У сред кризе Грчка купила силно наоружање

“Грчка данас поседује 1.600 тенкова, што је готово четири пута више од Немачке. Истовремено, сваки познавалац војне стратегије рећи ће да, због геолошке конституције, Грчкој тенкови за одбрану земље нису ни од какве користи. Али, Грчка и даље купује наоружање”, тврди немачки радио.

Највише користи од тога има Француска која је Грчкој продала борбене авионе и хеликоптере у вредности од готово 800 милиона евра, ракете у вредности од 58 милиона и електронику за противваздушну одбрану за 19 милиона евра.

Холандија и Немачка, земље које од Грчке траже још строже мере штедње, продале су Атини војну опрему и возила у вредности од 90 милиона евра, а Италија делове за авионе и наоружање за 52 милиона. И Шпанија је остварила добит од продаје хемикалија које су потребне за експлозив у вредности од 33 милијуна евра.

“Грчка тренутно покушава да уштеди сваки могући цент из државног буџета, али наоружање је још највећа ставка потрошње. Као разлог се наводи потенцијална опасност коју наводно представља суседна Турска”, истиче Дојче веле.

Некадашњи грчки заменик министра одбране Панос Беглитис 2010. године је изјавио да земље ЕУ нису извршиле притисак на Атину да купује оружје како би јој били отписани дугови. Он је подсетио да је опсежна трговина оружјем постојала одувек и да се грчка куповина не догађа због кризе.

Међутим, један саветник тадашњег премијера Јоргоса Папандреуа, који је желео да остане неименован, изјавио је за поједине медије да нико није рекао да Грчка треба да купује ратне бродове како би добила финансијску помоћ, али да је свима у Атини било јасно да ће Грчка уживати већу подршку ако купује наоружање из ЕУ.

Чланице ЕУ извезле су 2010. године оружје и опрему у вредности од 2,5 милијарди евра у Саудијску Арабију, затим у Уједињене Арапске Емирате (1,5 милијарди), Оман (1,2 милијарде) и у Бахреин, Јордан, Кувајт, Катар и Јемен (укупно 1,1 милијарда евра).

Поједине дипломате у Бриселу упозоравају на стање у Алжиру где би, након избора, могло да дође до немира и где ће исламистичке групе покушати да уклоне аутократског председника Абделазиза Бутефлику. Ранији сукоби у тој земљи 1992. године кулминирали су у грађанском рату у коме је погинуло 200.000 људи.

“Ако Алжир постане нова Либија или Сирија, тада на терену неће бити мањка оружја које је увезено из чланица ЕУ. Укупан извоз само за 2010. годину износи готово милијарду евра. Европске земље продале су, пре револуција, диктаторима у Египту, Либији и Тунису оружје у вредности од пола милијарде евра, а то оружје и данас кола Либијом”, тврди Дојче веле.

Земље Европске уније требало би да следе правило према коме не смеју да продају оружје земљама у којима постоји “отворена опасност” да ће се оружје употребити за унутарњу репресију или “које би могло изазвати или продужити оружани сукоб”. Тај став је врло нејасан и растегљив, па није чудно што се често заобилази.

Извор: Танјуг, РТВ