Otpisani bez povratka

Piše Aleksandar Đaja

Jedino „otpisani bez povratka“ i dalje misle da su u svetskom kazinu nekakvi važni igrači za stolom – a ne samo kuglica koja se vrti u ruletu!

Na poslednjem sastanku grupe Bilderberg, koju mnogi smatraju svetskom vladom u senci, krajem jula detaljno su analizirani Kina, Irak, Rusija, kao i kriza u EU. Zaključeno je da se stanovništvo planete smanjuje presporo, za šta je alternativa – novi svetski rat. Pretpostavlja se da je ta moćna grupa, koju čine sadašnji i bivši političari, bankari, aristokrate i biznismeni, diskutovala i o podršci evru i zaključila da Grčka i ostale zemlje u zoni koja je u krizi, treba da plate dugove svojim ostrvima ili čime već mogu…
O Srbiji čini se da nije bilo reči, što je s jedne strane dobro, jer ako nekim spletom veoma nesrećnih okolnosti ikada uđemo u EU, jedino ostrvo kojim bi mogli da pokrijemo deo dugova jeste Veliko Ratno ostrvo na ušću Save u Dunav – ali nije dobro što je Bilderberg grupa, uprkos najboljem sportisti na svetu, Srbinu Novaku Đokoviću, zaboravila da čak i pod ovim režimom Srbija na karti sveta još uvek postoji!

ZEMLJA BEZ GRANICA
Pod vlašću Borisa Tadića i njegove satelitske Vlade, te ostalih „vodonoša“ DS-a, kako u vlasti, tako i u dobrom delu lažne opozicije, Srbija je u političkom, ekonomskom (a u vojnom smislu i da ne govorimo), od strane nevidljivih i svemoćnih gospodara sveta, jednostavno svrstana u „otpisane“. Međutim, za razliku od kultne televizijske serije Dragana Markovića i Aleksandra Đorđevića, koja je imala isto tako uspešan nastavak pod nazivom „Povratak otpisanih“, serija o povratku otpisanog režima Borisa Tadića i DS-a na svetsku političku scenu – nikada neće biti snimljena.
A zašto bi? Rezultati njihove vladavine jesu – zemlja bez granica, sa amputiranom petinom svoje teritorije, narod bez vođstva i vođstvo bez naroda, 220.000 mladih u redovima nezaposlenih, od kojih polovina živi sa roditeljima, a 80 odsto nikada nije putovalo u inostranstvo. Rezultati njihove vladavine jesu i drastičan pad životnog standarda građana, koji je za nepune dve godine opao za skoro 50 odsto, poskupljenje u istom periodu tzv. „potrošačke korpe“ sa 30.000 na blizu 50.000 dinara, kao i skoro milion penzionera koji primaju penziju manju od 22.000 dinara.
Rezultat vladavine ovog režima jeste i (posle petnaestogodišnje vlasti u Beogradu!) prvi izgrađen most, onaj preko Ade Ciganlije, koji će u trenutku kada bude pušten u saobraćaj koštati 500 miliona evra i tako biti jedan od najskupljih mostova na svetu, čije će kreditiranje otplaćivati mnoge buduće generacije naših sugrađana. Istovremeno,  Sindikat građevinarstva, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede, upozorava da građevinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u težoj situaciji i da se može očekivati da bez posla ostane više od 100.000 ljudi, kao i totalno gašenje građevinskih firmi!… Pa, kako sad to? Ovamo najskuplji most na svetu – a onamo stotinu hiljada srpskih građevinara, bez posla, na ulici! Ima li tu ikakve logike?… Razume se da ima, samo što je to „logika“ Dragana Đilasa i DS-a, a ne i građana Srbije!

„PANBOŠNJAČKO BUĐENJE“
Srbija je danas zemlja koju svako može da ponižava jer njenom predsedniku koji se izvinio svima na kugli zemaljskoj za „srpske zločine“, od postanka čovečanstva pa do danas, Ivo Josipović, predsednik Hrvatske (bez ikakvih reakcija iz Pionirskog parka!), cinično poručuje: „Verujem da će doći dan kada će i Hrvati i Srbi u Kninu obeležiti pobedu Hrvatske (?!)“… A da li će doći i dan kada će, po Josipoviću, i Hrvati i Srbi zajednički u Jasenovcu obeležiti „pobedu ustaša“ nad milion zverski mučenih i ubijenih Srba u tom „najvećem srpskom gradu pod zemljom?“… Takođe, zahvaćen „epidemijom izvinjenja“ koja se širi iz Srbije, poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić zatražio je pre više od mesec dana da se predsednik Srbije Boris Tadić izvini, jer je „izjednačio Jovana Divjaka, Iliju Jurišića i Ejupa Ganića s Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem“. Tu bih mogao da se složim sa Cerićem: zaista je neprimereno izjednačavati borce za slobodu i odbranu srpskog naroda od genocida, Radovana Karadžića i Ratka Mladića – sa Divjakom, Jurišićem i Ganićem, inspiratorima nasilnog otcepljenja BiH od tadašnje SFRJ i, samim tim, odgovornima za izazivanje krvavog građanskoj rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici!
Međutim, tu se priča sa Cerićem ne završava. Rezultat vladavine Tadićevog režima jeste i, u nedostatku boljeg izraza upotrebiću sintagmu – „patološka kooperativnost“ prema Zapadu. Javna je tajna da se od Beograda traži ne samo dijalog o tehničkim stvarima sa kosovskim pregovaračima, već i da Srbija omogući punu vlast Tačijevog režima nad severnim Kosovom. Samo takva vrsta političke i nacionalne izdaje obezbedila bi Srbiji kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, iako su šanse za dobijanje datuma za početak pregovora manje nego ikada. Ali, što mangupi kažu, „kada jednom skineš gaće, onda…“ – ili, u slobodnom prevodu: ako može Kosovo, zašto ne i Sandžak? Rukovođen time, Reis ul ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa Cerić pre sedam dana je u Novom Pazaru, usred (još uvek) Srbije, pozvao svoje sunarodnike – „na panbošnjačko buđenje!“ Obraćajući se Bošnjacima u celom svetu kojih, kako tvrdi, ima 10 miliona, Cerić je iz Sandžaka poslao poruku u kojoj je naglasio da i pripadnici bošnjačkog naroda na Balkanu imaju pravo na „državu, slobodu, sigurnost, veru, naciju i dom…!“
Zašto je Mustafa Cerić odlučio da baš u Novom Pazaru spominje „bošnjačku državu“, o tome je dužan da vodi računa srpski režim, mada na njega ne bih stavio ni žeton. A koliko vidim ni Bilderberg grupa. Jedino „otpisani bez povratka“ i dalje misle da su u svetskom kazinu nekakvi važni igrači za stolom – a ne samo kuglica koja se vrti u ruletu!