SIMPO U KURŠUMLIJI Poduhvat za primer čitavoj Srbiji

Piše Uglješa Mrdić

Ponovno otvaranje Fabrike sirovog lesonita u Kuršumliji je odgovorni čin njenih radnika i kompanije „SIMPO“, jer je to učinjeno u vreme ekonomske krize i to je za ovaj kraj od strateške važnosti za celu Srbiju

Od prvog broja „Pečata“, dakle od februara 2008. godine, pišemo kako su opustošeni i propali gradovi, opštine i sela po Srbiji, a naročito ona u južnom delu naše države. Pustoš vlada Kuršumlijom, Bujanovcem, Prokupljem, Leskovcem…
Međutim, zahvaljujući pojedincima nije sve tako crno na jugu Srbije. Jedna od svetlih tačaka u tunelu srpske sudbine na jugu Srbije je kompanija – „Simpo“ i njen predsednik Dragomir Dragan Tomić. Ima nade za opustošeni jug Srbije. U prilog toj tezi je ovomesečno otvaranje rekonstruisane Fabrike sirovog lesonita u Kuršumliji.
Podsećanja radi, čisto da bi prikazali situaciju u Kuršumliji podsetićemo na saznanja „Pečata“. Naime, reporteri „Pečata“, među njima i potpisnik ovih redova, obišli su juna 2008. godine gotovo sablasno praznu i opustošenu Kuršumliju, jednu od najvećih i najsiromašnijih opština u Srbiji, region u kojem je na desetina sela napušteno, nemaština u punom naletu, a albanski teroristi patroliraju granicom opštine, često pljačkajući sela. Tako se ukratko može opisati situacija u ovoj opštini. Nema naroda, nema novca, niti postoji mir i stabilnost u regionu. Da li narod na teritoriji ove opštine zaslužuje da propada kao i grad? Najbolja potvrda pustoši u Kuršumliji jeste činjenica da je dvadesetak sela u proteklih nekoliko godina skroz ispražnjeno. Naroda više nema, a ostale su prazne kuće zarasle u travu i korov. Meštani nam pokazuju gde su se nekada deca igrala, koje su voćke brali i po kojim stenama se peli. Pitamo se kolika je tek onda pustoš na ulicama kada nije pijačni dan. To vam je slika Kuršumlije, najveće opštine u Srbiji, koja se graniči sa kosmetskim opštinama. Kuršumlija nekada bogat grad, naseljavali su ga Srbi iz raznih krajeva SFRJ da bi radili na svojim imanjima ili u obližnjim fabrikama, stvarali porodicu i živeli u zdravoj sredini, u brdsko-planinskim predelima, a sada, pogodite sami. Muk i gluvoća gospodare ovom opštinom, pa i čitavim krajem. Prava slika i prilika današnje Srbije. Pustoš, siromaštvo i velika stopa mortaliteta.
Meštani Kuršumlije uprkos svim navedenim nedaćama nadaju se boljem. A kada će bolje doći zavisi od mnogo toga. Za početak od brige države… Narod je rekao svoje. Žele da ostanu, ali da im se pomogne. Inače, mnogo će izgubiti i narod i država.
Zbog svega gore navedenog herojski poduhvat za primer čitavoj Srbiji, što će ući u istoriju i same kompanije „Simpo“, je obnova i rekonstrukcija i Šumsko industrijskog kombinata „Kopaonik“ u Kuršumliji.

NOVA ZAPOŠLJAVANJA
ŠIK „Kopaonik“, nekada jedan od najmoćnijih kolektiva u bivšoj Jugoslaviji posle neuspešne privatizacije dogurao je do posrnule i uništene firme. Umesto uposlenih pogona i više hiljada radnika zavladali su pustoš i rasulo, proizvodnja je potpuno zaustavljena, a radnici ostali bez posla i egzistencije.
Ta agonija bila je povod da u januaru prošle godine višednevnom blokadom magistralnog puta Niš-Priština radnici primoraju najodgovornije u Srbiji da preduzmu konkretne korake.
Onda je pre nešto više od godinu dana na inicijativu i finansijsku pomoć Vlade Srbije započet proces obnove uništenog Kombinata u Kuršumliji. Predsednik kompanije „Simpo“ prihvatio je poziv države da „Simpo“ bude strateški partner i pomogne u oživljavanju proizvodnje, pa je uz pomoć menadžmenta i stručnjaka kolektiva i uz finansijsku pomoć Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja od ukupno 14 miliona evra, obnavljane i puštane u rad jedna po jedna fabrika.
Najpre je osposobljena Pilana, potom Parketara, zatim Masiv i Šperana, a početkom ove godine počela je i probna proizvodnja u Fabrici lesonita, u redovan rad puštena 18. aprila ove godine.
Fabriku su svečanim presecanjem vrpce otvorili Angelina Pumpalović, radnica na postrojenju otpadnih voda, Slavoljub Vasić, poslovođa u Fabrici lesonita i Milisav Misa Todorović, penzionisani visokokvalifikovani mašinobravar, koji je još daleke 1967. godine učestvovao u montaži opreme i rekonstrukcijama 1974. i 1975. godine i sada 2010. i 2011. godine.
Svečanom činu prisustvovali su i članovi Vlade Srbije Ivica Dačić, Verica Kalanović, Nebojša Ćirić, poslanik Mlađan Dinkić, direktor Fonda za razvoj Slađana Backović, predsednik privredne komore Srbije Miloš Bugarin, predsednica SO Kuršumlija Vesna Jakovljević…
U ime „SIMPA“ ovom značajnom događaju prisustvovali su predsednik kompanije Dragan Tomić, potpredsednik kompanije i direktor „SIMPO ŠIK-a“ Ljubomir Ilkić, generalni direktor Slađan Disić i većina direktora „Simpovih“ fabrika i sektora.
Na taj način u drvnom kombinatu „SIMPO ŠIK“ u Kuršumliji otvoren je pogon za proizvodnju lesonita u kojem će biti zaposleno 522 radnika.

HEROJSKI ČIN
Vlada Srbije bi ove godine trebalo da investira još 1,5 miliona evra, čime će se omogućiti zapošljavanje još 100 radnika do kraja godine. U ovoj godini „SIMPO ŠIK“ proizvešće robu u iznosu većem od 20 miliona evra.
Ponovno otvaranje fabrike u Kuršumliji je herojski čin njenih radnika, jer je to učinjeno u vreme ekonomske krize i to je za ovaj kraj od strateške važnosti za celu Srbiju.
Inače, Kuršumlija se nalazi nadomak Kopnene zone bezbednosti, koja je i danas izložena upadima albanskih ekstremista, kao i krađi šume.
Javno preduzeće „Srbijašume“ u kontinuitetu će nastaviti da snabdeva „SIMPO ŠIK“ najkvalitetnijom sirovinom. „SIMPO ŠIK“ se bavi obradom drveta, a osnovni proizvodni program čine lesonit, rezana građa, šper ploča, parket i bukovi elementi i njihovi proizvodi su, pored domaćeg tržišta, prisutni na tržištima BiH, Hrvatske, Turske, Italije, Nemačke, Makedonije, a u planu je i osvajanje tržišta ostalih evropskih zemalja. Inače, februara 2010. godine osnovano je preduzeće „SIMPO ŠIK“ DOO, koje posluje u sistemu „SIMPO“ AD Vranje. Preduzeće zadržava proizvodni program i nastavlja tradiciju firme ŠIK „Kopaonik“ koja je osnovana 1948. godine.

UNAPREĐENJE PROIZVODNJE
Tokom 2011. godine planira se sanacija ovog pogona i unapređenje proizvodnje i kvaliteta proizvoda. U ovoj fabrici vršiće se oplemenjivanje lesonit ploča i to:
–  jednobojnih u raznim nijansama
–  štampanih u raznim dezenima
Oplemenjavanje će se vršiti isključivo materijalima na vodenoj bazi.
Tehnologija nanošenja boja i lakova na površinu lesonit ploče vršiće se sistemom valjaka, a sušenje protokom toplog vazduha u sušnim protočnim zonama.
Od osnivanja u februaru 2010. godine „SIMPO ŠIK“ radi na konstantnom unapređivanju sistema kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima.
Fabrika u svom sastavu ima Fabriku za preradu i prečišćavanje otpadnih voda iz proizvodnje kako bi se obezbedilo poslovanje u skladu sa propisima i svetskim standardima, uz konstantnu brigu o zaštiti životne sredine grada i okoline.
Glavni ciljevi politike kvaliteta su: visok kvalitet proizvoda i usluga, blagovremena i pouzdana isporuka, uspostavljanje poslovnih odnosa u duhu partnerstva sa ciljem postizanja obostrane koristi
Tokom svoje dugogodišnje tradicije, firma ŠIK „Kopaonik“ je poslovala sa dosta inostranih partnera, a neki od njih su:
„Mikrotim“ , „Jelak“– Makedonija; „Alfavud“ , „Bakaskas Apostolos“ – Grčka
„Prima“, „Torisi“ – Italija; „Lamifleks“ – Švedska; „Šervud“ – Engleska; „Standard“, „Dalas“, „Hidrogradnja“, „Javor“ – Bosna i Hercegovina; „Dekorame“ – Rumunija; „Nivel“, „Zetagradnja“–  Crna Gora; „Kaba“ – Albanija i „Konti Plus“ – Hrvatska.
„SIMPO ŠIK“ je već obnovio saradnju sa nekima od njih, a u narednom periodu se planira obnova i unapređenje saradnje i sa ostalim bivšim partnerima ŠIK „Kopaonika“, kao i osvajanje novih tržišta.
Predsednik „SIMPA“ Dragan Tomić rekao je povodom otvaranja da se pregovara o dovođenju dve italijanske firme koje će sa „našim firmama obezbediti stabilnije poslovanje i nova radna mesta“.
„’SIMPO’ će nastaviti da pomaže i druge kolektive, posebno one koji imaju proizvodnu, tržišnu i razvojnu šansu, kao i dobru radnu snagu. Hrabro smo ušli u rešavanje problema u nekadašnjem ŠIK ‘Kopaonik’ jer sam verovao u sve snage koje ima ‘SIMPO’, ali i u svoja predviđanja kako sve to treba uraditi, što se na kraju pokazalo kao jedino pravo rešenje. Ovo je više nego srećan dan za nas, zato što upošljavamo ljude i tako na pravi način rešavamo njihove probleme. Pored prijema 522 radnika, dogovorena je adaptacija još jednog pogona za proizvodnju oplemenjenog lesonita, gde će posao dobiti još stotinak radnika“, naglasio je Dragan Tomić.

ZNAČAJAN DOGAĐAJ
Na kraju možemo zaključiti da je ovo veoma značajan događaj za Toplički kraj i stanovništvo koje ovde živi, ali i za celokupnu drvno-prerađivačku industriju Srbije.
Što je rekao predsednik PKS Miloš Bugarin pokretanjem proizvodnje u ovoj fabrici bitno će biti smanjen uvoz lesonit ploča iz inostranstva, a samim tim će i naša industrija nameštaja imati mogućnost da podmiri svoje potrebe kada je reč o ovom resursu.
„Oživljavanje proizvodnje u Fabrici lesonita u Kuršumliji je jedan od dobrih primera uspešne, kvalitetne investicije, u čijoj realizaciji je učestvovala i Vlada Srbije. Takođe, ništa manje nije važna činjenica da je zaposleno više od 500 radnika, doskora bez ikakvih mogućnosti da pronađu posao. Prema postojećim planovima proizvodnja u ‘SIMPO ŠIK-u’ biće proširena i na neke druge proizvode, što će usloviti otvaranje novih radnih mesta“, naveo je tim povodom Bugarin.
Sve dobre primere koji daju ovakve rezultate treba primeniti i u ostalim preduzećima. Danas u Srbiji ima dosta raskinutih privatizacionih ugovora i preduzeća koja nemaju aktivan proizvodni proces, ali i radnika virtuelno zaposlenih. Postoji i dobar broj preduzeća koja nisu privatizovana, nemaju nikakvu poslovnu aktivnost, tehnološki su veoma zastarela sa velikim nedostatkom finansijskih sredstava za najosnovnije funkcionisanje. Ovakav primer raduje svakog dobronamernog čoveka u Srbiji i sigurno je model koji ima alternativu.
Nisu se do sada ljudi iseljavali samo iz Kuršumlije, nego iz svih nerazvijenih regiona Južne Srbije. To je problem sa dve dimenzije. Prvi je što ostaju pusti gradovi i sela jer u cilju rešavanja egzistencijalnih pitanja ljudi migriraju ka većim, razvijenim centrima misleći da će time rešiti probleme, a to se nažalost u većini slučajeva ne dešava. Druga je ogroman pritisak na infrastrukturne sadržaje u velikim gradovima, pri čemu je nemoguće odgovoriti na različite potrebe stanovnika. Zato je neophodno da se država više posveti ravnomernijem razvoju regiona koji sada zaostaju u odnosu na Beograd ili Novi Sad, da bi se to desilo trebalo bi da postoje ovakvi povodi, a inicijativu u tom procesu mora da pokrene država.