Haški sud u Beogradu

Piše Ljiljana Bulatović Medić

U nameri da poteru za generalom Ratkom Mladićem učine efikasnijom, Ambasada SAD i Misija OEBS poklonili su MUP-u softver i finansirali program obuke kroz koji će proći odabrani službenici, ne nužno srpski građani

U Beogradu su ambasador SAD i Misija OEBS združenim snagama uručili Službi za istraživanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije softer, da bi im olakšali poteru za generalom Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, koja traje već 14 godina, po nalogu tužilaca tzv. „Tribunala iz Haga“.
Preciznije rečeno: darodavac softera u vrednosti od 48.000 dolara jeste izvesni Međunarodni kriminalističko-istražni program pomoći u obuci, Ministarstva pravde SAD. A, Misija OEBS će platiti 20.000 dolara program obuke, kroz koju će proći odabrani službenici (pretpostavlja se – građani Srbije, mada ne mora da znači).
Srpski direktor policije je ovu donaciju, sa zahvalnošću, protumačio kao priznanje darodavaca policiji Srbije da je pouzdan partner, ali oni su ga istovremeno u kritičkom tonu obavezali da ,,pojača kapacitete policije u istrazi ratnih zločina“, kao i ,,kapacitete države, prilikom preuzimanja slučajeva od Haškog tribunala“. Američka ambasadorka je, s tim u vezi, objasnila da softer ,,značajno smanjuje vreme istrage i službenicima policije omogućava da rade na analitičkim zadacima“.
U Beogradu je trebalo da se održi i jedno spektakularno suđenje, neophodno da se zasluži nova količina toliko potrebnih pohvala haškog tužioca na putu Srbije u Evropu.

Advokat supruge Ratka Mladića Miloš Šalić, kaže da od svih navoda jedino može da se primeni delo čuvanja uredno popisanog oružja i municije

U SLUŽBI „BOGOVA RATA“
Danima su gromoglasno beogradski mediji najavljivali još jednu spektakularnu akciju, vezanu za obećano ,,isporučivanje“ generala Ratka Mladića. Ako nisu još uvek savladali veštine gerile srpskog generala, dosetili su se programiranih akcija vršenja pritiska na njegovu porodicu, te su organizovali suđenje supruzi generalovoj, Bosiljki Mladić.
Svedoci pretresa stana generala Mladića u Beogradu još početkom 2003. godine nisu razumeli zašto još tada inspektori nisu odneli iz stana popisano oružje i municiju, koje su zatekli uredno složene u jednom ormanu. Jedan od njih mi je danas svedočio da su zahtevali od inspektora da iznesu iz kuće pronađeno oružje i municiju, a oni su samo odgovorili: „Neka stoji!“. Svedoci su zahtevali da to bude zapisano u zapisniku sa tog pretresa.
Dakle, posle pet godina, kao da nikada nisu videli ovo oružje i tek posle trećeg pretresa stana Mladića, na osnovu izveštaja organa Ministarstva unutrašnjih poslova i izvedenih istražnih radnji, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiže optužnicu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu protiv Bosiljke Mladić, kojom joj je „stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela: nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“, za šta je zaprećena kazna od jedne do deset godina zatvora!
Uzalud su bili prigovori advokata Miloša Šalića, Mladićevog višedecenijskog prijatelja, da od svih navoda jedino može da se primeni delo čuvanja uredno popisanog oružja i municije.
Vlasnik je srpski general, a on se, istina je, nalazi u bekstvu pred optužnicom tužioca Haškog suda, koji nije legalno osnovan i služi u političke svrhe „bogova rata“ protiv srpskog naroda i njegove vojske, koja je u Bosni i Hercegovini vodila odbrambeni rat!
Tek danas, posle toliko godina ustanovljenog postojanja, tužilac predlaže da sud okrivljenoj supruzi optuženog generala „izrekne meru bezbednosti, oduzimanja predmeta, odnosno oružja i municije“!
Nabrajanje u javnosti broja oružja i količine municije izazvalo je različite komentare (lovačka puška, pištolj „hekler i kol“, četiri pištolja i više desetina metaka). Zanemareno je da je general Mladić dobijao na poklon oružje, kao zaslužni pitomac Vojne akademije ili oficir JNA ili Vojske Republike Srpske!

ORUŽJE-RELIKVIJA
Profesor Smilja Avramov je bila među stotinak onih koji su došli u sud da podrže porodicu generala Mladića da dostojanstveno izdrže strahovite pritiske, kojima su podvrgnuti od današnje vlasti u Srbiji, i ističe da se o tom oružju ne može govoriti kao o „bojovnom“ jer se radi o relikviji, o nekoj vrsti odlikovanja, koje je general primao za svoje zasluge!
A Bosiljka Mladić ima posebnu averziju prema oružju, iako je umela, kada je bilo potrebno, da komandantu pomaže u ratnim operacijama kao najbolji vojnik. Ali, u kući njegove stvari, posebno oružje, imale su neprikosnovenu nedodirljivost.
Međutim, ove činjenice nemaju značaja za srpsko sudstvo. Pravo i pravda nespojivi su sa presudama i odlukama srpskog pravosuđa i srpskih moćnika. Da nije tako, ne bi bilo moguće da supruga sina generalovog, Darka, dobije otkaz baš na dan boravaka u Beogradu haškog tužioca Bramerca, iako je bila na bolovanju! Sama odluka o prestanku njenog radnog odnosa kao priznatog stručnjaka i vrednog radnika „Telekoma“, stigla joj je na stan putem brze pošte. Nečuveno, ali istinito! Biljana je mesecima bez posla, čeka sudski proces oko otkaza i bezuspešno pokušava da negde drugde nađe posao. Nečuveno je i to da inspektori, prilikom poslednjeg pretresa stana, bez naloga odnesu 14.000 evra, što Bosiljkine ušteđevine, što Darkovog poslovnog budžeta (jer se njegova kancelarija nalazi u podrumu stana) i da prolaze svi rokovi za povraćaj, a novca nema i ko zna hoće li ga ikad i  vratiti.
Danas su se kao kobci oko optužene Bosiljke sjatile desetine snimatelja i novinara onih belosvetskih agencija, koje godinama vode precizno osmišljenu antisrpsku hajku, a poslednjih godina naročito protiv generala Mladića, simbola slobodarskog otpora srpskog naroda! Posebno je imponovala Bosiljkina dostojanstvena vedrina, čak neka znatiželja, dok su kamere zujale oko njenog lica, a ona zajedno sa sinom Darkom i advokatom čekala da počne suđenje – ne odgovarajući ni na jedno pitanje, kojima su je obasipali.

„IZDRŽI, GENERALE!“
Naravno, bilo je mnogo više onih koji su ispunili hodnike beogradskog suda, da bi protestovali protiv ovog i svih drugih oblika maltretiranja porodice generala Mladića. Ili su došli, jednostavno, da toga dana baš na tom mestu budu zajedno, na zadatku odbrane časti generalove kao svoje! Mnogi generalovi generali, saborci, prijatelji, novinari, čak i jedan (Galimarov) romanopisac iz Francuske, koji je došao na Balkan da prikuplja građu za svoj novi roman o stradanju dece srpskih vojnika u prošlom ratu.
Najviše su se isticali kompletno rukovodstvo i brojni članovi Srpske radikalne stranke, nosili su transparente „Izdrži, generale“ i davali izjave protiv terora nad porodicom Mladića, ali i protiv bespogovorne poslušnosti srpskih vlasti pred nepravednim, antisrpskim tzv. „Haškim tribunalom“. Pod njihovim pritiskom, čak i uz fizičke sukobe sa sudskim obezbeđenjem, sudija je bila prinuđena da zameni malenu sudnicu sa većom kako bi većina publike i novinara mogla da prisustvuje suđenju.
Onda se opet desila neobičnost: od svih nas koji smo uspeli da uđemo u salu, uzete su lične karte i izvršen je popis za sudski zapisnik. To se do sada nije događalo ni na jednom sličnom suđenju (na primer, više puta sam bila na suđenju tzv. „jatacima Mladićevim“). Neko reče da je to po nalogu Bramerca.
Međutim, tek je sledilo iznenađenje. Sudija, mlada žena, sve vreme prilično uznemirena, umesto da otvori suđenje upitala je optuženu i advokata da li su i oni dobili zahtev tužioca da se odloži suđenje za 5. april sledeće godine, jer je doneta još jedna optužnica i treba da se spoji sa prvom! Predsednica suda je odgovorila  da je i ona dobila jutros taj papir, bez pečata i bez potpisa. Onda je optuženoj i advokatu uručila tu novu optužnicu, koja Bosiljku tereti za još 60 nađenih puščanih metaka i 26 patrona za lovačku pušku.
Najpre zanemeli, a potom osvešćeni, gotovo svi prisutni su komentarisali da je sve to deo ponižavanja srpskog sudstva, produžavanje agonije „slučaja“ i još jedan pokušaj da se maltretiranjem porodice izazove reakcija generala!
Istovremeno, porodica traži priznavanje odgovarajućih službi da je Ratko Mladić mrtav jer ga niko nije video, niko sa njim nije imao nikakvu komunikaciju i nema mu traga – još od 2003. godine. A sve i da je živ, niko od nas koji ga poznajemo ne verujemo ni delićem svesti, da bi se on ovakvim sudijama i ovakvim vlastima posle 14 godina gerile predao.
Najzad, treba biti strpljiv. Oni što čekaju pobedu pravde i istine izdržljiviji su i spretniji od monstruma koji softerima hoće da pobede srpsku Legendu i Mit srpskog junaka!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.