ALEKSANDAR ĐAJA Cvrkut iz balege

Piše Aleksandar Đaja

I animator lutaka u lutkarskom pozorištu više poštuje individualnost svoje marionete koju tokom predstave vodi na koncu – od srpskog režima za koji su rasprave u srpskom parlamentu samo jedna formalna i beskrajno dosadna gnjavaža, sa unapred dogovorenim krajem

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o mogućnosti kompromisa o Rezoluciji o Kosovu, „koji će ostati na liniji nacionalnih interesa države Srbije, ali i zadovoljiti velike sile“. Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti borbu za Kosovo, iako su joj posle mišljenja Međunarodnog suda pravde iscrpljena (ko ih je iscrpeo-sic!) pravna sredstva. „Borbu za Kosovo nastavićemo diplomatskim, mirnim putem“, zaključio je Tadić… „Deža vi“!

MODEL KONFRONTACIJE I BESPUĆA
„Prodavanje magle i paučine“ će se, dakle, nastaviti tako što, po svemu sudeći, srpski vlastodršci neće povući Rezoluciju koju su predali Generalnoj skupštini UN, ali će temeljno da je „rekonstruišu“. Jedan od mnoštva „kompromisa“ (u prevodu: prihvatanja ultimatuma) bi, na primer, mogao biti pronađen u izbacivanju dela uvodne rečenice da je „jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja spora“. Poruka nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea da je status Kosova završena priča nije ostavila ni najmanju dilemu da će, ukoliko Beograd to ne prihvati, Nemačka ometati svako dalje napredovanje Srbije ka EU. Zaista je neverovatno, u stvari, skandalozno, kako EU, u liku i delu nemačkog šefa diplomatije, Gvida Vestervela, gleda na Srbiju: kao na neku virtuelnu teritoriju, gotovo „kompujtersku igricu“, u kojoj igrači, beskrajno se zabavljajući, menjaju njene granice. A, zatim, pošto to nije dovoljno, kada u toj igrici pređu „bonus“, onda im kompjuter odobri sledeći nivo, u kome od srpskih vlasti traže da prizna nezavisnost njenog otcepljenog dela, to jest, Kosova! Takav politički, lični, ili kakav god hoćete „bezobrazluk“, ide dotle da je, na primer, pomenuti ministar u obraćanju studentima Beogradskog univerziteta ‘ladno rekao kako je „ulaznica za EU prihvatanje realnosti ,“ da „model konfrontacije ne vodi u Evropu“, da je „geografska karta Evrope završena“ i pozvao studente da „uporede sliku Evrope otvorenih granica sa slikom koju im nudi neko drugi“… Ko, drugi? Moguće je da je nemački ministar, po automatizmu, opet hteo da optuži „diktatorski režim Slobodana Miloševića“ – samo je zaboravio da je srpski predsednik u međuvremenu ubijen u Hagu!
Međutim, EU dobro zna s kakvim vlastima u Srbiji ima posla. Najverovatnije da će doći do usvajanja raznih amandmana tokom samog procesa debate u Generalnoj skupštini i da će tim amandmanima biti promenjeni delovi srpske Rezolucije koji najviše smetaju Americi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, ali i svakom drugom ko bi hteo da se „napravi važan“ – jedino da stane u red!… Šta će nakon tih amandmana ostati od suštinskog, prvobitnog teksta Rezolucije koja je usvojena u Skupštini Srbije, kao da nikoga nije briga. Ne bi me iznenadilo i da umesto čuvene uvodne rečenice da je „jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja spora“, bude napisano: „Jednostrana secesija je neprihvatljiv način rešavanja spora – ukoliko nije reč o secesiji Kosova od Srbije!“
pozorištu više poštuje individualnost svoje marionete koju tokom predstave vodi na koncu – od srpskog režima za Lukavo. Prvo obezbediš izglasavanje Rezolucije koja „puca od patriotizma“ u Narodnoj skupštini, da bi joj dao legitimitet i sebe kao izvršnu vlast amnestirao od svake odgovornosti, a onda se spremiš da daleko od očiju narodnih poslanika i javnosti, po kuloarima Brisela i Njujorka, „žvrljaš po njoj“ uzduž i popreko, sve dok  Gospodari ne budu zadovoljni! Šta o tome misle narodni poslanici, ne znam – ali, znam šta ja mislim o njihovim „burnim reakcijama“ na ovakvo bagatelisanje njihovih tragikomičnih funkcija. I animator lutaka u lutkarskom pozorištu za  koga su rasprave u srpskom parlamentu samo jedna formalna i beskrajno dosadna gnjavaža, sa unapred dogovorenim krajem. A, to je, u najmanju ruku, bogohulno prema ovom jadnom, sluđenom i poniženom narodu!

PRINCIP JE ISTI, SVE SU OSTALO NIJANSE
Jedan naš politički analitičar je u pokušaju da donekle opravda spoljnu politiku Tadića i Jeremića, „ničim izazvan“ napisao, otprilike, da će, u slučaju da njih dvojica povuku Rezoluciju i sa EU naprave neku drugu, biti strašno razočaran – i momentalno ih javno proglasiti za „kvislinge, lažne patriote i prevarante!“… Hm, i ovo je lukavo. Ne znam, zapravo, da li bi tada njegovo „duboko razočaranje“ važilo samo za povlačenje „original“ Rezolucije (onakve kakva je izglasana u srpskom parlamentu), ili i za podnošenje Rezolucije, sa „izmenjenim sadržajem“?… Ili je princip isti, sve su ostalo – „nijanse!“
„U hladno zimsko jutro, idući seoskim putem, čovek nabasa na polusmrznutu ptičicu. Želeći da je spase i ugledavši toplu balegu na putu, čovek dohvati ptičicu, napravi joj u balegi nešto poput gnezda i spusti je u nju. Sutradan, zagrejavši se od toplote, ptičica ožive i počne da cvrkuće. Međutim, njen cvrkut začuje lisica koja se smucala u blizini te dođe i pojede ptičicu. Naravoučenije glasi: nije ti svako neprijatelj koji te baci u g…, niti ti  je svako prijatelj koji iz njih hoće da te izvadi!“ (Narodna basna)
Ne znam zašto, ali se i nama kroz istoriju često dešavaju slične stvari. Kad god Evropa naumi da nam pomogne i povede u „svetliju budućnost“ – uvek završimo u nečijem stomaku!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.