Lažni zeleni

Piše Mara Knežević Kern

U trenutku suočavanja s najvećom ekološkom krizom u istoriji, globalni zagađivači jačaju svoje pozicije proizvodeći „petu kolonu“ lažnih zelenih pokreta, unajmljenih u cilju stvaranje medijske slike o „ekološki odgovornim“ kompanijama

 

Nedavno je otkrivena veza između najuglednije svetske organizacije za zaštitu prirode „D nejčr konzervansi“(„The Nature Conservancy“) i naftne kompanije „Britiš petroleum“, što je rezultiralo kampanjom „konzervatora“ da se BP proglasi „Earth friendly“.
Novinar Džon Hari (Johan Hari) svedoči o atmosferi na propalom Samitu u Kopenhagenu, na kojem su „zeleni“ nastupali kao lobisti kompanija zagađivača, podržavajući politiku sistematskog uništavanja prašuma Amazonije.
Hari već godinama meri puls planete: susretao se sa izbeglicama iz sušom uništenog Darfura (Sudan) i zabeležio stravične priče o međusobnom ubijanju za malo preostale vode; gledao je urušavanja ledenih santi na Arktiku i podizanje nivoa mora u Bangladešu… Opremljen iskustvom i snabdeven kompromitujućim dokumentima, najavio je skandal „klimagejt“ – koji tek čeka da bude obelodanjen. U međuvremenu, Hari iznosi u javnost delove „prljavog zelenog veša“, prateći posledice sprege zelenih sa krupnim kapitalom. „U periodu od 1981. do 1995. godine predsednik  ‘Nešnal vajldlif federejšn’ Džej Her kreće u potragu za novim izvorima prihoda, priklonivši se najvećim zagađivačima. Kada je iz njih isisao znatna sredstva i odradio ‘propagandnu kampanju’, donatori su mu dodelili nagradu za ‘liderstvo u očuvanju prirode’. Pohvale su stigle i od „D nejčr konzervansi’ (TNC), kao i od kompanija ‘Šel’ i ‘Britiš petroleum’.“

SROZAVANJE UGLEDA „ZELENIH“

[restrictedarea]

Značajan doprinos razotkrivanju mahinacija lažnih environmentalista dala je i novinarka Kristina MekDonalds (Christine MacDonalds), knjigom „Zeleno mastilo“ (Green Inc., An Environmental Insider Reveals How a Good Cause Has Gone Bad), napisanom na osnovu iskustava stečenih radom u jednoj od šest najvećih ekoloških organizacija – „Konzervejšn internešenal“. Ubrzo je shvatila da su za „konzervatore“ aktivnosti najvećih zagađivača bile tabu tema: „Lažni zeleni umesto rešenja nude placebo, nastojeći da nas smire u trenutku kad bi trebalo da usmeravaju i uvećavaju naš bes zbog izdaje političara. Dok se korporacije ponašaju kao pravi aktivisti, oni od kojih se očekuje aktivizam stoje u dnu sale, radujući se svakoj bačenoj kosti“.
U „Zelenom mastilu“ se pominje švedski proizvođač nameštaja IKEA, optužen da za svoje proizvode koristi ugrožene vrste drveta. Strateški partner kompanije – „Vrld vajdlajf fund“ – odmah je skočio u odbranu sponzora i zataškao celu stvar. Naveden je i slučaj najveće organizacije za očuvanje prirode „Sijera klab“ („Sierra Club“): oni su zloupotrebili svoju popularnost da bi se upustili u reklamiranje nove „zelene linije“ sanitarnih izbeljivača za domaćinstvo, kompanije „Kloroks blič“, garantujući da su „superiorni“ u odnosu na konkurenciju. Posle raspleta afere priznali su da nikakva kontrola reklamiranog proizvoda nikada nije sprovedena. „Ugrožene vrste drveća i izbeljivači nisu ništa prema političkoj šizofreniji“, kaže Kieran Sakling iz „Centra za biološke različitosti“ u Arizoni, navodeći besramno ponašanje „Sijera klaba“ u vezi sa Zakonom o dozvoljenom zagađenju vazduha: Kad je EPA 2009. godine pokrenula kontrolu poštovanja ovog zakona, iz „Sijera klaba“ su činili sve što je u njihovoj moći da omalovaže upozorenja naučnika i zaštite interese zagađivača.
I Kristina MekDonalds je bila svedok srozavanja ugleda „zelenih“ u Kopenhagenu. Ona govori o njihovoj spremnosti da zarad nečijih interesa uvedu čovečanstvo u haos i razotkriva pozadinu Obaminog obećanja da će do 2020. godine smanjiti emitovanje gasova u atmosferu (za tri odsto): „Amerika nije spremna da se ozbiljno pozabavi ovim problemom. Umesto da smanje emitovanje na sopstvenom terenu oni će krenuti u potragu za jeftinijim lokacijama, na kojima bi se primenile restriktivne mere“. Potemkinove metode ne zastarevaju!

POIGRAVANJE PRAŠUMAMA
Na osnovu podatka da sečenje šuma prouzrokuje povećanja efekta staklene bašte za 12 odsto, bogati su – pre trinaest godina – osmislili program za „zaštitu šuma“ REDD (Reducing Emissions from Deforestation and Forest Degradation). Ovaj projekat je poveren koaliciji „D nejčr konzervans“ i tri velika zagađivača „BP“, „Pacifikorp“ i „Amerikan elektrik pauer“ , sa zadatkom da površinu od 3.9 miliona ari tropskih šuma očiste od postojećih kompanija.
Tokom prošlogodišnjeg obilaska terena, „Grinpis“ je u svom izveštaju objavio da su kompanije samo pokupile mehanizaciju sa kontrolisanih prostora i preselile je na drugu lokaciju – „stvorivši  uz pomoć ‘Potemkinovih šuma’ privid da se nešto dešava“. Kristina je u nekoliko navrata pokušala da dobije odgovor od TNC-a i „Konzervejšn internešenala“ o merama koje će preduzeti radi prevazilaženja rupa u celokupnom konceptu kontrole, ali je umesto rešavanja ovog problema javnosti nametnuta dilema o tome: da li kontrolu seče šuma treba da sprovode vlade na sopstvenoj teritoriji ili bi to efikasnije obavila neka nadnacionalna grupa. Nekoliko grupa, među kojima su TNC i „Konzervejšn internešenal“, lobiralo je za nadnacionalnu kontrolu, zato što se tu – prema svedočenju jednog insajdera – okreće veći novac.
Kevin Kenog, predstavnik organizacije „Amazon voč“ (sarađuju sa starosedelačkim plemenima na očuvanju šuma), takođe je razočaran ponašanjem „zelenih“ u Kopenhagenu, a slično traumatično iskustvo imao je i glavni pregovarač bloka G-77  – Lumumba Di-Aping, koji kaže da ga je njihovo ponašanje na momente asociralo na ponašanje CIA-e u godinama hladnog rata: „ ‘Zeleni’ su na ovom Samitu izvršili sabotažu protiv cele planete“.
Ugledni ekolog Čarls Komanof upozorava na krajnje napetu situaciju u ovom sektoru, najavljujući građanski rat među ekološkim pokretima: „Zveri iz insajderskih grupa već godinama nas guše, isisavajući kiseonik iz prostora u koji uđu; došlo je vreme da reorganizujemo stare ili da osnujemo nove organizacije, koje će predstavljati temelj zdravog ekološkog pokreta i definisati prave ciljeve“. Među one koje je nemoguće reorganizovati Kristina MekDonalds je svrstala „Konzervejšn internešenal“ i TNC, označivši ih kao „pijavice koje za račun zagađivača isisavaju krv ekološkog pokreta, slabeći ga i osiromašujući“. Autorka izdvaja svetao primer organizacija 350 – „Oni su za kratko vreme formirali moćnu mrežu entuzijasta i aktivista, tražeći od političara da uvaže mišljenje naučnika, umesto podržavanja parodije nametnute od prevaranata“.

ZAGREVANJE NE POSTOJI?!
Snažan doprinos jačanju zelenog aktivizma dali su Lindzi i Aneke Kampbel u knjizi „Budi akter promena“ („Be The Change: How to Get What You Want in Your Community“). Kampbelovi predlažu promenu taktike i radikalne metode u borbi protiv establišmenta: „Krajnje je vreme da prestanemo s moljakanjem da nam vlade i korporacije smanje štetu koju nanose i preuzmemo lokalnu samoupravu u sopstvene ruke“. Niz navedenih primera potvrđuje efikasnost predloženih metoda, a iskustva onih koji nisu čekali da im probleme reše organizacije „zelenih“, niti su ih prepustili državi ili korporaciji, ohrabruju. U znak sećanja na dečaka iz Pensilvanije, koji je 1995. godine preminuo usled trovanja blatom, Kampbelovi su osnovali školu demokratskog otpora „Danijel Penok“, a jedna od uspešno sprovedenih akcija izvedena je u kalifornijskom gradiću MtŠast, čiji su meštani uspeli da se izbore protiv korporacija „Nestle“ i „Koka-Kola“ zabranivši isisavanje vode iz lokalnog vodovoda. „U našoj školi se zalažemo za ukidanje prakse po kojoj su ljudi i prirodno okruženje tretirani kao zakonito vlasništvo korporacija (kao nekada u robovlasništvu) i upućujemo na postojeće mehanizme uz pomoć kojih ćemo naterati državu da štiti naše interese.“
Može li se uopšte biti „akter promena“ kada i naučnici učestvuju u kameleonskom performansu povodom klimatskih promena. „Vol strit džornal“ je upravo objavio pismo, potpisano od strane 16 cenjenih naučnika, upućeno jednom političkom kandidatu, s porukom da „nema potrebe paničiti zbog globalnog otopljavanja“. Novinar Redi Ananda, aktivni borac protiv klimatskih promena, bila je zbunjena neočekivanom serijom javnih priznanja političara da se „prosečna globalna temperatura ne podiže već više od 10 godina“. Spremna da preispita sopstvena uverenja o „nepobitno dokazanom globalnom otopljavanju“ – teoriji iza koje stoji „Američko udruženje fizičara“, Ananda je otkrila zapanjujući podatak da su naučnici iz IPCC-a („Intergovernmental Panel on Climate Change“) nameravali da prepravljaju svoje već poslate rezultate, pod pritiskom onih kojima njihovi umirujući izveštaji nisu odgovarali. Među „nezadovoljnima“ su i UN, koje iza kulisa podržavaju eksperimente geoinženjeringa. „Šokirana sam ovim podacima i počinjem da verujem da neko manipuliše teorijom o klimatskim promenama, kako bi se opravdali kemtrejls eksperimenti i prikrila njihova prava svrha. Ovi podaci bacaju potpuno novu sliku na paradigmu o ‘otopljavanju’ – licemerje može biti cinično zabavno, ali poništena paradigma može biti emocionalno razarajuća.“

[/restrictedarea]