Kimi objasnio

Piše Miodrag Zarković

„Žarište“, Prva srpska televizija, 13. oktobar

Goran Petrović, bivši načelnik RDB, napravio je vrlo pogrešnu bezbednosnu procenu da mu logika neće biti ugrožena u TV suočavanju sa nekim stadionskim vandalom. Srđan Milivojević, poslanik vladajuće većine u Skupštini Srbije, po pogubnoj navici je odbacio alternativu svom pojavljivanju u emisiji „Žarište“, nasuprot osvedočenog huligana. Zoran Baranac, autor i domaćin emisije, naivno je verovao da će, pred naletom njegovih beskompromisnih pitanja, fašista koji je tih dana rušio Beograd i Đenovu biti moralno urušen.
Uloga tog vandala, huligana i fašiste, koji je Petroviću, Milivojeviću i Barancu trebalo da posluži kao verbalni džak za udaranje, bila je namenjena Milošu Radisavljeviću Kimiju, koji je u dotičnom „Žarištu“, emitovanom 13. oktobra (dan posle incidenata u Đenovi) na Prvoj srpskoj televiziji, prekršio jedan od nepisanih uličnih kodeksa – propustio je da očigledno nedorasle protivnike unapred upozori na veštine kojima raspolaže. Kao što vrhunskom karatisti viteštvo nalaže da o svom crnom pojasu obavesti kakvog kočopernog nesrećnika koji bi da se pobije sa njim, tako je i Kimi morao pre emisije da nagovesti da o ljudskim pravima zna više nego bivši načelnik RDB, da pravosuđe i diplomatiju poznaje kudikamo podrobnije nego poslanik ZES-a, te da je kritičkom razmišljanju skloniji od profesionalnog voditelja i veterana TV novinarstva.
Kimi to, međutim, nije uradio. Njemu na dušu. A gledaocima na slast. Jer, taj i takav Kimi – ni vandal, ni huligan, ni fašista, već jedan od vođa navijača Partizana – očitao je lekciju o demokratičnosti i društvenoj odgovornosti kadrovima kojima bi puko zvanje moralo da naloži da se bolnim i osetljivim pitanjima, kao što je nasilje na ulicama i stadionima, bave sa neophodnom dozom ozbiljnosti. Avaj, Petrović, Milivojević, pa i Baranac, razmetali su se šarlatanskim i tabloidnim doživljajem aktuelnih dešavanja. Za razliku od Kimija, koji je jedini postavljao prava pitanja: šta se zaista dogodilo u Đenovi? Da li je taj izgred uistinu veći od uobičajenih izgreda na stadionima širom Evrope i sveta? Ako nije, kao što i nije, zašto je onda prekinuta utakmica? Kakve dokaze imaju dežurni teoretičari zavera da je sve to bilo pripremljeno u nekakvim mračnim, klero-fašističko-nacionalističkim centrima? Zašto je protiv njega lično, Kimija, pokrenut farsičan sudski postupak? Ko i zbog čega celoj naciji nameće osećaj sramote, zbog nedoličnog ponašanja grupice od dvadesetak izgrednika? Šta je toliko sumnjivo u činjenici da je već ozloglašeni Ivan Bogdanov, iako bez stalnog zaposlenja, uspeo da otputuje u Đenovu? Zašto su vajna prava homoseksualaca važnija od nestašice mleka i ulja?
Pošto je Prva srpska televizija prva samo po imenu, ne i po gledanosti, većina vas verovatno je propustila ovu emisiju. Hvala Bogu na internetu, imate snimak na sajtu Prve, a i na „Ju Tjubu“, gde ga je već videlo više desetina hiljada ljudi. Ma koliko vam drugi pričali o sablaznutim pogledima i nemoćnim, ispraznim frazama kojima su Petrović, Milivojević i Baranac uzvraćali Kimiju, verujte da vam nisu dočarali sav značaj tih prizora. Ipak pogledajte snimak i videćete zašto je, na sajtu Prve, neki gledalac okačio najrečitiji opis emisije: „Kimi objasnio“(Izgleda, inače, da je i Boris Tadić propustio „Žarište“. Sokolovom oku predsednika Srbije, tako verziranom da uočava neprekinute niti, sigurno ne bi promakla Kimijeva upadljiva povezanost sa aktuelnim socijalnim neredima u Francuskoj. Naime, u jednoj od rasprava koje je tokom emisije vodio sa Milivojevićem, Kimi je zbunio poslanika pitanjem da li smatra Francusku uređenom zemljom. Kada je Milivojević odgovorio potvrdno, Kimi mu je postavio novo pitanje: kako onda objašnjava rasne nemire u toj istoj Francuskoj od pre nekoliko godina? I, svega nekoliko dana posle tog, tako neevropskog, Kimijevog preslišavanja Milivojevića, postojbinu Gala opet su uzdrmali ulični obračuni demonstranata sa policijom. Gde ćete čvršći dokaz da je svako nasilje – i u Beogradu, i u Đenovi, i u Parizu, na celoj planeti uostalom – inspirisano i organizovano iz Beograda?! A pošto se predsednik Srbije, do zaključenja ovog broja „Pečata“, nije izvinio francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju, sva je prilika da ni Boris Tadić još nije odgledao „Žarište“).