Dok nauka spava, zaslađivač ubija

Piše Mara Knežević Kern

Kad se potrošači udruže u odluci da preispitaju toteme kapitalističkog društva dešavaju se neverovatne stvari. Posle akcije jedne prodavnice organske hrane u rodnom mestu „Koka-Kole“, Atlanti, koja je distribuirala na stotine brošura sa upozorenjem na štetnost konzumiranja ovog pića, uporedivši „koka-kolu“ sa „biohemijskim oružjem koje bukvalno ubija ljude“, drastično je smanjena konzumacija, praćena primetnim poboljšanjem zdravlja šećeraša i smanjenjem gojaznosti… Naučnici, pak, upozoravaju da će aspartam u napicima i slatkišima ubiti 200 miliona ljudi!

 

Nezavisni naučnici već decenijama vrše pritisak na FDA (Agencija za hranu i lekove) da preispita odluku o dozvoljenoj upotrebi veštačkog zaslađivača aspartam u industriji bezalkoholnih pića i prehrambenih proizvoda (donesenu pre 30 godina), insistirajući da se obelodani opsežna dokumentacija o škodljivosti ovog veštačkog zaslađivača.
Dr Vudrou Monte (Woodrow Monte) se među prvima usudio da prozove FDA, 1985, predočavajući dokaze o pogubnom uticaju aspartama na razvoj fetusa. Proganjan i ućutkivan od strane velikih kompanija Monte je radio u tišini, da bi se – tek posle događaja koji ukazuje na umešanost FDA u prikrivanje istine o aspartamu – usudio da objavi knjigu „Dok nauka spava zaslađivač ubija“ („When Science Sleeps a Sweetener Kills“).

BOLEST CIVILIZACIJE

[restrictedarea]

„Kad sam 1985. upozoravao na nedostatak naučnih ispitivanja o štetnosti aspartama, nisam znao da FDA već godinama čuva u tajnosti izveštaj od 11. septembra 1978, u kojem se nalaze dokazi o ozbiljnim oštećenjima fetusa pokusnih kunića, nastalih usled hranjenja ženki aspartamom u toku trudnoće. Ovaj izveštaj FDA je obelodanila tek u januaru 2011, posle trideset godina neometanog korišćenja ovog jeftinog zaslađivača za ljudsku ishranu“, tvrdio je dr Monte.
FDA i CERHR su iz izveštaja „Kolins memo“, izbacile deo sa dokazima o vezi sve masovnije pojave autizma sa trovanjem mozga fetusa metanolom iz aspartama, unošenog u organizam trudnica putem bezalkoholnih industrijski spravljenih napitaka.
Ohrabren ovim priznanjem, dr Monte konačno izlazi pred javnost s dokazima da „naučna zajednica žmuri dok aspartam ubija“.
„Krijući podatke da veštački zaslađivač sadrži metanol koji se tokom metaboličkih procesa pretvara u smrtonosni formaldehid, oštećujući prvenstveno mozak, FDA i EPA su štitile interese Ramsfeldovog G.D, i industrijskih giganata ‘Searle’ i ‘Monsanto’, a u poslednje vreme i kompanije „Ajinimoto“ iz Japana, i tako postali saučesnici u masovnom zločinu… Uvođenjem metanola u lanac ishrane došlo je do nebrojenih bolesti, takozvanih bolesti civilizacije DOC, uključujući multiplu sklerozu, alchajmer, lupus, kancer, autizam… Čudno je da niko nije preduzeo mere da ustanovi uzrok zdravstvenih promena nastalih u tako kratkom vremenskom periodu, kakve se ne pamte u istoriji čovečanstva.“
Termin bolest civilizacije prvi je uveo u upotrebu dr Stanislav Tanču, 1843, upozorivši da rak gotovo da nije bio poznat u vreme kad su ljudi živeli od lova i sakupljanja plodova. Epidemija „bolesti civilizacije“ naglo dobija u zamahu posle 1981, kada je FDA proglasila aspartam bezbednim, preporučujući ga čak trudnicama i dojiljama.“
S obzirom na to da su se institucije i naučna javnost oglušile o nauku i etiku, dr Monte je sam podneo tužbu protiv FDA, ohrabren izveštajem Centra za istraživanje rizika za humanu reprodukciju u Američkom nacionalnom institutu za zdravlje (2009), kojim se potkrepljuju sve njegove tvrdnje.
„Posle 30 godina od pojave aspartama naša deca su izložena oštećenjima mozga, poremećaju raspoloženja i oštećenju memorije. Generacija koja je tome bila izložena nikad se neće opraviti, ali je sad trenutak da ih udruženim snagama zaustavimo.“
Dr Monte se priseća trenutka koji je uticao na njega da krene „tragom zločina“.
„Pre 30 godina došla je u moju kancelariju mlada žena u suzama. Pokazala mi je fotografije svog preminulog novorođenčeta, na kojima je vidljivo uvećanje glave (hidrocefalus), a pri tom je rođeno gluvo i slepo. Donela je i moj članak koji joj je pomogao da otkrije uzrok svoje tragedije: tokom trudnoće je dnevno pila po dve litre ‘osvežavajućih’ napitaka zaslađenih aspartamom… Da sam tada imao ovaj skriveni izveštaj, savetovao bih majci da tuži G.D. ‘Searle’ Donalda Ramsfela, ‘Koka-Kola botling kompaniju’ i FDA. Ali za nju je sada kasno.“
Dodatni dokazi o toksičnosti aspartama pristigli su posle masovnog trovanja američkih vojnika tokom rata u Persijskom zalivu. Vojska je snabdevana enormnim količinama zaslađenih napitaka, koji su danima stajali na izuzetno visokoj temperaturi. Pri tom je došlo do hemijske reakcije usled koje je došlo do masovnog „neobjašnjivog“ trovanja vojnika.

SMRT UZ „KOKA-KOLU“
Što se „Koka-Kole“ tiče, kompanija nije spremna da prizna ni dokazanu vezu njenih napitaka sa epidemijom gojaznosti, tvrdeći da za to „nema naučnih dokaza“. Oni su lansirali „dijet kolu“, uz zvaničnu dozvolu da se reklamira kao dijetetski proizvod za slabljenje, iako za to nema naučnih dokaza. Naprotiv.
Kad se potrošači udruže u odluci da preispitaju toteme kapitalističkog društva  dešavaju se neverovatne stvari. Posle akcije jedne prodavnice organske hrane u rodnom mestu „Koka-Kole“, Atlanti, koja je distribuirala na stotine brošura sa upozorenjem na štetnost konzumiranja „koka-kole“, uporedivši je sa „biohemijskim oružjem koje bukvalno ubija ljude“, drastično je smanjena konzumacija, praćena primetnim poboljšanjem zdravlja šećeraša i smanjenjem gojaznosti.
Unošenje u organizam genetskim inženjeringom stvorene supstance koja deluje kao svojevrsna droga, uz medikamente i vakcine, predstavlja opasnost koju FDA sistematski ignoriše. Da se ne radi o neznanju može se videti iz „Troko studije“ („Trocho Study“) čiji autori tvrde da će aspartam ubiti 200 miliona ljudi. „Troko studija“ je najobuhvatnija studija o veštačkom zaslađivaču, podržana od Fondacije „Boš & Gimper“ (Barselona, Španija). Njihove nalaze FDA ignoriše, iako bi na osnovu naučnih analiza iz ove studije trebalo odmah zabraniti 90 odsto proizvoda giganata u industriji bezalkoholnih napitaka i slatkiša.
Amerika je zemlja u kojoj je većina ljudi navikla da im država putem propisa reguliše sve oblasti života. To je stvorilo veliku dozu poverenja u dobronamernost institucija koje regulišu sektor prehrane, kao što je FDA. Novinar Majkl Šnajder je nabrojao niz besmislenih uredbi i zabrana koje su do te mere štetne da je očigledna zla namera onih koji iza toga stoje: „Ako ne budemo na oprezu ovi kontrolori frikovi će uništiti naciju.“
Do koje mere ide kontrola javno izgovorene reči svedoči slučaj mladića iz Severne Karoline, Stiva Koksija, koji je specijalnim dijetetskim režimom „pećinskih ljudi“ (caveman) – hraneći se samo prirodnim namirnicama bogatim proteinima – u kratkom vremenskom periodu uspeo da reguliše šećer, odbaci insulin i prateće lekove, i vrati se na normalnu kilažu. Kada je na svom blogu izneo iskustva vezana za samoizlečenje, dospeo je u zatvor – na osnovu tužbe Državne uprave za ishranu i zdravlje. Koksi je svojim nutricionističkim savetima prekršio jedan od državnih zakona, donesenih radi zaštite korporativnih interesa „Big farme“ i proizvođača kultnih bezalkoholnih napitaka.

KONFISKACIJA HRANE
Nacističkim metodama se služe i „timovi za konfiskaciju hrane“ (food confiscation teems) iz Kalifornije, koji upadaju u domove porodica za koje se sumnja da konzumiraju nepasterizovano mleko (row milk), da bi „u ime zakona“ konfiskovali i uništavali mleko iz porodičnih frižidera. Racije se sprovode u interesu industrija mleka i mlečnih proizvoda, u cilju uništavanja konkurencije. Male farme sa stokom koja pase na livadi predstavljaju ozbiljan udarac trovačima iz industrijskog sektora.
Jedna od zabrana vezanih za odvraćanje od prirodne ishrane odnosi se na svežu limunadu od ceđenog limuna, spravljanu na licu mesta. U pojedinim državama SAD-a vlasnici ovih štandova imaju obavezu da limunadu serviraju u plastičnoj čaši, na kojoj stoji natpis „opasno po zdravlje, pijući limunadu sami preuzimate odgovornost za posledice“.
Širom SAD-a je uvedena praksa da „kontrolori“ pregledaju užinu koju osnovci donose u školu, ne bi li se roditelji naterali da poštuju „standarde“. Majka predškolskog deteta iz „Vest Hoke elementarne škole“ žalila se da su detetu oduzeli doručak i naterali ga da kupi pileće krokete spravljene u lokalnoj prodavnici, uz obrazloženje da sendvič sa ćuretinom i sirom koji je donela od kuće nema nutricionističku vrednost.
Set sumanutih zabrana onemogućio je grupu aktivista da beskućnicima – primoranim da se hrane iz kontejnera – deli hranu u lokalnom parku. Zabran je donesena „iz zdravstvenih razloga“.
Iako je Majkl Šreder jedan od osvešćenijih Amerikanaca, ni on nije imun na kult „demokratije“ i mantru o „neotuđivom ustavnom pravu na izbor“, koja se američkom narodu papagajski usađuje od kolevke do groba. Tako se desilo da probuđeni i dobro informisani aktivisa Šnajder u svom tekstu o besmislenim i štetnim birokratskim zabranama ipak uputi kritiku guverneru Njujorka Majklu Blumbergu, koji je najavio zabranu prodaje zaslađenih napitaka, (lardž soda), kako bi započeo borbu protiv epidemije gojaznosti. „Lično nemam te napitke u svom frižideru“, kaže Šnajder, „ali ne želim da mi vlada govori šta smem, a šta ne smem da pijem. Svaki Amerikanac ima pravo da odlučuje da li će piti zaslađene napitke ili ne.“
I tako se krug zatvara: zbunjeni prosečni čitalac Šnajderovih tekstova neće znati da li da se okrene mleku sa pašnjaka ili da u znak protesta protiv „guvernera diktatora“ napuni frižider slatkim napicima, izražavajući privrženost demokratiji. I patriji.

[/restrictedarea]