Биљана Србљановић: Света хероина иште кокаина

Пише Небојша Бакарец

У западном свету, чије вредности промовише Биљана Србљановић, академска и политичка каријера некога ко је ухваћен да купује кокаин и ко вређа инвалиде, била би завршена. Овде код нас, миљеница режима и ЛДП-а може очекивати успех. Овде је бранитељи већ проглашавају за невину жртву

 

Биљану Србљановић сам упознао у емисији „Утисак недеље“ пре више од шест година. Њој и водитељки сам купио по букет цвећа и предао им пре емисије, наравно. Цвеће су прихватиле, а Биљана је рекла да је добро да сам јој цвеће дао пре емисије, а не на почетку, пред камерама, јер бих онда добио букетом по глави. Сложио сам се са тим. Авај, данас ми је јасно да сам купио погрешан поклон. Уместо џентлменске пристојности, купити цвеће, требало је да набавим нешто друго. Нешто што не мирише уопште, али се као и цвеће приноси носу. Међутим, мени та врста „набавке“ није никада била фах. Биљана је у емисији била хистерична, а касније, током година, увидео сам да је то њен психички проблем. Занимљиво је да нас је кућама развезла ауторка „Утиска недеље“ лично. Биљана и ја смо изашли, колико се сећам, на углу Вишњићеве и Јевремове, у овој другој улици сам тада становао. Наравно, отишли смо свако својим путем, да не помислите нешто злочесто.

„ГРАЂАНСКА СМРТ“

[restrictedarea]

Овај текст пишем изнервиран медијском амнезијом, некаквом цензуром, медијском блокадом поводом случаја трговине опојним дрогама, чији је један од актера и  доцент Биљана Србљановић. Ниједан важан медиј, поготово електронски, не извештава већ месецима о том случају (односно два месеца од када се случај догодио). А ради се о вести која би морала да изазове прворазредно интересовање, с обзиром на то да се ради  о доценту, предавачу на ФДУ, о награђиваној, на европском нивоу признатој списатељици, политичарки, члану ЛДП-а, супрузи француског амбасадора у Азербејџану и бившег амбасадора у Београду, те о госпођи која је била кандидат ЛДП-а за градоначелника. Не могу да гарантујем да сте чули за случај, па сам дужан да вас обавестим о чему се ради. Листови „Ало“, „Курир“, али и „Блиц“ извештавају да је београдска полиција још пре два месеца привела госпођа Биљану због куповине кокаина. У међувремену, оптужница је стигла у Виши суд, а предмет је додељен судији Владимиру Дурузу. Листу „Ало“ је потврђено да је у Виши суд 14. фебруара стигла оптужница за недозвољено држање опојних дрога. Лист „Ало“ наводи да је имао увид у записник са саслушања оптужене у полицији и да је оптужена том приликом записник и потписала. Биљани Србљановић прети казна затвора до три године, те условна или новчана казна, уз могућност ношења електронске наногвице. Лист „Ало“ саопштава да је оптужена хероина ухваћена 1. децембра прошле године, после куповине грама кокаина од дилера. По полицијском записнику, како га цитира „Ало“, хероина је  два пута купила кокаин (25. новембра и 1. децембра), што је Србљановићева до детаља и објаснила. Све се одвијало на улици, код дорћолске адресе на којој списатељица борави када је у Београду.
Овај случај је пример двоструких стандарда, поготово у медијима. Пример је како миљеници власти и Запада уживају заштићени статус. Замислите само да је полиција приликом куповине наркотика ухватила некога ко није „заштићено лице“, некога ко није припадник „друге Србије“. Некога ко припада обичној, првој, незаштићеној Србији? Некога из ДСС-а или СРС-а, или СНС-а, на пример? Па тај би већ одавно био стрељан, у најмању руку била би му нанета тзв. „грађанска смрт“. Био би прокажен доживотно. Та афера се месецима не би скидала са медија. Противим се томе да се Биљани Србљановић наноси  „грађанска смрт“, противим се томе да се она блати, без обзира на то што је то управо манир строго контролисаних режимских медија и медија уопште, као што је то и манир ЛДП-а и ДС-а, и упркос томе што је то њен манир. Али овде се ради о једноставним чињеницама. Неко је привођен, хапшен због куповине дроге и против некога је поднета оптужница због тога. То јавност мора да зна. Као што зна у сличним случајевима. Овде се ради о особи која је предавач на факултету (ФДУ) не само у Београду, него и у иностранству. Ради се о особи која ради са младима, са студентима. О особи која би своје знање требало да пренесе млађима, у институцији ове државе, у академској институцији. Да ли би госпођа Србљановић требало да предаје студентима технике куповине кокаина на београдским улицама (како се ваља гудра)? Да ли би требало студентима да преноси своја искуства из кокаинског делиријума (генерација халуцинација)? Да ли је то порука – да бисте били креативан писац – потребан вам је кокаин (хероина на кокаину)? Да ли је то порука Србљановићеве и ЛДП-а  –  „Шири даље“ и „Од вас зависника зависи“? Шта је порука „Преокрета“? „Платиш грам – добијеш грам“ или „Са нама ће грам – бити грам“ (а не 0,87 грама, колико је дилер увалио доценткињи)? Да ли ће у позориштима, ради бољег разумевања драма доценткиње, управници чланови ЛДП-а и ДС-а делити по грам у кесици пре почетка сваке представе?

НАРКОДРАМА
Јавили су се и многобројни бранитељи хероине на кокаину: Ненад Чанак, Јелена Карлеуша, Светислав Басара, Предраг Аздејковић. Декан ФДУ нема званичних сазнања о целом случају и не види основ за покретање било каквог поступка. Па шта би требало да се деси, да доценткиња почне да дилује на факултету, да је полиција тамо ухвати, па да стекну сазнања? Душебрижници и Биљобранитељи се и шале, на „Твитеру“, осим што је бране. Шали се и Биљана, на својим постовима на „Твитеру“ помиње вазелин, порниће, тестерице, затвор, изборе, вређа инвалиде (о томе касније)… Шале, и бранитеља и ње саме, требало би да нас наведу на помисао да је „неко сместио Зеки Роџеру“, да је доценткиња толико „невина“ да може и да се шали. Смехотресан је пример једног блогера бранитеља („амер“, 22.02.2012, 02:45 – „зашто хапсе жену која је имала мање од једног грама кокаина код себе за личну употребу, ако она жели да се рекреативно дрогира то је њен приватни проблем и требало би такве оставити на миру…“) Амин.
Овако изгледа део интервјуа Србљановићеве, датог „НИН“-у у првој половини прошле године: „Питање – Живите на релацији Париз, Баку, Београд. У Београду и даље држите класу, спремате премијере. Као да сте стално ту.
Одговор – Боравим у Београду велики део школске године, путујем на посао из централне Азије, што је доста компликовано и напорно, припремам дипломце на катедри за драматургију, сада предајем и у Бечу на Академији примењених, прве две године нашег боравка у Азербејџану имала сам студенте и на Миланској уметничкој школи, уз све своје друге позоришне пројекте и обавезе. То ме доста троши физички, та стална прелажења из једног у други свет, у готово различита агрегатна стања, јер сам с једне стране жена француског дипломате, са гомилом тих мени прилично страних обавеза, а са друге неко ко је навикао да живи и ради сам и сам преузима ризике за све своје одлуке, мисли или ризике. Ипак, чини ми се да је то мој прави баланс, да имам у животу све што ми је важно, ма како контрадикторно деловало. Ја сам сва у контрадикторностима. Сва у неком сталном раскораку, у некој дијалектици са самом собом“.
Госпођа путује на посао из централне Азије! Чиме? Ентерпрајзом? Чаробном метлом? И поред свих обавеза она живи у Бакуу, Паризу и Београду, а предаје, поред Београда, и у Бечу и у Милану. То не може да се постигне ни телепортацијом. Госпођа је 2008. године „Ширила даље“. Сад шири ноге на суперметли, како сама каже „Сва у неком сталном раскораку, у некој дијалектици са самом собом“. Дијалектика метле. Дијалектика коке. И наравно све то је „доста троши физички, та стална прелажења из једног у други свет, у готово различита агрегатна стања“. Е ту очигледно своје место заузима кокаин, јер се доценткиња много троши. Дијалектика агрегатних стања. Биљана у четири стања. Чврста Биљана. Течна Биљана. Гасовита Биљана. Плазматична Биљана. А тек Биљана у променама агрегатних стања – у фазним прелазима. Госпођа има у животу све што јој је важно. Знамо. Кокишку. Халуцинацију. Шизење. И онда када долети у Београд, чисти Србију својом метлом, да не би упрљала руке. Зато и купује кокаин у кесицама. Руке остају чисте. У паузи чишћења доценткиња тргује на улицама града. Кокицом. А шта хероина ради у Бакуу, Паризу, Милану и Бечу. Пошто грам? За јело је све бело? Пева – Габријеле, родићу ти сина краља кокаина?
Отворено је питање да ли госпођа Србљановић ужива дипломатски статус, а ако ужива (осим коке), да ли ће се на њега и позвати поводом суђења?
Посебну одвратност изазива пост на „Твитеру“, наркодоценткиње, од 18. фебруара, поводом хапшења Луке Бојовића и оптужби његовог оца Вука Бојовића на рачун мог пријатеља Драгана Јочића, бившег министра полиције, коме је одлуком садашњег министра појачано обезбеђење. Тим поводом нарко хероина твитује у свом кокаинском делиријуму: „Појачано обезбеђење Драгану Јочићу, што? Па неће да бежи“. Тиме се разуларена хероина подсмева свим инвалидима. Безумно. Беспризорно. Тим поводом је реаговао Бранислав Кнежевић, председник удружења инвалида „Спас и нада“, који је изјавио: „Страшно је када било ко вређа инвалиде. А њој, која се тобоже бори за људска права, поломио бих обе ноге како би барем на тренутак могла да буде у нашој кожи. Сигурно онда никог не би вређала. Немам речи, такве ствари ме страшно погађају“. Повереница за заштиту равноправности изјављује да може да реагује само ако неко поднесе пријаву, те да није прочитала спорну изјаву Србљановићеве.
На Западу, чије вредности промовише Србљановићева, академска и политичка каријера некога ко је ухваћен да купује кокаин и ко даје овакве изјаве на „Твитеру“, била би завршена. Овде код нас, миљеница режима и ЛДП-а, кокаинска хероина, може очекивати да буде мажена, пажена, брањена, може очекивати успех. Овде је бранитељи већ проглашавају за невину жртву. Ускоро и за светицу. Света хероина, иште кокаина!
П. С. Знате ли како се зове предмет који хероина предаје на ФДУ? Наркодрама!

[/restrictedarea]