Ale nesite

Piše Aleksandar Đaja

Nije dosadašnji režim izgubio parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji zato što je pogrešno „podelio narod“ – već zato što građanima Srbije više nije ostala ni kap krvi u venama da podmire potrebe njegovih „ala nesitih“!

 

Čini se da će se stanovništvo Srbije umanjiti za jednu osobu. Sociolog Zagorka Golubović, povodom pobede Tomislava Nikolića na izborima za predsednika Srbije, kaže: „Mogu da dam komentar da nije kriva politika i politička vlast nego narod. Očajna sam jer naš narod može jednog primitivca da izabere za predsednika Republike. Sklona sam da se iselim iz ove zemlje, meni je mozak stao posle svega ovoga“… I meni je mozak stao. Jer, to je  ona ista gospođa koja se deklasirala kao „duhovna majka“ bivšeg predsednika Srbije, a koja je, kada je zatražila prijem kod istog kako bi ga obavestila da loše vodi zemlju, bila „otkaširana“ kao klošarka sa ulaznih vrata. I, eto, njoj je opet kriv narod. Želim joj od sveg srca ekspresno iseljenje iz Srbije, kad već nije, kao i njoj slični, to učinila mnogo godina ranije. Možda bi tako bilo manje glasača za njenog „duhovnog sina“, čije su „ale nesite“ tokom njegova dva mandata sljuštile Srbiju do koske. Kao „giros“ sa kojeg su skidali i jeli meso sve do gole šipke, koju su jedino ostavili narodu da o nju polomi zube!

NISKE STRASTI I „TADIĆEVA PUBLIKA“

[restrictedarea]

Sociolog br. 2, Srećko Mihajlović, pravi lucidniju analizu: „Boris Tadić je igrao po pravilima koja ne poznaje i igrao je igru koja nije njegova. Tomislav Nikolić je nametnuo svoju igru i udvarao se niskim strastima svoje publike, a Tadićeva publika osetila se izneverenom“. Po njemu, DS je u kampanji izgubio bitku jer se orijentisao na istu grupu birača na koju i SNS, naniže od srednje klase, dok je svoju grupu birača, srednji sloj i naviše, prepustio samome sebi… Eto, opet mi je, kao u „slučaju Zagorka“, stao mozak. Kao prvo: javno priznajem da me je novi predsednik Srbije, zaista, pogodio u „niske strasti“, te sam glasao za njega, dok me za „Tadićevu publiku“ baš briga. Kao drugo: impresioniran sam ovom „stupidarijom“ gospodina Srećka, koji je narod Srbije podelio na „naniže od srednje klase“ i „srednji sloj i naviše“. Kao pripremu za tranžiranje svinje za potrebe klanične industrije.
Drugarice i drugovi, „Zagorke“ i „Srećkovići“, nije dosadašnji režim izgubio parlamentarne i predsedničke izbore u Srbiji zato što je pogrešno „podelio narod“ – već zato što građanima Srbije više nije ostala ni kap krvi u venama da podmire potrebe njegovih „ala nesitih“! Jer, gotovo od prvog dana posle promene na mestu predsednika Srbije, počinje, kao iz magle neke zlokobne močvare da se pojavljuje, normalnom i moralnom ljudskom umu gotovo nepojmljiva istina. Istina o beskrupuloznoj i bogohulnoj alavosti moćnika tog režima, njihovih partijskih drugova, njihovih direktora, tajkuna, bližih i daljih rođaka, koji su se posle pljačke svega što je u Srbiji imalo neku vrednost, rasprodaje (zarad masnog profita) u bescenje njenih najvećih i najbogatijih preduzeća, uništenja privrede, ekonomije i elementarnog političkog morala – bacili na enormno uzimanje inostranih kredita! Kredita za koje ni danas ne znamo na šta su utrošeni, ali znamo da je ogroman deo tog „kolača“ završio u njihovim džepovima. U javnom sektoru su napravili raspon plata od dvadeset hiljada do milion dinara – 1:50! I to sve iz budžeta, dakle iz naših džepova… Ljudi, pa toliki raspon nije bio ni u „Majkrosoftu“ između čistačice – i Bila Gejtsa!

ISTI LJUDI, A „NOVA VLADA“
Za takav zločin (drugi izraz za ovo ne znam), narod ne očekuje fraze, izanđale floskule i trabunjanja o političkoj odgovornosti, jer to i nije u pitanju. U pitanju je organizovani kriminal koji je imao za cilj i posledicu razaranje i pljačkanje ekonomije jedne države zarad ličnog bogaćenja – a koji se mora tretirati isključivo kao krivično delo! A oni ne samo da nisu gonili te kriminalce, nego su, čak, izmislili i funkciju „privatnog izvršitelja“ ili u prevodu „privatnog uterivača dugova“, čiji je zadatak da pleni imovinu – ali ne pomenutih kriminalaca – nego sirotinje koja nije u stanju da plati komunalije ili da otplati kredite koje je uzela zarad golog preživljavanja!
Međutim, oni – šta? Opet se okupljaju u očajničkog pokušaju da naprave nekakvu novu Vladu Srbije. Isti ljudi – a „nova vlada“?! S kakvim legitimitetom? Opet protiv narodne volje, samo da bi dobili na vremenu da oni ili njihove „ale nesite“ sklone na sigurno mesto svoja, na narodnoj bedi uzurpirana bogatstva. Opet po principu algebre, sabiranja i oduzimanja ministarskih resora, javnih preduzeća, upravnih odbora, sa premijerom koji je kao bivši predsednik uveo Srbiju, ne u EU, kao što je obećao, nego – u feudalno siromaštvo! Koji je posle izgubljenih parlamentarnih i predsedničkih izbora, da ima u sebi trunku časti i morala, a ne samo patološko vlastoljublje, morao odmah da podnese ostavku na mesto predsednika stranke i povuče se na duži oporavak u neku od srpskih vazdušnih banja!
Ali, ovoga puta, neće proći! U toj „Pilatovoj vodi“ oni neće moći da operu svoje ruke. Ovaj bedni, poniženi i pauperizovani narod svojim reagovanjem brutalno će iznenaditi, čak i takve „eksperte“ kao što je buljuk „dvorskih analitičara“, takođe „ala nesitih“, koji su brinući za svoje „guzice“ bivše režimlije zdušno hranili iluzijama o njihovoj nezamenljivosti i nepogrešivosti, čime su postali saučesnici u organizovanom kriminalu pljačkanja i uništavanja Srbije. Koji su se na čelu sa glodurom „NIN“-a Nebojšom Spaićem i njegovim novinarskim promašajem 21. veka „Gubitnik s predumišljajem“, pretenciozno objavljenim nekoliko dana pred drugi krug,  u svojim izbornim „vazelin-prognozama“ nalupetali „k’o Maksim po diviziji!“ Stoga bi većini od njih, zarad očuvanja mentalne stabilnosti naroda Srbije, trebalo zabraniti ne samo da se bave novinarstvom – jer to nisu bile političke analize, nego svesno obmanjivanje javnosti – nego i da kao kolporteri prodaju novine na ulici!

[/restrictedarea]