Na pruzi Raška-Zvečan: Put u pakao

Tekst i fotografije Zoran Vlašković

Reporter „Pečata“ iz Kosovske Mitrovice putovao je prošle nedelje vozom Zvečan-Raška i načinio ekskluzivne foto snimke nemačkih vojnika kako sa puškomitraljezima dežuraju pored još uvek dobro očuvanih nacističkih bunkera iz Drugog svetskog rata

Putnički voz koji saobraća dva puta dnevno od Zvečana do Raške i nazad (relacija od 60 kilometara, od kojih je 50 na području severnog dela Kosmeta), od  zatvaranja administrativnog prelaza Jarinje od strane Kfora početkom avgusta, najjača je alka i živa aorta između Srbije i njene južne pokrajine. Do avgusta, ovaj voz sačinjavao je svega jedan vagon koji je prevozio najviše desetak putnika; danas broj putnika, smeštenih u tri vagona deset puta je više.
Iz Zvečana voz za Rašku kreće u 10 sati i 45 minuta. Na maloj železničkoj
stanici u Zvečanu, više od stotinu putnika. Do sada nezamisliva gužva na staničnoj blagajni. Na zgradi železničke stanice dve zastave – Srbije i Železnica Srbije. Još jedan dokaz da Priština Srbiju sa severa Kosmeta nije pomerila ni za jotu posle 1999. godine, kao ni posle  jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Uz asfaltni put Kosovska Mitrovica-Raška skoro da i nema automobila. Ispred administrativnog prelaza Jarinje primećuju se barikade Srba, ali i one Kfora, sa bodljikavom žicom, metalnim preprekama i čeličnim vozilima. Voz baš ispod ovog  administrativnog prelaza na magistralnom putu prolazi ispod, tunelom.
Na samom izlasku iz tunela, ispod prelaza Jarinje, na punktu se jasno vide nemački i američki vojnici. Kondukter Zoran Jakšić kaže da Kfor zaustavlja voz i delimično ga pregleda samo u povratku za Zvečan, i to ispred samog tunela, ispod administrativnog prelaza Jarinje, tu gde prkosno i zlokobno stoji nemački bunker iz Drugog svetskog rata, koga su  posle 66 godina pono o zaposeli nemački vojnici. Kao da su unuci Hitlerovih nacista, glasno komentarišu putnici. Kondukter potvrđuje da voz na ovom mestu staje mimo svakog važećeg evropskog zakona. Voz, naime, na otvorenoj pruzi može da stane samo usled  vanrednih uslova, odrona, nesreća i drugih elementarnih nepogoda.
Voz do Raške putuje oko sat i po vremena. Povratak za Zvečan predviđen je po redu vožnje za 16 sati i 17 minuta. Petnaest minuta pre tog vremena na železničkoj stanici već se nalazi tridesetak putnika. Najviše studenata, iz raznih krajeva Srbije. Komentarišu, malo u šali, malo u zbilji da kreću put pakla. Voz kreće na vreme. Prva stanica iz Raške prema severu Kosova i Metohije je Rudnica, a onda se voz zaustavlja na pomenutom nedozvoljenom mestu, na otvorenoj pruzi ispod administrativnog prelaza Jarinje. Na prelazu se jasno uočavaju vojnici Kfora, metalne i betonske ograde, osmatračnice… Vojni logor, u pravom smislu te reči. Na pomenutom bunkeru iz Drugog svetskog rata nemački vojnik pod punom ratnom opremom, sa puškomitraljezom u rukama i prstom na obaraču. Pored bunkera nalazi se još šest vojnika, ostali su sa druge strane pruge i voza. Od nabijenih čeličnih šlemova lica vojnika skoro i da se ne vide. Nakratko razgovaraju, uz pomoć prevodioca, sa kondukterom i mašinovođom i, ovoga puta, samo proviruju u hodnike vagona. Putnici negoduju i psuju. Nemački vojnici su hladni i ozbiljni, ne skidaju prst sa obarača. Posle tri-četiri minuta zadržavanja, voz nastavlja put za Zvečan. U pakao, oivičen bodljikavom žicom, gde Srbi već 12 godina golim telima čuvaju Srbiju. U Zvečanu izašlo ih je više nego što ih je jutros otišlo za Rašku…

_______________

Nemac odlikovan za ubistvo Srba u Prizrenu

Prvi put posle završetka Drugog svetskog rata i poraza fašizma vojska Nemačke napustila je zemlju početkom juna 1999. godine, i to upravo dolaskom na Kosovo i Metohiju u okviru vojne mirovne misije pod nazivom KFOR, a pod kapom Ujedinjenih nacija. I ubrzo posle toga, 13. juna 1999. godine, nemački vojnik upotrebljava oružje, puca i ubija dvojicu Srba, i to u centru Prizrena. Žrtve su bile Žarko Andrijević iz Prizrena, portir u preduzeću „Kosovo vino“, i Slavko Veselinović, izbeglica iz BiH, radnik „Elektrodistribucije Prizren“. Oni su tog kobnog dana, autom, glavom bez obzira, krenuli da napuste grad strahujući da će biti ubijeni od  terorističke UČK. Stigli su samo do oklopnih transportera nemačkog KFOR-a. Potporučnik nemačke vojske David Ferk komandovao je „Otvori vatru na neprijatelja“. Stravično ubistvo zabeležio je snimatelj Igor Šaljenjević, a nemački vojnici, kako su kasnije konstatovali u zvaničnom izveštaju, u dvojicu Srba ispalili su ravno 220 metaka. Za takav ratni zločin tadašnji nemački ministar odbrane Rudolf Šarping je odlikovao potporučnika Davida Ferka  zlatnim ordenom Krsta časti Bundesvera za besprekorno ispunjene vojničke dužnosti.