„Zaštita“ domaćeg fudbala

Piše Marko Marković

Zamislite da neko sada sastavi reprezentaciju bez Vidića, Stankovića, Krasića, Jovanovića, Ivanovića, Stojkovića samo zato što nisu u ovdašnjim klubovima?

To pravilo važilo je, pre, otprilike, tri i po decenije, unazad. Ako si odlučio, da odeš, van granica rodne grude – znači da si patriota!
I, naravno, zatvorena su ti vrata nacionalne selekcije.
Zbog takvog stava, ko zna koliko izuzetnih asova je završilo  karijeru u reprezentaciji.
Sve je, praktično, počelo, dolaskom, na kormilo izabranog tima, legendarnog RAJKA MITIĆA.
On je neslavno debitovao, porazom, protiv Bugarske, u Sofiji sa 1:6
(6.11.1966), da bi ostao, na toj poziciji nepune tri godine.
Ostvaren je veliki uspeh, ulaskom u finale KUPA NACIJA, današnjeg prvenstva Evrope u Rimu, 1968. godine. Porazila nas je Italija u drugom meču (prvi 1:1) sa 2:0.
Ali, nismo se kvalifikovali za Mondijal, u Meksiku 1970. godine iako smo, baš u to vreme imali izuzetne igrače u najpoznatijim klubovima, na kontinentu.
Jednostavno, ONI SU ZABORAVLJENI?
Vasović je bio kapiten Ajaksa i osvojio je Kup šampiona. Blistali su, u Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj  Šoškić, Ćurković, Jusufi, Durković, Galić,  Rašović. I da ne ređamo.
Ta, nepisana zabrana, pozivanja NAŠIH STRANACA trajala je sve do 1974. godine. Tada je, za MAJSTORICU za Svetsko prvenstvo sa Špancima, u Frankfurtu (pogotkom Katalinskog) pozvan ILIJA PETKOVIĆ, član francuskog Troa.
„Smeo potez“ povukla je komisija, u sastavu: Miljanić, Ribar, Ćirići, Ivić, Rebac.
Inače, pre toga, samo jednom se dogodilo, u periodu od blizu deset godina, da se neko, iz inostranog kluba, nađe u reprezentaciji Jugoslavije. Zbilo se to, u susretima sa Nemcima, u kvalifikacijama za Kup nacija, 1967. godine. U Hamburgu (1:5) i Beogradu (1:0) nastupili su JUSUFI i SKOBLAR. I niko, nikada više, do 1974. godine!
Sada je rekorder po broju utakmica u izabranom timu SAVO MILOŠEVIĆ – 102.
No, šta bi, recimo ostvarili neki asovi, iz tog doba, da im nekom čudnom administrativnom odlukom, nije uskraćeno da oblače i dalje dres sa državnim grbom?
JUSUFI je, u 26. godini života, naređao 55 susreta u reprezentaciji, Ćurković je stigao do finala Kupa šampiona sa malešnim Sent Etjenom, ponajviše njegovim izvanrednim odbranama. Čak može da se pohvali, da je, u bogatoj i uspešnoj karijeri bio i kapiten slavnom PLATINIJU. Ima samo 19 mečeva u nacionalnoj postavi.
Vasović je prošao „nešto bolje“ – 32 utakmice u izabranom timu, Galić – 51, Šoškić i Durković po 50, Skoblar 32, Samardžić 26, Rašović 10 itd.
Da su ih pozivali selektori i komisije, dok su igrali u inostranstvu – ko zna koliko bi, takvi majstori, imali nastupa, u najjačem sastavu zemlje?
Interesantno je to da, svi ti, koji su odlučivali, ko će se naći na spisku odabranih za reprezentaciju – samo su čekali priliku, pa da odu TRBUHOM ZA KRUHOM!
Jedini izuzetak u tom pogledu je RAJKO MITIĆ. On je završio trenersku školu, u Kelnu, kod čuvenog Sepa Herbergera, ali nikada nije napuštao zemlju. Ni kao igrač, iako su mu pljuštale basnoslovne ponude, a kasnije,  ni kao stručnjak.
Bio je u Crvenoj Zvezdi kapiten do poslednjeg dana u karijeri, a onda, u FSJ selektor.
Ko je mogao i da pretpostavi, da će se sve okrenuti naopačke.
Ako je nekada važilo – nisi u domovini – znači ne voliš je, jer si odlučio da odeš tamo gde se zarađuje, a to ti je očigledno najvažnije – trenutno, u nacionalnoj selekciji nema nijednog „domaćeg igrača“. Doskorašnji savezni kapiten Antić, tek reda radi, pozivao je, recimo mlade, Petrovića i Tomića, iz Partizana, golmana Brkića (Vojvodina), a njegov naslednik Petrović je za mečeve sa Estonijom i Italijom, iz ovdašnjih „Superligaša“, uvrstio u izabranike Ninkova (Crvena Zvezda), Petrovića i Brkića.
Jasno je da je njihova šansa da dobiju mesto među startnih 11 ravna NULI!
Opet će se ukazati poverenje najboljima, koji su, u svojim GIGANTIMA (Mančester Junajted, Liverpul, Čelzi, Inter itd.) kapiteni, ili najskuplji i najcenjeniji pojedinci.
Zamislite da neko sada sastavi reprezentaciju bez VIDIĆA, STANKOVIĆA, KRASIĆA, JOVANOVIĆA, IVANOVIĆA, STOJKOVIĆA samo zato što nisu u ovdašnjim klubovima?
Smešno.
Zar ne?
A, eto, vremenski, ne tako davno, događalo se i to. Da asovi najvišeg kova, jer su van granica zemlje – BUDU BRISANI SA SPISKA ŽIVIH!
Jedno mračno doba u ovom sportu, dovelo je do tako, apsurdne situacije.
Dogodilo se – ne ponovilo se…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *