетите на, како сте написали, његову „јавну, тачну, храбру и хвале вредну оцену“ коју је дао у првом интервјуу после преузимања дужности, када је, како га цитирате, рекао да је РТС био „најпрофесионалнији и најпоштенији медиј током предизборне кампање“. Тада сте се, дакле, усуђивали и да пишете председнику, и да подсећате и њега и јавност на његове изјаве, па и да му вредносно оцењујете речи. А сада се усуђујете да тврдите како се не усуђујете?!
Не чини ли вам се, многоуважени Тијанићу, да у сваку расправу о оправданости вашег директоровања уносите можда и превише усуђивања?
***
Ма шта кажете, Александре Тијанићу: ипак се усуђујете да изјаве Томислава Николића не само коментаришете, већ и тумачите?
„Мало људи разуме праву намеру његових речи. Он је рекао: ‚Да се ја питам, Тијанић би био смењен, али је закон изнад моје воље и будући да је Тијанић легално изабран и да има свој мандат, ја као председник дужан сам да поштујем и спроводим закон῾. То је права суштина његовог одговора на некоректну интонацију садржану у новинарском питању“, усудили сте се да изјавите за дневни лист „Ало“ (истог дана када сте „Пресу“ рекли да се не усуђујете).
Значи, ви сте, Тијанићу, врло упознати са законом. Имате правне прописе у малом прсту, што би се рекло. Као да сте високу школску спрему стекли, далеко било, баш у правним наукама. Иако сви знамо да нисте, јер високу школску спрему и немате. То што је немате и није био неки проблем с пролећа 2010. године, када сте на конкурсу добили други, текући мандат на челу РТС-а. Тада је закон већ био измењен, па је за директора РТС-а услов био или висока школска спрема или да сте истакнути новинар. А ви сте се одавно усудили да будете истакнути новинар, тако да сте тада испунили услов.

Када сте, међутим, 2004. године први пут ступали на дужност, висока школска спрема јесте била неопходан услов за генералног директора РТС-а. Утолико је дирљивије што се данас штитите законским формалностима: ви, што би рекао Ташко Начић у „Радовану Трећем“, можда нисте завршили факултет, али јесте завршили једну малу школу за велике људе, а у тој школи је очигледно постојао и предмет право.
***
Ма шта кажете, цењени чланови Управног одбора РТС-а: ви се противите смени генералног директора Јавног сервиса?
„Ингеренције над РТС-ом имају Републичка радиодифузна агенција и Управни одбор, чији су чланови изабрани на конкурсу и које не постављају партије. Према томе, два независна тела одлучују о директору РТС-а“, изјавио је историчар Предраг Марковић, иначе члан Управног одбора РТС-а.
Још један члан истог УО, Милан Николић, истакао је да постоји „јасна процедура како се смењује директор националне телевизије“:
„Комисија Републичке радиодифузне агенције бира УО, а УО бира директора РТС-а, као и уреднике. То значи да би морали да смене чланове РРА, а за то је потребно донети нови закон о медијима. Мислим да би за владајући режим то била већа штета него корист. То је уобичајени пут у правној држави, али у Србији увек постоји пречица“, изрецитовао је Николић.
Е сад, разумљиво је што је једном историчару толико стало да одбрани Тијанића, музејску реткост каквој ниједан научник не би могао да окрене леђа све док још може да проучава њено сасвим непредвидљиво понашање. Што ли се, међутим, за Тијанића оволико залаже Милан Николић, у народу познатији као „јача половина“ Соње Лихт (мада није ни јачи, нити половина, али `ајде)?
***
Ма шта кажете, председниче Николићу: било би лепо када би Тијанић имао толико образа да поднесе оставку! Озбиљно? Али, да Тијанић има образа, зар не би одавно урадио то и без вашег охрабривања?
Пошто господин директор има образа таман колико и образовања, шта ћемо сад? Какве ће кораке у том правцу да предузме власт успостављена после ваше победе на председничким изборима? Какве ћете мере ви предузети? Хоћете ли, може бити, да апелујете на Тијанићево поштење и савест и када следећи пут будете гостовали у „Утиску недеље“, за једно месец, два?
Нешто више од четири месеца је прошло од како сте преузели председничке дужности, а већ сте два пута нашли времена за „Утисак недеље“. Мангупи се већ спрдају да ћете можда и успети да избегнете преговоре са Хашимом Тачијем, али да се никада нећете спасити преговора са Ољом Бећковић. Додају мангупи да ви, премијер Ивица Дачић и заменик премијера Александар Вучић, изгледа имате заједничку говорну ману: нисте у стању да изустите „не“ у комуникацији са Б92. Што год вам оданде затраже, ви беспоговорно пристајете. Чим вас позову у госте, бог вам не дао да их одбијете. Стокхолмски синдром, само у српској верзији. Испада да на мајским изборима нисмо гласали за врховну власт, већ за дописничку мрежу „деведесет двојке“ – ви извештавате из Председништва, Дачић из Владе, а Вучић из борбе против корупције. И то је у једну руку поштено: држава је силно оштетила Б92, тако што је многе њихове кадрове – ислужене, потрошене и осрамоћене, али ипак кадрове – у име државе и државним новцем Тијанић одвукао на РТС; опустошио им је редакцију; и сада не би ни имали шта да стављају у програм, када бисте им ви отказали послушност. Пресушили би „Утисци“, „Кажипрсти“, „Инсајдери“ и емисије Југослава Ћосића, како год да се зову, када би се сви понели попут Марка Јакшића и одбили сарадњу са тако умилном ТВ станицом каква је Б92.
Само, док ви пуните садржајем „деведесет двојку“ и спасавате јој програмску шему, ко ће да се бави спасавањем Србије?
П. С. Сигурно је једино да је на спасавање Србије прионуо дотични Јакшић, лидер Срба са севера Косова, и то на најконкретнији начин: поменутим одбијањем квислиншке зубне болести зване „Инсајдер“. Дошло је време да се припомогне Јакшићу. У следећем броју.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *