TV rodna ravnopravnost: Mirjana, žena koje često ima

Piše Miodrag Zarković

Za voditeljku serijala o pravima i položajima muškaraca i žena, Javni servis izabrao je glumicu zaštićenu poput belih medveda, jednu od onih osoba koje bi poslednje smele da procenjuju bilo čija prava ili progovaraju o istim

Ukoliko silna, beslovesna galama o navodnim crnim listama bude podstakla nekoga iz vlasti da zaista i počne da pravi spiskove nepodobnih, evo jednog predloga: Mirjana Karanović.
Kraj. Nema dalje. To je ceo spisak. Mirjana Karanović, tačka. Ova žena zaslužila je da bude na sopstvenoj „crnoj listi“. I to je odavno zaslužila. Njena regionalno razgranata politička delatnost, redovno usmerena isključivo protiv Srba i Srbije, za svakoga ko rukovodi bilo kakvim državno i društveno potpomognutim poduhvatom morala bi da bude dovoljan razlog da izostavi ili zaobiđe Mirjanu Karanović. Njena nemilosrdna ogrešenja o Srbe i Srbiju preteško je i prebrojati, nečasno je smetnuti ih s uma ili pravdati, a posebno je nemoralno još je i nagrađivati za njih tako što joj se omogućava da zarađuje na račun upravo naroda i države čijim tegobama naveliko doprinosi. Ne bi smeo da joj se oprosti nijedan od nagomilanih protivsrpskih ispada čak i da je kakva svetski značajna umetnica – a nije; naprotiv, u svetskim razmerama ona bi se, da citiramo poslovično obaveštenog Teofila Pančića, licenciranog kontrolora nečijeg značaja i ugleda, najlakše podvela pod Niko i Ništa.
Ova žena, međutim, dobila je najistaknutiju ulogu u šestodelnom naučno-obrazovnom serijalu o ženama, čije je prikazivanje počelo na „RTS“-u protekle nedelje (ponedeljak uveče je termin, „Drugi program“). „O rodnoj ravnopravnosti“ zove se serijal posvećen „ravnopravnosti i neravnopravnosti muškaraca i žena u društvu“, kako je opisan na zvaničnom sajtu Javnog servisa, a Mirjani Karanović dodeljen je posao voditelja, tj. svojevrsne domaćice i zaštitnog lica serijala. Dakle, u takvom dogovoru naizgled nema ničeg neobičnog, jer se širom planete, u poduhvatima sličnim ovom, taj zadatak najčešće poverava glumcima i glumicama. Ali, pošto se radi o Mirjani Karanović, svaka uobičajenost pada u vodu. Upravo zbog njenog istaknutog, ničim i nikad prikrivanog protivsrpskog delovanja, vidljivog i po njenim ulogama u „regionalnim“ filmovima, i po svakom i jednom njenom javnom istupu, svejedno da li je reč o intervjuima ili o njenim učešćima u bebopopovićevskim bljuvotinama u produkciji američkim novcem zasipanog „Peščanika“, za ovu glumicu moraju da važe drugi, posebni aršini. Sama je to tražila. Zbog odluka koje je donosila i donosi, ona nikada više ne može da bude uobičajena pojava.
Pogotovo je neprilično postaviti Mirjanu Karanović za voditelja serije koja se bavi pravima polova. Jer, Mirjana Karanović je, kada je o ravnopravnosti reč, poseban pol, kudikamo ravnopravniji i od muškaraca i od žena. Njoj je, naprosto, sve dozvoljeno! Po rodnom razvrstavanju Mirjana Karanović nije ni žensko, ni muško, već puki biološki nosilac titoistički sužene svesti o vaskolikim srpskim krivicama. I to nosilac zaštićen poput belih medveda. Ona već dve decenije gromoglasno kleveće Srbe i Srbiju, okrivljuje nas za svaku kap krvi prolivene u ovih dvadesetak godina, jugoslovenski svirepo ruga se svakoj i jednoj srpskoj žrtvi, ali ne snosi nikakve posledice. Koji su to muškarac ili žena ravnopravni sa nedodirljivom Mirjanom Karanović, sposobnom da istovremeno zahvata vode sa srpskih bunara (ne mislite, valjda, da bi pozorišni komadi i filmovi u kojima ona igra uopšte zaživeli da nema državnog, tj. našeg novca!) i da pljuje u te iste bunare tako što se, između ostalog, stavlja na raspolaganje zapenušalim srbomrzačkim rediteljima poput Sarajke Jasmile Žbanić?
Od Mirjane Karanović teško je i zamisliti neprikladniju osobu za voditelja serije o rodnoj ravnopravnosti. Njeno otužno šepurenje u dotičnom serijalu predstavlja uvredu za sve čestite, vredne, poštene žene Srbije, kao i za muškarce u krajnjem slučaju. Taj ko je nju izabrao za voditelja, ne misli ništa dobro ovom društvu i ovoj državi.
Avaj, taj ko je Mirjanu Karanović izabrao za voditelja, raspolaže društvenim i državnim dobrom: ne samo novcem, već i nacionalnom frekvencijom, opremom, ljudstvom… Raspolaže takođe i saglasnošću rukovodećeg kadra na Javnom servisu, čitavog lanca ljudi koji, po svoj prilici, ne vide ništa sporno u tome što nacionalna televizijska kuća plaća osvedočenu protivsrpsku delatnicu. Taj je lanac, da ne čuje neustrašivi borac protiv fašizma zvani Boris Tadić, isto tako zavredeo da se nađe na jednoj „crnoj listi“.

***
Mirjana Karanović jeste najveći, ali nije i jedini gaf autorskog tima pomenute serije „O rodnoj ravnopravnosti“: među sagovornicima prve epizode, prikazane 10. septembra, bila je i Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost i, što je još važnije, ćerka začetnika krkobabićevštine u našoj politici, kardinala Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića.
Šta Natalija Mićunović može da zna o ravnopravnosti bilo čega sa bilo čim? Koja je to tema, osim nepotizma, o kojoj bi Natalija Mićunović mogla da ima relevantno mišljenje?

***
Kada smo već kod „crnih lista“, izgleda da je na neku dopala i Nataša Odalović, prošle godine u ovo vreme dovedena kao „veliko pojačanje“ na „B92“, gde joj je u ruke bila predata emisija „Hoću da znam“, svakog radnog dana prepodne. U novoj sezoni, Natašina emisija svedena je samo na četvrtak i petak, dok je ostalim danima termin prepušten reanimiranom „Kažiprstu“. Ni godinu dana, dakle, nije Nataša mogla da očuva svoju emisiju netaknutu. Manje od jednog kalendarskog ciklusa bilo je dovoljno uredništvu „devedeset dvojke“ da shvati o kakvom se „biseru“ televizijskog novinarstva ovde radi.
Čovek prosto da pomisli da je, bože sakloni, lane lično Aleksandar Tijanić, sa svojim čuvenim darom za prepoznavanje „talenata“, savetovao „B92“ s kim da pojačaju voditeljski kadar, koji im je, inače, kao desetkovao upravo on – Tijanić – tako što je kao na rasprodaji dovlačio njihove vajne novinarsko-voditeljske „vunderkinde“ na Javni servis.

***
Elem, u prvoj emisiji nove sezone, prikazanoj prošlog četvrtka (6. septembar), gosti Nataše Odalović bili su, kako reče ona, pisci: Vladimir Arsenijević i Vladimir Kecmanović. Ovaj prvi, Arsenijević, ne krije da smatra Kosovo nezavisnom državom, ne ustručava se da Republiku Srpsku naziva genocidnom tvorevinom, a sa pokojnim Momom Kaporom raspravlja se o svemu o čemu nije smeo ni da zucne dok je Kapor bio živ. Ovaj drugi, Kecmanović, zato bi, prema onome kako se predstavlja u javnoj prepisci koju vodi sa „Pečatom“, morao da se oštro suprotstavi Arsenijeviću u svakoj prilici, a naročito kada se nađu u istoj emisiji, za istim stolom, jedan naspram drugoga, i to u trenutku kada je medijska histerija, koju je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić pokrenuo iznenađujućim napadom na Dragana Kolarevića, nanovo pokrenula pitanja rodoljublja i nacionalne izdaje.
I, šta mislite, da li se Kecmanović sukobio sa Arsenijevićem? Da li mu je oštro odbrusio? Da li se od Arsenijevića, redovno prisutnog na „Peščaniku“, ogradio onako žustro kao što se ograđuje od „Pečata“ (u Kecmanovićevoj glavi su, naime, „Pečat“ i „Peščanik“ ne samo uporedivi, već skoro identični)?
Ma kakvi! Emisija je prosto prštala od međusobnog uvažavanja i terciranja. Vlado reci, Vlado vidi. Vlado ja te poštujem, Vlado ja te cenim. Ti si Vlado mudar momak, ti si Vlado književna veličina. Ovaj njemu serdare, onaj njemu vojvodo, pa tako unedogled. Samo je Srđan Dragojević falio, da režira.

***
U pomenutom, reanimiranom „Kažiprstu“, u utorak 11. septembra gostovao je Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Na samom kraju emisije, voditeljka je – kako se i očekuje od lepo vaspitanih novinara „B92“ – pokušala da unizi borbu za očuvanje prisustva srpske države u okupiranoj južnoj pokrajini, pa je pokrenula pitanje „kosovskog dodatka“, tj. povećanih zarada za sve Srbiji odane državljane koji su zaposleni na Kosmetu (mahom su, inače, zaposleni po onome što strani okupatori nazivaju „paralelnim institucijama“, a što su, u stvari, jedine legalne ustanove u pokrajini).
Umesto da se pravda, Vulin joj je odbrusio, otprilike ovako: voleo bih da vas koji postavljate to pitanje vidim kako biste makar pet dana izdržali u nekoj od enklava, pa da li biste posle mislili da je dodatak prevelik ili nevažan, ili besmislen.
Voditeljka je posle toga odmah završila emisiju. Sutradan se ponovo pojavila u istoj. Nije, dakle, pohitala u neku od enklava, da dokaže Vulinu i gledalištu kako je dorasla tom zadatku. Niti je to uradio neko od njenih kolega sa „B92“. Niko od mnogobrojnih novinarskih titana Verana Matića nije prihvatio Vulinov izazov. Kao da im je, od kosovskog, udobniji „’B92′ dodatak“.