Лажни зелени

Пише Мара Кнежевић Керн

У тренутку суочавања с највећом еколошком кризом у историји, глобални загађивачи јачају своје позиције производећи „пету колону“ лажних зелених покрета, унајмљених у циљу стварање медијске слике о „еколошки одговорним“ компанијама

 

Недавно је откривена веза између најугледније светске организације за заштиту природе „Д нејчр конзерванси“(„The Nature Conservancy“) и нафтне компаније „Бритиш петролеум“, што је резултирало кампањом „конзерватора“ да се БП прогласи „Earth friendly“.
Новинар Џон Хари (Johan Hari) сведочи о атмосфери на пропалом Самиту у Копенхагену, на којем су „зелени“ наступали као лобисти компанија загађивача, подржавајући политику систематског уништавања прашума Амазоније.
Хари већ годинама мери пулс планете: сусретао се са избеглицама из сушом уништеног Дарфура (Судан) и забележио стравичне приче о међусобном убијању за мало преостале воде; гледао је урушавања ледених санти на Арктику и подизање нивоа мора у Бангладешу… Опремљен искуством и снабдевен компромитујућим документима, најавио је скандал „климагејт“ – који тек чека да буде обелодањен. У међувремену, Хари износи у јавност делове „прљавог зеленог веша“, пратећи последице спреге зелених са крупним капиталом. „У периоду од 1981. до 1995. године председник  ‘Нешнал вајлдлиф федерејшн’ Џеј Хер креће у потрагу за новим изворима прихода, приклонивши се највећим загађивачима. Када је из њих исисао знатна средства и одрадио ‘пропагандну кампању’, донатори су му доделили награду за ‘лидерство у очувању природе’. Похвале су стигле и од „Д нејчр конзерванси’ (ТНЦ), као и од компанија ‘Шел’ и ‘Бритиш петролеум’.“

СРОЗАВАЊЕ УГЛЕДА „ЗЕЛЕНИХ“

[restrictedarea]

Значајан допринос разоткривању махинација лажних енвиронменталиста дала је и новинарка Кристина МекДоналдс (Christine MacDonalds), књигом „Зелено мастило“ (Green Inc., An Environmental Insider Reveals How a Good Cause Has Gone Bad), написаном на основу искустава стечених радом у једној од шест највећих еколошких организација – „Конзервејшн интернешенал“. Убрзо је схватила да су за „конзерваторе“ активности највећих загађивача биле табу тема: „Лажни зелени уместо решења нуде плацебо, настојећи да нас смире у тренутку кад би требало да усмеравају и увећавају наш бес због издаје политичара. Док се корпорације понашају као прави активисти, они од којих се очекује активизам стоје у дну сале, радујући се свакој баченој кости“.
У „Зеленом мастилу“ се помиње шведски произвођач намештаја ИКЕА, оптужен да за своје производе користи угрожене врсте дрвета. Стратешки партнер компаније – „Врлд вајдлајф фунд“ – одмах је скочио у одбрану спонзора и заташкао целу ствар. Наведен је и случај највеће организације за очување природе „Сијера клаб“ („Sierra Club“): они су злоупотребили своју популарност да би се упустили у рекламирање нове „зелене линије“ санитарних избељивача за домаћинство, компаније „Клорокс блич“, гарантујући да су „супериорни“ у односу на конкуренцију. После расплета афере признали су да никаква контрола рекламираног производа никада није спроведена. „Угрожене врсте дрвећа и избељивачи нису ништа према политичкој шизофренији“, каже Киеран Саклинг из „Центра за биолошке различитости“ у Аризони, наводећи бесрамно понашање „Сијера клаба“ у вези са Законом о дозвољеном загађењу ваздуха: Кад је ЕПА 2009. године покренула контролу поштовања овог закона, из „Сијера клаба“ су чинили све што је у њиховој моћи да омаловаже упозорења научника и заштите интересе загађивача.
И Кристина МекДоналдс је била сведок срозавања угледа „зелених“ у Копенхагену. Она говори о њиховој спремности да зарад нечијих интереса уведу човечанство у хаос и разоткрива позадину Обаминог обећања да ће до 2020. године смањити емитовање гасова у атмосферу (за три одсто): „Америка није спремна да се озбиљно позабави овим проблемом. Уместо да смање емитовање на сопственом терену они ће кренути у потрагу за јефтинијим локацијама, на којима би се примениле рестриктивне мере“. Потемкинове методе не застаревају!

ПОИГРАВАЊЕ ПРАШУМАМА
На основу податка да сечење шума проузрокује повећања ефекта стаклене баште за 12 одсто, богати су – пре тринаест година – осмислили програм за „заштиту шума“ РЕДД (Reducing Emissions from Deforestation and Forest Degradation). Овај пројекат је поверен коалицији „Д нејчр конзерванс“ и три велика загађивача „БП“, „Пацификорп“ и „Американ електрик пауер“ , са задатком да површину од 3.9 милиона ари тропских шума очисте од постојећих компанија.
Током прошлогодишњег обиласка терена, „Гринпис“ је у свом извештају објавио да су компаније само покупиле механизацију са контролисаних простора и преселиле је на другу локацију – „створивши  уз помоћ ‘Потемкинових шума’ привид да се нешто дешава“. Кристина је у неколико наврата покушала да добије одговор од ТНЦ-а и „Конзервејшн интернешенала“ о мерама које ће предузети ради превазилажења рупа у целокупном концепту контроле, али је уместо решавања овог проблема јавности наметнута дилема о томе: да ли контролу сече шума треба да спроводе владе на сопственој територији или би то ефикасније обавила нека наднационална група. Неколико група, међу којима су ТНЦ и „Конзервејшн интернешенал“, лобирало је за наднационалну контролу, зато што се ту – према сведочењу једног инсајдера – окреће већи новац.
Кевин Кеног, представник организације „Амазон воч“ (сарађују са староседелачким племенима на очувању шума), такође је разочаран понашањем „зелених“ у Копенхагену, а слично трауматично искуство имао је и главни преговарач блока Г-77  – Лумумба Ди-Апинг, који каже да га је њихово понашање на моменте асоцирало на понашање ЦИА-е у годинама хладног рата: „ ‘Зелени’ су на овом Самиту извршили саботажу против целе планете“.
Угледни еколог Чарлс Команоф упозорава на крајње напету ситуацију у овом сектору, најављујући грађански рат међу еколошким покретима: „Звери из инсајдерских група већ годинама нас гуше, исисавајући кисеоник из простора у који уђу; дошло је време да реорганизујемо старе или да оснујемо нове организације, које ће представљати темељ здравог еколошког покрета и дефинисати праве циљеве“. Међу оне које је немогуће реорганизовати Кристина МекДоналдс је сврстала „Конзервејшн интернешенал“ и ТНЦ, означивши их као „пијавице које за рачун загађивача исисавају крв еколошког покрета, слабећи га и осиромашујући“. Ауторка издваја светао пример организација 350 – „Они су за кратко време формирали моћну мрежу ентузијаста и активиста, тражећи од политичара да уваже мишљење научника, уместо подржавања пародије наметнуте од превараната“.

ЗАГРЕВАЊЕ НЕ ПОСТОЈИ?!
Снажан допринос јачању зеленог активизма дали су Линдзи и Анеке Кампбел у књизи „Буди актер промена“ („Be The Change: How to Get What You Want in Your Community“). Кампбелови предлажу промену тактике и радикалне методе у борби против естаблишмента: „Крајње је време да престанемо с мољакањем да нам владе и корпорације смање штету коју наносе и преузмемо локалну самоуправу у сопствене руке“. Низ наведених примера потврђује ефикасност предложених метода, а искуства оних који нису чекали да им проблеме реше организације „зелених“, нити су их препустили држави или корпорацији, охрабрују. У знак сећања на дечака из Пенсилваније, који је 1995. године преминуо услед тровања блатом, Кампбелови су основали школу демократског отпора „Данијел Пенок“, а једна од успешно спроведених акција изведена је у калифорнијском градићу МтШаст, чији су мештани успели да се изборе против корпорација „Нестле“ и „Кока-Кола“ забранивши исисавање воде из локалног водовода. „У нашој школи се залажемо за укидање праксе по којој су људи и природно окружење третирани као законито власништво корпорација (као некада у робовласништву) и упућујемо на постојеће механизме уз помоћ којих ћемо натерати државу да штити наше интересе.“
Може ли се уопште бити „актер промена“ када и научници учествују у камелеонском перформансу поводом климатских промена. „Вол стрит џорнал“ је управо објавио писмо, потписано од стране 16 цењених научника, упућено једном политичком кандидату, с поруком да „нема потребе паничити због глобалног отопљавања“. Новинар Реди Ананда, активни борац против климатских промена, била је збуњена неочекиваном серијом јавних признања политичара да се „просечна глобална температура не подиже већ више од 10 година“. Спремна да преиспита сопствена уверења о „непобитно доказаном глобалном отопљавању“ – теорији иза које стоји „Америчко удружење физичара“, Ананда је открила запањујући податак да су научници из ИПЦЦ-а („Intergovernmental Panel on Climate Change“) намеравали да преправљају своје већ послате резултате, под притиском оних којима њихови умирујући извештаји нису одговарали. Међу „незадовољнима“ су и УН, које иза кулиса подржавају експерименте геоинжењеринга. „Шокирана сам овим подацима и почињем да верујем да неко манипулише теоријом о климатским променама, како би се оправдали кемтрејлс експерименти и прикрила њихова права сврха. Ови подаци бацају потпуно нову слику на парадигму о ‘отопљавању’ – лицемерје може бити цинично забавно, али поништена парадигма може бити емоционално разарајућа.“

[/restrictedarea]