Премијер, свиња и публика

Пише Владислав Панов

После приказивања прве епизоде минисерије „Црно огледало“ на британском „Каналу 4“, у којој је острвски премијер приморан на секс са свињом пред милионским аудиторијумом, гледаоци су у рекордном броју једва сачекали наредне две епизоде, иако, авај, у њима више није било премијера, нити секса са домаћим и осталим животињама

И у времену у којем живимо, где се све брзо мења и још брже заборавља, а шокантни призори које упијамо свакодневно преко медија, чија нам је понуда постала доступна и у џепу, док се шетамо, увек жедни крви и што страшнијих призора, сва је прилика да ће минисерија коју је потписао један од ретких истински интелигентних, талентованих и иновативних писаца којима је дозвољено да раде на „великим телевизијама“ Запада, Енглез Гордон Браун, остати у центру пажње и медија и публике. Бар неко време.

ЦРНО, НАЈЦРЊЕ, ТЕЛЕВИЗИЈА

[restrictedarea]

Браунова серија на много начина пригодно насловљена „Црно огледало“ (најпре то је оно црно, најцрње телевизијско огледало, преко којег упијамо сву прљавштину овога света, али и оно у које себе гледамо и, наравно, не свиђа нам се шта видимо), захваљујући невероватној првој епизоди изазвала је једну од најбурнијих и најинтригантнијих реакција у последње време. У њој је на прецизан, детаљан, сатиричан и брутално изазован начин постављена позорница сасвим реалних политичко-социјалних околности у којима се налази британско друштво, па, уосталом, и целокупна западна цивилизација. На тој позорници под константном пажњом свемоћних и свуда присутних медија, али и још присутнијих, па вероватно сада већ и моћнијих, технолошки напредних модерних видова комуникација (друштвене мреже на Интернету), један човек успева да доведе у питање вредносни систем читаве нације и да истовремено непоправљиво уздрма читаво политичко и друштвено устројство. Отмицом принцезе он успева да уцени власт: или ће премијер пред ТВ камерама, уживо, имати сексуални однос са свињом или принцезе више бити неће! Даљи след околности врло брзо доводи премијера у безизлаз. Медији, власт, народ, на крају ће захтевати ову жртву од њега и премијер ће херојски одрадити прљав посао пред камерама, зарад принцезе, своје каријере, спаса краљевства и напредне демократије, и свих осталих великих принципа. И витешки ће овим бестијалним нападом на сексуално опредељење, па и права јадне свиње, он спасити принцезу. На срећу нације и понос краљевства! Годину дана касније, каже се на крају приче, премијер ће и даље бити на функцији, а његова јавна афера са крмачом више није ником на памети. Осим његовој жени, која је престала да говори са својим мужем…
Увек изазовни, другачији и провокативнији британски „Канал 4“ стоји иза ове серије која бележи рекордну гледаност. После контроверзне „свињске епизоде“ гледаоци су заборавили на све друге телевизијске понуде и наредне две недеље су окупирали „Канал 4“. Друге две епизоде чије су приче невезане с првом, посматрало је у просеку по петнаест милиона гледалаца. Очекивали су наставак ове занимљиве еротике, шта ли? Шта то говори о њима, овом свету, телевизији, нашој цивилизацији, остаје за неку другу причу. А шта их је привукло Брукеровој сатири? Прича о премијеру и свињи је по аутору најпре осуда -коментар на начин на који сви ми користимо Интернет, а самим тим и на последице утицаја такозваних „социјалних медија“ на нас и нас на њихову растућу, незаустављиву и све непредвидљивију моћ над нама и нашим животом, тврди аутор који се такође сатирично и шокантно пре шест година позабавио „Великим братом“, почастивши учеснике ријалити-шоуа смаком света у форми епидемије вируса који је човечанство преко ноћи претворио у крвожедне зомбије („Мртва позорница“). Али, овај његов нови рад има много више нијанси, међуредова и расплињавања у бројним правцима, што права сатира и треба да поседује. Могуће га је тумачити и коментарисати у бескрај, и то на свим нивоима озбиљности или неозбиљности.

ШТА БИ СВАКО ОД НАС УРАДИО?
Ево, рецимо, једне. Шта би свако од вас урадио на премијеровом месту? Нема друге, или живот принцезе и ваше каријере, или секс са гицом пред ко зна колико милиона људи. Да нисмо тако одавно сахранили морал и све нормалне међуљудске односе достојне просвећеног човека, ове дилеме не би ни било, као ни Брукерове серије уосталом. Али, после понижавајуће прославе победе слободе модерног човека у виду ријалити-шоу бестијалија, секс са свињом није ништа што би било кога заправо уопште и требало да тангира. Заправо, многима би таква понуда морала да се допадне. И вероватно јесте. С друге стране, каријера или неморал и није нека дилема. Овакав испит би повољно положио сваки здраво амбициозни политичар. Замислите понуду сличне (не)природе код нас, ево уочи избора. Колико њих би без проблема, поносно и херојски, одрадило овај посао пред камерама уколико би им то донело власт, а колико би то одбило без обзира на последице? Да ли би ред да се зајаше нека свиња пред камерама био већи од оног да се од политике дигну руке, како би се то јахање прескочило из моралних разлога? А ево и идеје за нови ријалити-шоу. На некој новој фарми, фарми свиња, могло би да се организује предизборно такмичење политичких опонената и кандидата за функције, после којег би најбољи љубавник са овом паметном домаћом животињом, с којом су Срби одвајкада у посебним односима (мада, превасходно трговачко-гастрономским), могао да бира своју фотељу у власти. Шта мислите колико би њих било на тој фарми и колико би милиона гледалаца такав шоу пратило?

[/restrictedarea]