BOŽIDAR VUČUREVIĆ Vratio sam se kući, bežeći od maćehe Srbije

Piše Uglješa Mrdić

Posle skoro šestomesečnog boravka u Srbiji, kako u zatvorima, tako i na privremenoj slobodi, nekadašnji gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević vratio se u rodno Trebinje

„Iz Srbije nisam pobegao, nego sam se vratio kući. U zatvorima u Srbiji sam bio zarobljenik, a zarobljenik ima pravo da se spasava“, ističe za „Pečat“ nekadašnji gradonačelnik Trebinja Božidar Vučurević, navodeći da je državljanin Bosne i Hercegovine i da želi da mu se sudi u toj državi.
Na taj način Vučurević je izbegao izručenje Hrvatskoj, gde je u Županijskom sudu u Dubrovniku podignuta optužnica protiv njega za navodne ratne zločine. On je 4. aprila ove godine uhapšen na graničnom prelazu kod Malog Zvornika, kada se vraćao za Trebinje sa višednevnog boravka u Srbiji. Potom je sve do 17. juna prvo bio u šabačkom, a potom u beogradskom zatvoru, da bi posle toga bio pušten na privremenu slobodu uz obavezno javljanje svakog ponedeljka i četvrtka Specijalnom sudu u Beogradu, sa zabranom napuštanja glavnog grada Srbije.

POGORŠANO ZDRAVLJE
Optužnica protiv Vučurevića za navodne ratne zločine podneta je i od strane BiH, koja je takođe zatražila njegovo izručenje.
Zbog pogoršanog zdravstvenog stanja 24. avgusta završio je u Zemunskoj bolnici gde je lečen pune dve nedelje, da bi 6. septembra bio pušten na kućno lečenje uz obavezne redovne lekarske kontrole.
U petak je dobio informaciju da je Viši sud u Beogradu doneo rešenje kojim su se stekli uslovi za njegovo izručenje Hrvatskoj i BiH. Potom je saopšteno da pravo prednosti ima Hrvatska, jer je prva podnela optužnicu.
U subotu je stigao u rodno Trebinje, odakle se u večernjim terminima javio redakciji „Pečata“, koja od samog početka piše o slučaju sramne nagodbe Beograda i Zagreba radi hapšenja časnog Srbina Božidara Vučurevića.
Vučurević je prilikom intervjua datom „Pečatu“ pre dva meseca rekao „da neće živ u Hrvatsku, jer je tamo već jednom u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu“.
Tako je kršni Hercegovac od 75 godina odlučio da izbegne upad policije u iznajmljeni stan, gde je bio privremeno smešten jer više nije imao novca za hotelski smeštaj, koji je bio preporučen zbog stepena bezbednosti.
Krenuo je ka reci Drini, prisećajući se stihova njegove omiljene pesme „Marš na Drinu“:
„Poj, poj Drino, pričaj rodu mi,
Kako smo se hrabro borili.
Pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode
Krv je tekla, krv se lila Drinom zbog slobode“.
„U Srbiji ima pšenice i šećerne repe, ali nema ni zrna pravde. Strašno je da me sud u Šapcu saslušava i 44 dana drži u kazamatu, a da onda Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu presudi da šabački sud nije uopšte nadležan za mene. Za to mi se niko nikada nije ni izvinio. Zbog bekstva iz Srbije ne mogu imati nikakvih posledica, niti Srbija može tražiti moje izručenje, s obzirom na to da nisam njen državljanin“, objašnjava za „Pečat“ Vučurević.
Na taj način on je izbegao izručenje Hrvatskoj, a građani Srbije gledanje vanredne konferencije za novinare u zgradi Vlade Srbije, gde bi se ministarka pravde Snežana Malović obratila prisutnim novinarima verovatno sledećim rečima:
„Donela sam odluku o ekstradiciji Božidara Vučurevića Hrvatskoj na osnovu optužnice Županijskog suda u Dubrovniku. Potpisala sam rešenje o ekstradiciji i mogu vam reći da je Vučurević jutros u ranim časovima isporučen Dubrovniku i da je od danas u nadležnosti hrvatskih pravosudnih institucija“.
Na sreću istine i pravde, a na nesreću zagrebačko-beogradskih vladajućih struktura Vučurević je izbegao taj epilog, a zvanični Beograd nije ispunio nalog svojih prijatelja ili šefova iz zvaničnog Zagreba.

REAKCIJE NA ODLAZAK KUĆI
Inače, istražni sudija Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odredio je u ponedeljak pritvor Vučureviću, jer nije ispunio svoju obavezu da se dva puta nedeljno u toku postupka ekstradicije javlja sudu.
To je potvrdila portparolka tog suda Dušica Ristić. Ona je objasnila da u rešenju nije bilo određeno koja država ima prednost, a procedura je takva da ministarka pravde Srbije Snežana Malović donosi odluku kojoj zemlji treba da bude izručen. Ristićeva je dodala da Viši sud u Beogradu još nije obavešten o tome da je Vučurević napustio teritoriju Srbije.
Jedan od Vučurevićevih pravnih zastupnika, advokat Svetozar Vujačić, kaže da je rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje njegovog klijenta dobio u petak.
Vučurević se u ponedeljak javio sudiji u Višem sudu u Trebinju.
„Ovde imam čime, ne da se branim, nego da dokažem istinu. Imam dokumente, imam ljude i želim da se otvori proces ovde. Ne želim ništa da ostane prljavo iza mene, da nešto ostavim svojoj deci i unučadi“, smatra Vučurević.
Advokatski tim Vučurevića uložio je Apelacionom sudu u Beogradu žalbu na rešenje o ispunjenosti pretpostavki za njegovo izručenje Hrvatskoj i BiH.  Žalba je uložena zbog apsolutnog nepostojanja zakonskih pretpostavki za izručenje predviđenih Evropskom konvencijom o ekstradiciji i Zakonom o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.
Advokat Svetozar Vujačić rekao je da je Vučurević u Beogradu živeo u veoma teškim uslovima i da više nije imao novca da plaća smeštaj, niti troškove kućnog lečenja zbog teškog zdravstvenog stanja.
Hrvatsko ministarstvo pravosuđa zatražiće od vlasti u Beogradu zvanično obaveštenje o okolnostima bega ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića iz Srbije u BiH.
Svi se pitaju kako je Vučurević prešao granicu.
„Seo sam u autobus i došao u Trebinje. Tu noć je bila redovna linija Beograd-Trebinje“, jasan je Vučurević.
Na kraju krajeva treba podsetiti i na izjave zvaničnika Srbije.
I pored žarke želje čelnika Ministarstva pravde Srbije da Vučurević završi u hrvatskim kazamatima i da se sva odgovornost za njegovo napuštanje Srbije svali na srpsku policiju, činjenice govore suprotno od želja Snežane Malović i Slobodana Homena.
Direktor policije Milorad Veljović izjavio je u nedelju, kada je saopšteno da je Vučurević u Trebinju, da za sada „nema informacija o bekstvu iz Srbije nekadašnjeg gradonačelnika Trebinja“.
„Trenutno nemamo nikakvih informacija u vezi sa tim, nije problem da to proverimo. Policija nije imala nikakve obaveze, niti nalog iz suda da proverava Vučurevićevo kretanje po Srbiji“, saopštio je Veljović.

ZDRAVA PAMET
„Kod svoje kuće u Trebinju osećam se odlično. Posle šest meseci sam sa porodicom. Osećam se daleko bolje kada sam sa svojom porodicom, prijateljima i narodom. Nadam se da će moja Srbija ponovo biti majka Srbija, a ne maćeha. Da sam imao devet glava koliko je bilo braće Jugovića, svih devet glava bih dao za majku Srbiju, a sada kada sam okusio sve neprijatnosti i opasnosti i mučenja od maćehe Srbije, ne bih sada dao pet trulih krušaka za nju. Nada ostaje poslednja, jer je Srbija večna, a vlasti su prolazne. Nadam se da će Srbija da se vrati zdravoj pameti i da će ponovo da bude zvezda vodilja i zaštitnica srpskog naroda i srpskih teritorija. Očekujem da ponovo dođem u Srbiju kada ona bude ličila sama na sebe i kada dođe do suštinskih promena. Do promena u Srbiji može doći, samo ako se promeni ova vlast. Svaki narod zaslužuje vlast koju ima, pa se nadam da će narod u Srbiji da promeni ovu vlast i svoje rukovodstvo u koje sam jako razočaran“, zaključuje za „Pečat“ Božidar Vučurević, koji se nada da Beograd više neće biti u službi Zagreba i završava svoje obraćanje čitaocima „Pečata“ stihovima iz pesme koja će biti objavljena u novoj Vučurevićevoj knjizi:
„Volio sam srpsku majku, iznad svijeh ideala,
dok se nije tužna majka u Hrvatsku preudala,
ali opet ja joj moram ići, jer srpskome rodu treba,
kad se naša bludna majka vrati kući iz Zagreba“.