Док наука спава, заслађивач убија

Пише Мара Кнежевић Керн

Кад се потрошачи удруже у одлуци да преиспитају тотеме капиталистичког друштва дешавају се невероватне ствари. После акције једне продавнице органске хране у родном месту „Кока-Коле“, Атланти, која је дистрибуирала на стотине брошура са упозорењем на штетност конзумирања овог пића, упоредивши „кока-колу“ са „биохемијским оружјем које буквално убија људе“, драстично је смањена конзумација, праћена приметним побољшањем здравља шећераша и смањењем гојазности… Научници, пак, упозоравају да ће аспартам у напицима и слаткишима убити 200 милиона људи!

 

Независни научници већ деценијама врше притисак на ФДА (Агенција за храну и лекове) да преиспита одлуку о дозвољеној употреби вештачког заслађивача аспартам у индустрији безалкохолних пића и прехрамбених производа (донесену пре 30 година), инсистирајући да се обелодани опсежна документација о шкодљивости овог вештачког заслађивача.
Др Вудроу Монте (Woodrow Monte) се међу првима усудио да прозове ФДА, 1985, предочавајући доказе о погубном утицају аспартама на развој фетуса. Прогањан и ућуткиван од стране великих компанија Монте је радио у тишини, да би се – тек после догађаја који указује на умешаност ФДА у прикривање истине о аспартаму – усудио да објави књигу „Док наука спава заслађивач убија“ („When Science Sleeps a Sweetener Kills“).

БОЛЕСТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

[restrictedarea]

„Кад сам 1985. упозоравао на недостатак научних испитивања о штетности аспартама, нисам знао да ФДА већ годинама чува у тајности извештај од 11. септембра 1978, у којем се налазе докази о озбиљним оштећењима фетуса покусних кунића, насталих услед храњења женки аспартамом у току трудноће. Овај извештај ФДА је обелоданила тек у јануару 2011, после тридесет година неометаног коришћења овог јефтиног заслађивача за људску исхрану“, тврдио је др Монте.
ФДА и ЦЕРХР су из извештаја „Колинс мемо“, избациле део са доказима о вези све масовније појаве аутизма са тровањем мозга фетуса метанолом из аспартама, уношеног у организам трудница путем безалкохолних индустријски справљених напитака.
Охрабрен овим признањем, др Монте коначно излази пред јавност с доказима да „научна заједница жмури док аспартам убија“.
„Кријући податке да вештачки заслађивач садржи метанол који се током метаболичких процеса претвара у смртоносни формалдехид, оштећујући првенствено мозак, ФДА и ЕПА су штитиле интересе Рамсфелдовог Г.Д, и индустријских гиганата ‘Сеарле’ и ‘Монсанто’, а у последње време и компаније „Ајинимото“ из Јапана, и тако постали саучесници у масовном злочину… Увођењем метанола у ланац исхране дошло је до небројених болести, такозваних болести цивилизације ДОЦ, укључујући мултиплу склерозу, алцхајмер, лупус, канцер, аутизам… Чудно је да нико није предузео мере да установи узрок здравствених промена насталих у тако кратком временском периоду, какве се не памте у историји човечанства.“
Термин болест цивилизације први је увео у употребу др Станислав Танчу, 1843, упозоривши да рак готово да није био познат у време кад су људи живели од лова и сакупљања плодова. Епидемија „болести цивилизације“ нагло добија у замаху после 1981, када је ФДА прогласила аспартам безбедним, препоручујући га чак трудницама и дојиљама.“
С обзиром на то да су се институције и научна јавност оглушиле о науку и етику, др Монте је сам поднео тужбу против ФДА, охрабрен извештајем Центра за истраживање ризика за хуману репродукцију у Америчком националном институту за здравље (2009), којим се поткрепљују све његове тврдње.
„После 30 година од појаве аспартама наша деца су изложена оштећењима мозга, поремећају расположења и оштећењу меморије. Генерација која је томе била изложена никад се неће оправити, али је сад тренутак да их удруженим снагама зауставимо.“
Др Монте се присећа тренутка који је утицао на њега да крене „трагом злочина“.
„Пре 30 година дошла је у моју канцеларију млада жена у сузама. Показала ми је фотографије свог преминулог новорођенчета, на којима је видљиво увећање главе (hidrocefalus), а при том је рођено глуво и слепо. Донела је и мој чланак који јој је помогао да открије узрок своје трагедије: током трудноће је дневно пила по две литре ‘освежавајућих’ напитака заслађених аспартамом… Да сам тада имао овај скривени извештај, саветовао бих мајци да тужи Г.Д. ‘Сеарле’ Доналда Рамсфела, ‘Кока-Кола ботлинг компанију’ и ФДА. Али за њу је сада касно.“
Додатни докази о токсичности аспартама пристигли су после масовног тровања америчких војника током рата у Персијском заливу. Војска је снабдевана енормним количинама заслађених напитака, који су данима стајали на изузетно високој температури. При том је дошло до хемијске реакције услед које је дошло до масовног „необјашњивог“ тровања војника.

СМРТ УЗ „КОКА-КОЛУ“
Што се „Кока-Коле“ тиче, компанија није спремна да призна ни доказану везу њених напитака са епидемијом гојазности, тврдећи да за то „нема научних доказа“. Они су лансирали „дијет колу“, уз званичну дозволу да се рекламира као дијететски производ за слабљење, иако за то нема научних доказа. Напротив.
Кад се потрошачи удруже у одлуци да преиспитају тотеме капиталистичког друштва  дешавају се невероватне ствари. После акције једне продавнице органске хране у родном месту „Кока-Коле“, Атланти, која је дистрибуирала на стотине брошура са упозорењем на штетност конзумирања „кока-коле“, упоредивши је са „биохемијским оружјем које буквално убија људе“, драстично је смањена конзумација, праћена приметним побољшањем здравља шећераша и смањењем гојазности.
Уношење у организам генетским инжењерингом створене супстанце која делује као својеврсна дрога, уз медикаменте и вакцине, представља опасност коју ФДА систематски игнорише. Да се не ради о незнању може се видети из „Троко студије“ („Trocho Study“) чији аутори тврде да ће аспартам убити 200 милиона људи. „Троко студија“ је најобухватнија студија о вештачком заслађивачу, подржана од Фондације „Бош & Гимпер“ (Барселона, Шпанија). Њихове налазе ФДА игнорише, иако би на основу научних анализа из ове студије требало одмах забранити 90 одсто производа гиганата у индустрији безалкохолних напитака и слаткиша.
Америка је земља у којој је већина људи навикла да им држава путем прописа регулише све области живота. То је створило велику дозу поверења у добронамерност институција које регулишу сектор прехране, као што је ФДА. Новинар Мајкл Шнајдер је набројао низ бесмислених уредби и забрана које су до те мере штетне да је очигледна зла намера оних који иза тога стоје: „Ако не будемо на опрезу ови контролори фрикови ће уништити нацију.“
До које мере иде контрола јавно изговорене речи сведочи случај младића из Северне Каролине, Стива Коксија, који је специјалним дијететским режимом „пећинских људи“ (caveman) – хранећи се само природним намирницама богатим протеинима – у кратком временском периоду успео да регулише шећер, одбаци инсулин и пратеће лекове, и врати се на нормалну килажу. Када је на свом блогу изнео искуства везана за самоизлечење, доспео је у затвор – на основу тужбе Државне управе за исхрану и здравље. Кокси је својим нутриционистичким саветима прекршио један од државних закона, донесених ради заштите корпоративних интереса „Биг фарме“ и произвођача култних безалкохолних напитака.

КОНФИСКАЦИЈА ХРАНЕ
Нацистичким методама се служе и „тимови за конфискацију хране“ (food confiscation teems) из Калифорније, који упадају у домове породица за које се сумња да конзумирају непастеризовано млеко (row milk), да би „у име закона“ конфисковали и уништавали млеко из породичних фрижидера. Рације се спроводе у интересу индустрија млека и млечних производа, у циљу уништавања конкуренције. Мале фарме са стоком која пасе на ливади представљају озбиљан ударац тровачима из индустријског сектора.
Једна од забрана везаних за одвраћање од природне исхране односи се на свежу лимунаду од цеђеног лимуна, справљану на лицу места. У појединим државама САД-а власници ових штандова имају обавезу да лимунаду сервирају у пластичној чаши, на којој стоји натпис „опасно по здравље, пијући лимунаду сами преузимате одговорност за последице“.
Широм САД-а је уведена пракса да „контролори“ прегледају ужину коју основци доносе у школу, не би ли се родитељи натерали да поштују „стандарде“. Мајка предшколског детета из „Вест Хоке елементарне школе“ жалила се да су детету одузели доручак и натерали га да купи пилеће крокете справљене у локалној продавници, уз образложење да сендвич са ћуретином и сиром који је донела од куће нема нутриционистичку вредност.
Сет суманутих забрана онемогућио је групу активиста да бескућницима – примораним да се хране из контејнера – дели храну у локалном парку. Забран је донесена „из здравствених разлога“.
Иако је Мајкл Шредер један од освешћенијих Американаца, ни он није имун на култ „демократије“ и мантру о „неотуђивом уставном праву на избор“, која се америчком народу папагајски усађује од колевке до гроба. Тако се десило да пробуђени и добро информисани активиса Шнајдер у свом тексту о бесмисленим и штетним бирократским забранама ипак упути критику гувернеру Њујорка Мајклу Блумбергу, који је најавио забрану продаје заслађених напитака, (ларџ сода), како би започео борбу против епидемије гојазности. „Лично немам те напитке у свом фрижидеру“, каже Шнајдер, „али не желим да ми влада говори шта смем, а шта не смем да пијем. Сваки Американац има право да одлучује да ли ће пити заслађене напитке или не.“
И тако се круг затвара: збуњени просечни читалац Шнајдерових текстова неће знати да ли да се окрене млеку са пашњака или да у знак протеста против „гувернера диктатора“ напуни фрижидер слатким напицима, изражавајући приврженост демократији. И патрији.

[/restrictedarea]